Kako je saopšteno, predsednica Bundestaga Julija Klekner namerava da tog dana sazove parlament kako bi bio izabran šef vlade.
Preduslov je da do tada bude odobren koalicioni sporazum od strane CDU, Hrišćanske socijalne unije Bavarske (CSU) i Socijaldemokratske partije (SPD), kao i predlog Merca za saveznog kancelara od strane nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.
Simptom/Euronews.rs
Najveća prepreka na putu ka planovima buduće nemačke koalicione vlade s verovatnim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) na čelu je otklonjena: glasovima Demohrišćana (CDU/CSU), Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih, Bundestag je dvotrećinskom većinom promenio član ustava koji ograničava visinu zaduživanja.
Time je omogućen reformski paket Demohrišćana i SPD-a u visini od gotovo bilion evra, od čega pola otpada na finansiranje modernizacije Bundesvera i odbrambenih sposobnosti Nemačke, a druga polovina na finansiranje mera za podsticanje privrede i obnovu infrastrukture.
Najskuplje glasanje u istoriji Bundestaga
Glasanju, koje je tabloid Bild već nazvao „najskupljim glasanjem u istoriji Bundestaga“, prethodila je maratonska rasprava nabijena emocijama i istorijskim izjavama, kako to i priliči poslednjoj sednici 20. saziva Bundestaga.
Predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i verovatni budući kancelar Fridrih Merc odmah je na početku rasprave, uoči glasanja o promeni ustava, stavio do znanja o čemu se radi:
„Putin ne vodi samo rat protiv Ukrajine, već i protiv naše zemlje. I to svakodnevno, u obliku kibernetičkih napada, plaćenih ubistava i otmica“, rekao je Merc jasno dajući do znanja zbog čega je za Nemačku krajnji trenutak da počne da ulaže u odbranu zemlje.
„Od današnje odluke zavisi naša sposobnost da se branimo od napada, ne samo u sledećim godinama, već i u sledećim decenijama“, rekao je Merc u govoru koji su mnogi posmatrači ocenili kao prvi njegov govor u svojstvu kancelara.
Promena „dužničke kočnice“ uz pomoć Zelenih
Važna prepreka na putu ka političkom cilju Fridriha Merca je upravo današnja odluka u Bundestagu. Plan o rekordnom fondu za odbranu i obnovu privrede od gotovo bilion evra donete je već tokom preliminarnih razgovora o formiranju koalicije njegovih Demohrišćana i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
Ali, za ostvarenje tih planova bila je potrebna i podrška stranke Zeleni, jer samo s njom (ostale stranke poput Alternative za Nemačku ni Demohrišćani ni SPD ne priznaju kao partnera) je bilo moguće dvotrećinskom trećinom u Bundestagu promeniti ustav (Osnovni zakon, kako ga u Nemačkoj zvanično zovu). A promena je bila potrebna kako bi se omogućilo ublažavanje tzv. „dužničke kočnice“, mehanizma koje je nekadašnji ministar finansija i lider CDU Volfgang Šojble uveo kao pouku iz velike globalne finansijske krize koja je krenula 2008.
U sledećem sazivu Bundestaga, koji je izabran na izborima 23. februara i koji će se konstituisati sledeće sedmice, Demohrišćani i SPD ne bi imali dvotrećinsku većinu sa Zelenima i zavisili bi od Alternative za Nemačku (AfD) ili od Levice. A te stranke gotovo sigurno ne bi podržale planove buduće vlade. Zato je bila potrebna žurba da se ustav promeni na doslovno poslednjoj sednici Bundestaga u starom sazivu.
Kako bi pridobio naklonost Zelenih, Merc je krajem prošle nedelje na listu troškova investicionog paketa uveo i čitav niz zelenih projekata za očuvanje klime i ekološku tranziciju zemlje. Zato je od opozicije u Bundestagu, pre svega od AfD-a, danas u parlamentu pokupio kritike i poruge zbog svog navodnog ekološkog preobražaja. Ali Merc je brzo odgovorio na te komentare i podsetio da je sve projekte koji se nalaze na listi želja stranke Zeleni, već odavno odobrio Bundestag, pa tako i sami Demohrišćani.
