Javni dug je na kraju janaura ove godine iznosio 39 milijardi evra, što je bilo 41,3 odsto BDP-a.
Na kraju 2025. godine javni dug Srbije iznosio je 39,3 milijardi evra, što je bilo 44,4 odsto BDP-a.
Simptom /Beta
Indijska ekonomija raste brže nego što se očekivalo, 8,2% u septembru, čak i uz carine
U kvartalu koji je delimično pogođen američkim tarifama od 50%, indijska ekonomija je rasla brže nego što se očekivalo, po godišnjoj stopi od 8,2% u kvartalu koji se završio u septembru.
Rast je bio ubrzanje sa 7,8% u prethodnom kvartalu, kada je niži deflator neočekivano podstakao realni rast. Deflator meri kako inflacija utiče na vrednost ukupne proizvodnje.
Anketa Rojtersa među ekonomistima procenila je bruto domaći proizvod od jula do septembra na 7,3%.
Nominalni BDP Indije – koji ne uzima u obzir inflaciju ili deflaciju – porastao je za 8,7% u septembarskom kvartalu u poređenju sa 8,8% u prethodnom kvartalu.
Naglo poboljšanje stope rasta BDP-a posledica je povećanja proizvodne i građevinske aktivnosti i domaće potrošnje. Finansijske i profesionalne usluge u oblasti nekretnina „održale su značajnu stopu rasta“ od 10,2% u periodu od jula do septembra, saopštila je vlada.
Simptom/CNBC
Evropska komisija: Usporavanje ekonomije Srbije najveće u regionu u prvom kvartalu
To pokazuje kvartalni izveštaj Evropske komisije o ekonomija zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata za članstvo u EU. U njemu se dodaje da je ekonomski rast bio vođen domaćom tražnjom. Ceo region iskusio je nastavak visokog rasta plata.
Kada je reč o ostalim ekonomskim pokazateljima, u spoljnotrgovinskoj razmeni došlo je do snažnijeg rasta uvoza u odnosu na izvoz. To je dovelo do negativnog doprinosa međunarodne trgovine rastu BDP-a.
Stopa nezaposlenosti pala je u većini ekonomija regiona u prvom kvartalu 2025. I rast zaposlenosti usporio je na 0,2% u Zapadnom Balkanu. Ukupno gledano, stope nezaposlenosti u regionu bile su na istorijski niskim nivoima, ali i dalje više nego u EU, krećući se od 8,2% u Srbiji do 13,4% u Bosni i Hercegovini, navodi se u izveštaju.
Simptom/Forbes
Ulaznice za sve predstave u aprilu po nižoj ceni u Beogradskom dramskom pozorištu: Uskršnja akcija
Na repertoaru za april su predstve “Šarlota Kasteli”, “Prafaust”, “Čovek slon”, “Božanstvena komedija”, “Kramer protiv Kramera”, “Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Svaka ptica svome jatu”, “Čitač”, “Pozicija deteta”, “Gidionov čvor” i “Švejk”.
Simptom/Euronews Srbija
Nova ekonomija: Bečki ekonomski institut očekuje promenu vlasti u Srbiji, potom rast BDP-a
“Nismo još objavili najnovije projekcije, trenutno ih spremamo, ali ćemo smanjiti prognoze za rast BDP-a ove godine, malo, a povećati iduće dve godine. To je zbog protesta i političkih promena – vidljivo je da je ekonomska aktivnost u prvom kvartalu malo usporila, ali su naša očekivanja takođe da će ili do kraja ove godine ili početkom sledeće doći do promene vlasti, pa će onda rast biti malo veći”, rekao je ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
Dodao je i da globalna dešavanja, oko trgovinskog rata, svakako imaju uticaj na ekonomske pokazatelje u Srbiji.
Narodna banka Srbije (NBS) je u poslednja dva meseca smanjila devizne rezerve kojima se dinar brani od evra. Od početka 2025. godine do kraja februara, NBS je neto prodala 745 miliona evra, pri čemu je u januaru bila neto prodavac 420 miliona evra, dok je u februaru ova prodaja smanjena na 325 miliona evra. Prošle godine je delovala u suprotnom smeru pa je NBS je neto kupila 2,7 milijardi evra da bi održala kurs.
“Devizne rezerve su se malo smanjile u januaru i februaru, i dinar je malo oslabio, na 117,2 za evro. To je takođe zbog nepovoljnog ekonomskog stanja, ali ne očekujemo neke drastične promene. Ipak su rezerve na dobrom nivou – oko sedam meseci uvoza, što je puno vise od grubog pravila da trebaju biti bar tri meseci. Dinar će verovatno malo dodatno oslabiti, ali ne vise od 117,5 za evro”, rekao je Jovanović.
