Unutar Arktičkog kruga, na najsevernijoj tački kopnene Norveške, nekadašnji rudarski grad je u oštrom kontrastu sa razglednicom, snegom prekrivenim planinama i fjordovima koji ga okružuju.

Postoje prodavnice sa kapcima i napuštena skladišta, izrešetana razbijenim prozorima. Grad se oseća zaboravljenim i ostavljenim.

Direktor gradske luke, Terje Jørgensen, planira da izgradi potpuno novu međunarodnu luku. Oči mu sijaju kada priča o tome da postane Singapur visokog severa Evrope.

„Ono što pokušavamo da izgradimo ovde u Kirkenesu je luka za pretovar u kojoj se susreću tri kontinenta: Severna Amerika, Evropa i Azija. Iznećemo robu na obalu i pretovariti na druga plovila [za dalji izvoz]. Ne moramo nikome da prodajemo zemljište. Ni kompaniji iz UK, ni kineskoj kompaniji.

Gradonačelnik Meland svakako izgleda oprezan prema namerama Kine. „Želimo odnos sa Kinom, ali ne želimo da zavisimo od Kine“, kaže mi on.

„Evropa mora da se zapita ’Koliko želite da zavisite od totalitarnih i autoritarnih režima?“

Kineski pristup „kupi svoj put do Arktika“ počinje da se odbija širom evropskog Arktika. Nedavni pokušaji Pekinga da kupi morske luke u Norveškoj i Švedskoj i aerodrom na Grenlandu, na primer, odbijeni su.

Ovo gura polarnu gladnu Kinu – najveću svetsku supersilu u nastajanju – u naručje najvećeg igrača na Arktiku, Rusije.

Rusija kontroliše ogromnu polovinu arktičke obale – i privlači kineske investicije

Dve zemlje vojno sarađuju i na Arktiku. Kineska obalska straža ušla je na Arktik prvi put u oktobru, u zajedničkoj patroli sa ruskim snagama. Dve zemlje su mesec dana ranije ovde izvele zajedničke vojne vežbe. U julu, bombarderi velikog dometa iz obe zemlje provokativno su patrolirali Arktičkim okeanom u blizini Aljaske u Sjedinjenim Državama.

Kao da Peking i Moskva gledaju u NATO, koji je pojačao svoje vežbe na Arktiku, i poručuju: Možemo i mi ovo.

Svaka zemlja koja se graniči sa Arktikom je članica NATO-a osim Rusije. Finska i Švedska su se pridružile nakon potpune invazije na Ukrajinu.

Andreas Østhagen, viši saradnik na nezavisnom Institutu Fridtjof Nansen, opisuje Arktik kao „nisko visi plod“ za rusko-kinesku saradnju.

„Rusiji su potrebne investicije i komercijalni akteri koji su zainteresovani za razvoj Arktika – resursa LNG [tečnog prirodnog gasa], resursa nafte ili razvoj severnog morskog puta kao brodskog puta.

„Kina je to tržište. Dve zemlje traže načine da prošire svoju političku, ekonomsku, pa i vojnu saradnju.

Ali Kina želi da se ne povezuje previše blisko sa Rusijom. Želi da izbegne sankcije Zapada i da nastavi da posluje sa zapadnim silama, unutar i van Arktika.

I Rusija ima rezerve.

„Pazite da ne precenjujete odnose Rusije i Kine“, kaže gospodin Osthagen. „Rusija ostaje oprezna da pusti Kinu previše duboko u svoj Arktik.

 

Simptom/BBC