Odluka za Nemačku i Evropu
Merc veruje da je nemački paket za odbranu, pa tako i današnja odluka u Bundestagu, „početak evropske odbrambene politike“. Jer, bez jakog Bundesvera i nemačkih oružanih snaga nemoguće je zamisliti i budući evropski odbrambeni koncept, kako god da on na kraju bude izgledao.
Aktuelni ministar odbrane, socijaldemokrata Boris Pistorijus, koji važi za jednog od najpopularnijih političara Nemačke, takođe je branio rekordno visoka izdvajanja za odbranu, obrazlažući to visokim stepenom pretnje. „Onaj ko danas okleva, ko danas ne može da se odvaži na odluku, taj negira realnost“, rekao je Pistorijus komentarišući planove o oslobađanju sredstava za ulaganje u odbranu. I kad je u pitanju infrastruktura, Nemačka se kreće „na ivici dotrajalosti“, slikovito se izrazio Pistorijus.
Njegov stranački kolega i glavni pregovarač u pregovorima s Demohrišćanima, Lars Klingbajl, takođe nije štedeo na istorijskim epitetima.
„Bundestag se danas nalazi pred istorijskom odlukom. Radi se o pozitivnom signalu, ne samo za Nemačku, već i za Evropu“, rekao je Klingbajl.
„Beskičmenjak Merc“
Opozicija naravno nije bila impresionirana opravdanjima Demohrišćana i Socijaldemokrata za njihove planove o zaduženju. Nakon što ni AfD ni Levica nisu uspele da hitnim zahtevima pred Ustavnim sudom spreče glasanje o promenama ustava, poslanici tih stranaka udarili su po predsedniku CDU Fridrihu Mercu.
Kopredsednik AfD-a Tino Krupala je verovatnog budućeg kancelara Mercu optužio da su ga Socijaldemokrate i Zeleni „smotali oko malog prsta“ i uverili, suprotno njegovim ranijim stavovima, u korist od odstupanja od ciljeva štednje i umerenog zaduživanja koje garantuje „dužnička kočnica“.
„Ako Nemačka nakupi bilion evra novog duga, troškovi za kamate porašće na sto milijardi evra“, rekao Krupala. Na kraju je Merca čak nazvao „beskičmenjakom“.
Širenja straha od rata
Levica je Demohrišćanima i SPD-u prebacila da se „širenjem straha od rata“ otvara vreća bez dna za nova zaduživanja. Predvodnik Levice u Bundestagu Zeren Pelman buduću vladu je osim toga optužio za nedostatak osećaja za socijalnu državu.
Stranka Savez Sara Vagenkneht, levo-populistički pokret koji se izdvojio iz stranke Levica, više neće biti u novom sazivu Bundestaga. Poslanici tog pokreta od Bundestaga su se oprostili malim igrokazom: oni su u jednom trenutku podigli transparente s natpisom. „1914. kao 2025: NE ratnim kreditima“, aludirajući time na finansiranje Prvog svetskog rata. Poslanici su uklonili transparente nakon upozorenja predsednice Bundestaga.
Promenu ustava još mora ovog petka da odobri Bundesrat, dom parlamenta u kojem su zastupljene savezne nemačke pokrajine, ali tu je zeleno svetlo, nakon konačnog dogovora Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Slobodnih birača u Bavarskoj – izvesno.
Konstitutivna sednica novog, 21. saziva Bundestaga, održava se 25. marta.
Simptom/DW na srpskom/Nenad Krajcer
Savez Sara Vagenkneht traži od Ustavnog suda da se proveri rezultat na parlamentarnim izborima 23. februara, prema kojem je ta stranka ostala ispod cenzusa, potvrdio je portparol stranke. Ta nova politička partija u Nemačkoj osvojila je 4,972 odsto glasova, a za ulazak u Bundestag potrebno je pet odsto.