Ove godine Srbiju očekuje zaduživanje u vidu evroobveznica do dve milijarde evra, domaće emisije do 2,1 milijarde evra i zajmova iz komercijalnih izvora do 3,1 milijarde evra, što će stvoriti pritisak na ionako visok javni dug, a kada je u pitanju njegov udeo u BDP-u. Kada se smanjuje BDP, automatski udeo javnog duga u njemu raste. Srpska Vlada je i organizovala dva puta u jeku protesta emisije domaćih hartija od vrednosti.
“Fiskalno stanje takođe deluje stabilno. Deficit će verovatno biti malo viši nego što je ranije očekivalo, ali neće premašiti tri odsto BDP-a. Javni dug će porasti za 1-2 procentnih poena, ali će ostati ispod 60 odsto BDP-a”, naveo je Jovanović.
Budžetski deficit za ovu godinu planiran je na tri odsto, ali su se davanja iz budžeta u međuvremenu znatno uvećala zbog nepredviđenih zahteva u vidu studentskih kredita, školarina, plata za obrazovanje, sankcija NIS-u i potencijalnih drugih. S obzirom da zemlja ima savetodavan aranžman sa MMF-om koji zahteva da javni dug bude ispod 50 odsto BDP-a, ostaje da se vidi koliko će i da li ovaj plafon biti probijen, piše Nova ekonomija.
Simptom/Beta
Preminio glumac Dejan Matić
Dejan Matić je rođen u Beogradu 24. februara 1963. godine.
Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine u klasi Milenka Maričića
Glumačku karijeru počeo je u pozorištu Atelje 212. Igrao je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pozorištu Puž, kao i u malom pozorištu “Duško Radović” gde je bio stalni član ansambla od 1993. do 1997. godine.
Sa Draganom Jovanovićem i Radetom Markovićem 1991. godine osniva pozorišnu trupu “T. Kuguar”, a 1996. godine i rok sastav “Vis The Kuguars” s kojim nastupa u Zvezdara teatru, kao i po zemlji i inostranstvu. Glumio je u serijama “Moj rođak sa sela”, “Otvorena vrata”, “Pozorište u kući”…
U seriji “Moj rođak sa sela” je igrao Stojana Katanića.
Stalni član Beogradskog dramskog pozorišta postaje 1997. godine.
Od 1997. godine počinje da se bavi ronjenjem, interesuje ga podvodna fotografija i edukacija.
Postaje instruktor ronjenja 2006. godine u najznačajnijim svetskim asocijacijama.
Simptom/Novosti Online
BDP u Srbiji porastao za 3,8 odsto, inflacija veća nego u EU
Srbija je, kako je navedeno u časopisu, ove godine među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi.
“Industrijska proizvodnja je u periodu januar-oktobar uvećana 3,3 odsto, u samom oktobru međugodišnji rast proizvodnje iznosi zamašnih 8,1 odsto. Pritom je i trend industrijske proizvodnje na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone”, naveli su ekonomisti tog časopisa.
Dodaje se da je u oktobru, četvrti mesec zaredom, uvećana vrednost spoljnotrgovinske razmene – izvoz stagnira, ali je uočljivo i usporavanje uvoza.
Ove godine je na tržištu Kine i Turske, kako je navedeno, pronađena alternativau za prigušenu tražnju iz EU.
“Da se to nije desilo, u prvih devet meseci ne bismo imali rast, već pad robnog izvoza”, naveli su ti stručnjaci.
Deficit republičkog budžeta u prvih deset meseci iznosio je, kako je navedeno, oko 40 milijardi dinara, što je za 14 milijardi bolji rezultat u odnosu na “minus” planiran rebalansom budžeta.
Skupština Srbije usvojila je Zakon o budžetu za 2025. godinu i osnovni ciljevi fiskalne politike ostaju održavanje fiskalne stabilnosti i smanjivanje javnog duga u BDP-u.
Simptom/Beta
Jorgovanka Tabaković: Inflacija u okviru očekivanog, rast BDP-a i pored izazova
Jorgovanka Tabaković je, na prezentaciji “Izveštaja o inflaciji – novembar 2024” u centralnoj banci, rekla da bi međugodišnja inflacija u narednom periodu trebala postepeno da usporava i da se krajem naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja.
“Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, usidravanje srednjeročnih i kratkoročnih inflacionih očekivanja u granicama cilja, kao i niža uvozna inflacija i pad svetske cene nafte koja se očekuje”, rekla je Tabaković.
Ona je navela da se očekuje i da će zarade realno posmatrano da rastu u skladu sa rastom produktivnosti, što, kako ističe, treba da doprinese smanjenju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.
Tabaković je dodala i da se procenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini iznositi 3,8 odsto i navela da bi ovogodišnji rast bio veći da nije bilo negativnih efekata suše na poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju struje iz hidroelektrana.