Šefica partije Sara Vagenkneht rekla je da je do te granice bilo potrebno “nekoliko hiljada glasova” koji su, prema njoj, neopravdano pripisani drugim strankama ili proglašeni nevažećim.
“Poštovanje prema glasačima nalaže da se moguće greške pažljivo ispitaju i koriguju”, rekla je Vagenkneht. Dodala je da to može da funkcioniše samo ako se na celoj teritoriji Nemačke organizuje “ponovno brojanje glasova pre proglašavanja zvaničnih rezultata”.
Sara Vagenkneht/Instagram Account
“Realne šanse”
Sara Vagenkneht je objasnila da je već korigovano “relativno mnogo grešaka” na osnovu primedbi iz njene stranke. Ona pritom misli na novo brojanje glasova na dvanaest biračkih mesta u Berlinu, kada su pronađena dva dodatna glasa za Savez Sara Vagenkneht.
“Ako bi se to odnosilo na sva birališta u zemlji, stranka bi bila u Bundestagu”, rekla je.
Portparolka Saveza Sara Vagenkneht dodaje da, prema računici partije, postoje “realne šanse da prilikom novog brojanja glasova u čitavoj zemlji budemo iznad cenzusa od pet odsto”.
Zvanični izborni rezultati u petak
Konačni zvanični parlamentarnih rezultati izbora u Nemačkoj trebalo bi da konstatuje Savezna izborna komisija u petak, 14. marta. Posle toga bi se mogla podneti žalba, a u slučaju potrebe podneti i sudska tužba.
Jedan od pravnih zastupnika stranke Kristof Degenhart ipak je pojasnio zašto je neophodno da se odmah preispitaju rezultati:
“Vrlo tesan rezultat koji ide na štetu Saveza Sara Vagenkneht čini neophodnom sveobuhvatnu proveru izborne procedure pre zvaničnog proglašavanja konačnih rezultata. U suprotnom, postoji opasnost od pravne štete, od slabljenja demokratske legitimacije i izbornih rezultata”.
Za stranku koja je osnovana 2024. ulazak u Bundestag je politički od velike važnosti. To bi, međutim, moglo da utiče i na formiranje većine u parlamentu. Ukoliko bi Savez Sara Vagenkneht imao uspeha u svojim nastojanjima da ipak uđe u Bundetag, možda ne bi više bila moguće da vladajuću većinu formiraju samo dve stranke – Demohrišćani (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD).
Simptom/RTS/DW
Za mesto novog nemačkog lidera nadmeću se četiri kandidata: aktuelni kancelar Olaf Šolc iz socijaldemokratske stranke (SPD), Fridrih Merc, kandidat glavne konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), aktuelni vicekancelar Robert Habek iz ekološke stranke Zeleni i Alis Vajdel iz krajnje desničarske, antimigrantske Alternative za Nemačku (AfD).
Prema anketi instituta za istraživanje javnog mnjenja Jugav (Yougov), konzervativna demohrišćanska CDU i njen lider i kandidat za kancelara Fridrih Merc mogu da računaju sa 29 odsto glasova, što je dva procentna poena više nego početkom ove nedelje.
Nemački analitičari procenjuju da će buduća vladajuća koalicija verovatno biti okupljena oko CDU i njene sestrinske bavarske partije CSU, i da će u njoj morati da učestvuju najmanje dve partije, što ukazuje na neizvesne koalicione pregovore.
Prema anketi Jugava, rejting AfD ostao je nepromenjen na 20 odsto podrške, što podupire njene ambicije da na izborima bude druga po broju osvojenih glasova.
Do sada vladajuća socijaldemokratska SPD kancelara Olafa Šolca je u odnosu na početak nedelje izgubila jedan procentni poen i sada je na 16 odsto, a njen partner u donedavnoj tročlanoj koaliciji, Zeleni, imaju podršku 13 odsto birača.
Poslednjih nedelja porasla je popularnost partije Levica, koja je naslednica nekadašnje istočnonemačke Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED). Tu stranku, prema anketi, podržava osam odsto birača i ona gotovo sigurno može da računa da će ući u parlament.
Prema projekciji Jugava, takvi rezultatu bi značili da će demohrišćani u parlamentu imati 220 poslanika, AfD 145 poslanika, SPD 115, Zeleni 94, Levica 55, i “ostali” jedan poslanički mandat.
Ankete, međutim, pokazuju i da je svega tri dana do izbora veliki broj birača, između 20 i 27 odsto, bio neodlučan.
Birališta će biti otvorena od osam do 18 časova, a Nemci mogu glasati i putem pošte.
Izlazne ankete biće objavljene odmah nakon završetka glasanja, a prebrojavanje glasova počinje odmah. Ukupna slika rezultata biće poznata veoma brzo, dok se konačni zvanični rezultat očekuje rano u ponedeljak.
Pravo glasa ima 59,2 miliona birača u samoj Nemačkoj, ali i više od tri miliona nemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače.
Na glasačkom listiću nalazi se 29 stranaka, ali se očekuje da će između pet i osam njih uspeti da pređe izborni prag od pet odsto.
Izbore karakterišu izrazite demografske promene. Na izborima 2021. godine u samoj Nemačkoj je moglo da glasa 61,2 miliona ljudi.
U sadašnjem biračkom telu, više od 40 odsto građana je prevalilo šezdesetu godinu, a jedna četvrtina je starija od 70 godina.
Mlađi od 30 godina čine svega 13,3 odsto biračkog tela. Mladih koji prvi put mogu da glasaju ima 2,3 miliona, odnosno oko četiri odsto.
Izbori u Nemačkoj održavaju se sedam meseci ranije nego što je planirano, jer se Šolcova tročlana koalicija raspala u novembru zbog nesuglasica o načinima za oživljavanje privrede, koja beleži pad već dve godine.
Simptom/Beta
Jedanaest dana je ostalo do dana kada će semafor označiti kraj kampanje. Za Nemce neuobičajeno kratke. Nema neizvesnosti da će budući kancelar biti Fridrih Merc, a druga po snazi stranka u Bundestagu Alternativa za Nemačku.
Novinar Miroslav Stojanović smatra da će glavna bitka biti verovatno u tome ko će na migrantskoj politici, kao glavnoj temi ovih izbora, zaraditi podršku ili je izgubiti.
Olaf Šolc/Instagram Account
“Ta bitka mnogo znači, naravno, ne za Alternativu koja pouzdano ima 20 odsto, a ići će očigledno iznad. Ako ide osetno iznad 20 odsto, onda otežavate posao, recimo, budućem kancelaru, koji je takođe vrlo izvestan”, smatra Stojanović.
Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević kaže da ankete pokazuju da niko, zapravo, nije uspeo da u svoj tabor vrati sadašnje glasače desničarske Alternative za Nemačku.
“Naprotiv, Merc je uspeo, da na neki način, zbije redove između organizacija i stranaka bliskih socijaldemokratama i zelenima i levici, tako da su oni nedavno organizovali velike proteste širom Nemačke u kojem su tražili da se prekine skretanje Nemačke u desno”, napominje Radičević.
Vrla nova Nemačka plave boje
Poslednji protest je bio u Minhenu, ali AFD dobija podršku i van granica Nemačke, konkretno – od Ilona Maska, bliskog saradnika Donalda Trampa. Prvo na njegovoj platformi, zatim u nemačkoj štampi, do uključenja na kongresu te stranke. I politička karta Nemačke sve više uvodi plavu boju.
Miroslav Stojanović ukazuje da se plavi gotovo sve ono što je nekada pripadalo Nemačkoj demokratskoj republici, istočnoj Nemačkoj.