Simtpom/RTS/Tanjug
Fernandez: Projekat Jadar će dodati jedan do tri odsto BDP-u Srbije
On je na konferenciji za medije rekao da će to pomoći Srbiji, ali i državama koje se suočavaju sa egzistencijalnim pitanjima, odnosno klimatskim promenama.
“Ovo je prilika za Srbiju da iskoristi ovaj generacijski izazov i da iskoristi priliku koja se ne ukazuje tako često. Mi smo u poziciji da je svetu potrebno 42 puta više litijuma, ako hoćemo da do 2050. godine, dostignemo ciljeve čiste energije”, rekao je Fernandez.
Podsetio je i da je na Forumu za mineralnu bezbednost razgovarano o projektu Jadra u Srbiji i istakao da pozdravlja javnu raspravu u našoj zemlji.
Dobijanje investicionog rejtinga velika i važna stvar za Srbiju
Dobijanje investicionog kreditnog rejtinga je velika i važna stvar za Srbiju, kao i za svaku zemlju, jer zemlje ulažu dosta vremena da dobiju takvu ocenu i da se tako plasiraju, rekao je danas američki podsekretar za ekonomski razvoj i energetiku Hoze Fernandez.
On je posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odgovarajući na novinarsko pitanje kako vidi dobijanje investicionog kreditnog rejtinga za Srbiju, rekao da je dobijanje ove ocene važno iz više razloga.
“Jedan je taj što investitori po nekim propisima neće da ulažu u zemlje koje nemaju takvu karakteristiku, kao što su penzijski fondovi. Dobijanje investicionog rejtinga takođe smanjuje kamatne stope jer se smanjuje rizik od ulaganja”, naveo je on.
Ocenio je da je na dobijanje ovog kreditnog rejtinga presudno uticalo ono što je uradila Vlada Srbije i mere koje je donela, a što je stvorilo veće poverenje investitora.
Srbija konstruktivan partner
Podsekretar Sjedinjenih Američkih Država za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez izjavio je danas u Beogradu da je Srbija konstruktivan partner SAD, kao i ključni partner po brojnim važnim pitanjima u regionu, uključujući energetiku i regionalnu ekonomsku integraciju.
Fernandez je, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, istakao da mu je veliko zadovoljstvo što je u Srbiji prvi put i to u trenutku kada je Srbija dobila kreditni rejting i kada se očekuje njen dvostruki rast u odnosu na Evropsku uniju (EU).
On je pozdravio razvoje srpske ekonomije, kao i njeno kretanje u pravcu razvoja modernih tehnologija, koje će, kako je rekao, razvijati i buduće generacije.
Fernandez je podsetio da su Srbija i SAD u septembru u Vašingtonu potpisale Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, na osnovu kojeg će američke kompanije mnogo lakše ulagati u energetski sektor u Srbiji, dodajući da se Srbija pridružila Forumu partnerstva za mineralnu bezbednost.
Simptom/Tanjug
Britanski javni dug dostigao 100 odsto BDP-a
Britanski javni dug, koji iznosi 2.546 milijardi funti (nešto više od 3.000 milijardi evra), već je premašio 100 odsto BDP-a, prema preliminarnim podacima objavljenim prošle godine, ali su kasnije revidirani naniže.
Današnja brojka takođe je “preliminarna procena”, upozorio je Biro za nacionalnu statistiku u saopštenju.
Javni dug već se mesecima kreće oko 100 posto BDP-a, povećan zbog pomoći tokom epidemije kovida i energetske krize.
Budžetski deficit nastavio je svoj neočekivani niz u avgustu, dostigavši 13,7 milijardi funti (16,3 milijarde evra), više od predviđanja, navodi se u mesečnom izvještaju Biroa za nacionalnu statistiku objavljenom danas.
Serena Repice Lentini/Unsplash
Kumulativno od aprila, koji je početak britanske fiskalne godine, Ujedinjeno Kraljevstvo je pozajmilo 6,2 milijarde funti više nego što je predvidelo javno telo za budžetske prognoze (OBR), prenosi SEEbiz.
Porast duga predstavlja dodatni pritisak na laburističku vladu imenovanu početkom jula nakon kampanje na obećanju o “železnoj budžetskoj disciplini”.
Iako nova vlada okrivljuje 14 godina vladavine konzervativaca za “crnu rupu” u svojim javnim finansijama od 22 milijarde funti, premijer Keir Starmer već je upozorio da će njegov prvi budžet, koji treba biti objavljen 30. oktobra, biti “bolan” zbog rezova u javnom sektoru, kresanja potrošnje i povećanja poreza.
“Nakon što smo nasledili disfunkcionalnu ekonomiju, sada donosimo teške odluke da popravimo temelje”, rekao je Daren Džons, glavni sekretar Ministarstva finansija, u današnjoj izjavi.