“Tu je njihov bastion, najviše glasova dobijaju, ali i na prostoru cele Nemačke. To je neka vrsta fenomena. Tako je u drugim zemljama koje su imale taj osećaj za to suverenističko, poput Mađarske i Slovačke, ali Nemačka to nema. Ona je iz razloga prošlosti uvek prigušivala osećaj nacionalnog, a sada se u sred srca takve države javila jedna stranka koja više nije sezonska”, sumira Stojanović.
Fridrih Merc bi najradije sa liberalima. Prema sadašnjim procenama, teško mogu da preskoče izborni prag od pet odsto. Ukoliko se ne ostvare projekcije i Demohrišćani ne osvoje 30 odsto, očekivan je dogovor sa Zelenima.
Manje verovatan bio bi uvod u tropartijsku koaliciju, poput one koja se raspala i dovela do vanrednih parlamentarnih izbora, a koju je predvodio za mnoge malerozni Olaf Šolc. Poznavaoci predvižaju takozvanu veliku koaliciju. Ona, koju je kroz tri mandata preferirala Angela Merkel.
Nenad Radičević smatra da leve stranke nemaju velike šanse da formiraju vladu, ako se nešto drastično ne promeni.
“Suštinski ni Fridrih Merc, odnosno konzervativci to ne mogu ukoliko ispuni svoje više puta ponovljeno obećanje da neće praviti nikakvu koaliciju sa AFD-om i da je ta vrsta sanitarnog kordona prema desničarskim ekstremistima i dalje stoji u Nemačkoj. Ključno u ovim izborima biće da li će u Bundestag ući tri stranke koje su tu negde oko izbornog cenzusa oko 5 odsto, a to su Liberali, Levica i Levičarski Sara Vagner”, zaključuje Radičević.
I dok se čeka ishod, Mercova poruka – neće biti lako posle izbora – možda najbolje pokazuje šta čeka postizbornu Nemačku.
Simptom/RTS/Milica Pujkilović
Frank-Valter Štajnmajer je rekao da je u teškim vremenima potrebna je funkcionalna vlada.
“Zbog toga sam uveren da su novi izbori pravi put za dobrobit naše zemlje”, poručio je rekao je Štajnmajer .
Političke stranke u Nemačkoj su već dogovorile da datum izbora bude 23. februar, ali je za to bilo potrebno raspuštanje Bundestaga, a u skladu sa članom 68. Ustava Nemačke.
Kancelar Olaf Šolc je prošlog ponedeljka zatražio od Bundestaga izglasavanje poverenja i izgubio je na glasanju nakon što se vladajuća koalicija raspala.
Potom je saveznom predsedniku predložio da se Bundestag raspusti i tako otvore vrata za nove izbore, a prema Ustavu, savezni predsednik to može učiniti u roku od 21 dana, ali nije obavezan to da učini.
Simptom/RTS/Tanjug
Olaf Šolc je dobio podršku 207 od 733 poslanika u donjem domu patlamenta, 394 poslanika su glasala protiv, a 116 ih je bilo uzdržano.
Za opstanak Šolcove vlade bilo je neophodno 367 glasova.
Očekuje se da predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer raspusti parlament.
Ishod glasanja otvara put za održavanje preveremenih izbora 23. februara 2025. godine, nakon raspada vladajuće koalicije što je ostavilo kancelara na čelu manjinske vlade u Berlinu.
Šolc i ministri ostaće na funkcijama u svojstvu vršioca dužnosti do formiranja nove Vlada.
Simptom/ RTS
Ukoliko Šolcu, kako se očekuje, bude izglasano nepoverenje, on će zatražiti od predsednika da raspusti parlament, što će pokrenuti nove izbore, prenosi Rojters.
U dogovoru sa opozicijom, očekuje se da će novi izbori biti održani 23. februara. Ankete sugerišu da postoje velike šanse da opozicioni konzervativci pobede na saveznim izborima, sa 31 odsto glasova, a slede krajnje desničarska Alternativa za Nemačku sa 18 odsto, Šolcov SPD sa 17 odsto i Zeleni sa 13 odsto.
Slobodne demokrate (FDP) i novostvorena alijansa Sara Vagenkneht biraju nešto ispod cenzusa od pet odsto za ulazak u parlament, ali analitičari upozoravaju da postoji mogućnost da se stvari promene zbog smanjenja lojalnosti birača.
Prošlog meseca, Šolcova koalicija koju su činile Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i neoliberalne Slobodne demokrate (FDP) se raspala, što je ostavilo kancelara na čelu manjinske vlade u Berlinu.
Simptom/B92/Tanjug
Šolc je u obraćanju u nemačkom parlamentu rekao da je bilo “neophodno, ispravno i neizbežno” da otpusti ministra finansija Kristijana Lindnera, uprkos tome što je vladajuća koalicija time doživela krah.
Dodao je da je zahvalan što će novi izbori biti održani krajem februara.
Socijaldemokrate, Zeleni i demohrišćani predložili su taj plan predsedniku Nemačke Frank-Valteru Štajnmajeru.
Šolc je rekao da ima “urgentnih pitanja” oko kojih nemačke stranke treba da postignu dogovor pre izbora, kao što su povećanje dečjeg dodatka, fiskalna pitanja, kao i inflacija.
Nemački kancelar je pozvao i na veću zaštitu Ustavnog suda Nemačke.
Šolc je pre tri dana u intervjuu za javni servis ARD reka da ukoliko se svi slože da mu nije nikakav problem da postavi pitanje poverenja vladi pre Božića.
Kako je ranije objavio Bild, u Bundestagu se održava “istorijska debata” kojoj prisustvuje cela prva garda nemačke politike.
Sam kancelar Šolc govorio je 30 minuta, a zatim slede lider i kandidat Unije (CDU/CSU) za kancelara Fridrih Merc, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, lider FDP Kristijan Lindner, kandidatkinja AfD za kancelara Alis Vajdel. Na sednici će se obratiti i lider Hrišćansko-socijalne unije i premijer Bavarske Markus Zeder.
Simptom/RTS/Tanjug/Bild
Politički preokret znači da će najveća evropska ekonomija sada održati vanredne izbore 23. februara umesto u septembru kako je prvobitno planirano.
Šolcovo obraćanje u parlamentu u 13:00 takođe efektivno služi kao početak predizborne kampanje njegove Socijaldemokratske partije (SPD) levog centra.
Očekuje se da će Fridrih Merc, koji predvodi obnovljeni mejnstrim konzervativni blok i koji je spreman da postane sledeći kancelar, odgovoriti na Šolcov govor.
Šolcova sporna koalicija, koja je visila o koncu, konačno se raspala prošle nedelje kada je kancelar smenio ključnog ministra iz provladinih Slobodnih demokrata (FDP).
Pošto FDP više ne pripada koaliciji, Šolc nema većinu u Bundestagu. To postavlja scenu za glasanje o poverenju sledećeg meseca, koje će Šolc sigurno izgubiti. Očekuje se da će vanredni izbori uslediti u februaru.
Simptom/B92/Avaz.ba
Olaf Šolc je u intervjuu za nemački javni servis ARD poručio da ne isključuje da se glasanje o poverenju vladi koju predvodi dogodi i pre 25. decembra, kada se proslavlja Božić po gregorijanskom kalendaru.
“Nije mi problem da zakažem glasanje o nepoverenju pre Božića ukoliko su svi saglasni. Takođe, mislim da bi trebalo da spustimo loptu. Da razgovaramo mirno”, rekao je Šolc.
Nemački kancelar je 6. novembra razrešio ministar finansija Kristijana Lindnera, čime je prestala da postoji trostranačka koaliciona vlada.
Tada je predložio da se o nepoverenju glasa u januaru, što bi dovelo do raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora za mart.
Opozicioni političari su tražili da se to glasanje obavi ranije, kako bi se izbori održali već u januaru.