S rastom duga suočene su i druge zemlje. U Francuskoj je javni dug naglo porastao od zdravstvene krize, popevši se na više od 110 odsto BDP-a na kraju prvog kvartala. U EU samo još Italija ima veći dug od gotovo 138 odsto BDP-a, te Grčka od 160 odsto.
Simptom/B92/SEEbiz
Uskoro povećanje penzija: Mali najavio kada će biti isplaćene i koliko će iznositi
Istakao je da naša ekonomija dobro stoji bez obzira na globalne izazove i regionale probleme.
Povećanje penzija može da se očekuje u decembru umesto u januaru. Dakle, svi penzioneri će uvećane penzije dobiti mesec dana ranije, a očekuje se da to bude povećanje od oko 10,8% – 10,9%, što će zavisiti od podataka koji tek treba da stignu.
“Čekamo još dva podatka: o prosečnoj zaradi i BDP-u”, kazao je za TV Pink.
Povećanje penzija je ove godine iznosilo 14,8%, a u protekle dve godine 56%, što znači da je duplo povećan nominalni iznos penzija.
“Sa ovim povećanjem idemo na 430 evra. Godine 2012. prosečna penzija je bila 202 evra, sada je 390 evra. Naš cilj je da prosečna penzija 2027. godine bude 650 evra”, rekao je.
Druga važna vest jeste visina minimalne zarade. Kazao je da sastanci nisu laki ali da mu se čini da je juče razgovor bio sjajan. Izjavio je da će povećanje minimalne cene rada za narednu godinu biti veće od 10 odsto.
“Prvi put smo u maju prešli 100.000 dinara što se prosečne zarade tiče. U dinamici smo obećanja koje smo dali da do decembra naredne godine prosečna zarada bude preko 1.000 evra”, istakao je Mali.
Naveo je i da je stopa zaposlenosti veoma visoka.
Kazao je da je glavna tema jučerašnjeg kolegijuma bilo izjednačavanje minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe. Za vikend će Ministarstvo raditi analize koje će izneti 28. avgusta kada će biti i zvanična sednica Socijalno ekonomskog saveta.
“Vodimo računa o svemu, ovo su lepe vesti i biće ih više”, izjavio je Mali.
B92
Mali: Srbija na prvom mestu po rastu BDP-a u Evropi
Siniša Mali je rekao da pristižu podaci o rastu bruto domaćih proizvoda za sve zemlje u Evropi, i da je prema podacima koji su do sada pristigli, Srbija na prvom mestu.
“Prvi kvartal smo imali stopu rasta od 4,7 odsto, drugi kvartal 4,2 odsto. Dakle, u proseku za prvu polovinu godine 4,5 odsto rasta BDP-a. Dakle, prvi smo u Evropi. Kako budu dolazili i ostali podaci, ja mislim da ćemo biti najmanje među prve dve ili tri zemlje”, navodi Mali.
Takođe, dodao je, Srbija privlači strane direktne investicije i po tome je apsolutni rekorder u regionu.
“S druge strane, ne stajemo sa velikim kapitalnim investicijama. Videli ste sinoć predsednika Vučića koji je obišao radove na izgradnji brze pruge Beograd-Subotica”, istakao je Mali.
Ministar je rekao da se, kada se pogleda švajcarska formula, može očekivati dvocifreno povećanje penzija u narednom periodu, i da će videti da li će taj povećani iznos moći da bude isplaćen već pre kraja godine.
“Imamo nikada više novca na računu, preko 700 milijardi dinara, imamo rekordne devizne rezerve, 27 milijardi evra, imamo 46,5 tona zlata u trezoru Narodne banke, devizni kurs je stabilan, javni dug nam je ispod 50 odsto”, navodi Mali.
Takođe, najavio je i povećanje plata, pre kraja godine ili od prvog januara.
RTS
Mali: Finansije su nam stabilne, na računu trenutno ima 740 milijardi dinara
On je odgovarajući na kritike poslanika u Skupštini Srbije rekao da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže u projekte koji popravljaju kvalitet života građana Srbije, u puteve, škole, objekte za Ekspo 2027.
“Kažete da se zadužujemo, a važno je da građani znaju da je udeo duga u BDP-u Srbije manji od 50 odsto”, istakao je Mali.
Tanjug
Miloš Vučević predsedavao sednici Saveta za BDP, prisustvovao i Vučić
“Tema ove sednice Saveta bila je razmatranje predloženih mera za unapređenje rasta BDP-a. Ulaganje u infrastrukturu u cilju stvaranja povoljnih uslova za unapređenje privrednog ambijenta, privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta, zajednički su ciljevi Saveta za BDP”, napisao je Vučević na svom Instagram nalogu.