Simptom/RTS
Nemačka je najmnogoljudnija članica Evropske unije i ima najveću ekonomiju u Evropi.
Kancelarija predsednika Frank-Valtera Štajnmajera saopštila je u petak da je šef države potpisao preporuku vlade i zvanično odredio datum izbora za Bundestag, donji dom parlamenta. Bundestag zatim bira kancelara, nakon nekoliko nedelja ili ponekad meseci koalicionih pregovora.
Šolc vodi trostranačku koaliciju svojih socijaldemokrata levog centra sa ekolozima Zelenima i slobodnim demokratama koji se bave biznisom od decembra 2021.
Alijansa, koja okuplja stranke koje nisu tradicionalno bile saveznici, postala je ozloglašena po čestim sukobima i u nekoliko navrata je ponovo otvarala teško vođene političke sporazume.
Prošle nedelje, njeni lideri su se složili oko detalja budžeta za 2025. godinu, nedeljama nakon što je prvobitni dogovor upao u novi spor koji je dodatno narušio imidž vlade.
Izbori za Evropski parlament u junu dali su sumorne rezultate za vladajuće stranke. Oni su doneli jasnu pobedu za mejnstrim konzervativni opozicioni blok, Uniju, i drugo mesto za krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku.
Izbori se moraju održati između 46 i 48 meseci od početka parlamentarnog mandata. Poslednji je održan 26.09.2021.
Simptom/AP
Tokom prvog dana posete Brnabić je navela da je najviše bilo reči o političkim temama, evropskim integracijama Srbije, bilateralnim odnosima dve države, ocenjujući da su razgovori bili dobri.
Brnabić je navela i da postoje neslaganja po određenim političkim temama, ali da je važno da se razgovara.
Izvor: Tanjug
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski iskoristio je svoj govor u Bundestagu da se još jednom zahvali Nemačkoj za podršku njegovoj zemlji i prihvatanje ukrajinskih izbeglica. Istovremeno, on je pozvao saveznike da rade zajedno na uspešnom okončanju ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
Rusiji se ne sme dozvoliti da ponovo maršira Evropom, rekao je, dodavši da je ruski predsednik Vladimir Putin navikao da potčinjava druge. „Naš zajednički interes je da Putin lično izgubi ovaj rat“, poručio je predsednik Ukrajine.
Rat mora biti okončan tako da nema sumnje u to ko je pobedio, dodao je Zelenski, više puta prekidan aplauzom. Rusija, kaže, mora da preuzme punu odgovornost za pokretanje rata i da plati time nanetu štetu.
Zelenski: „Moramo sprečiti podelu Ukrajine“
Zelenski je govorio i o predstojećoj mirovnoj konferenciji Ukrajine u Švajcarskoj. „Želimo da damo šansu diplomatiji“, naglasio je. „Ukrajina se nikada nije oslanjala samo na snagu oružja“.
U svom emotivnom govoru povukao je i paralele s nemačkom istorijom: „Podeljena Evropa nikada nije bila mirna. A podeljena Nemačka nikada nije bila srećna“, ocenio je ukrajinski predsednik i dodao: „Vi možete da razumete zašto se toliko borimo protiv pokušaja Rusije da nas podeli, da podeli Ukrajinu, zašto činimo sve što možemo da sprečimo zid između delova naše zemlje.“
Bas: „Budućnost Ukrajine u EU i NATO“
Pre govora Zelenskog, predsednica Bundestaga, Berbel Bas (SPD), uveravala je Ukrajinu u solidarnost nemačkog parlamenta. „Sigurna sam da će ruski ratni zločini biti kažnjeni“. Budućnost Ukrajine, naglasila je, leži u Evropskoj uniji i NATO.
Govor ukrajinskog predsednika dobio je dugi aplauz poslanika u plenarnoj sali. Na toj vanrednoj sednici Bundestaga nisu učestvovali poslanici Saveza Sare Vagenkneht (BSV) i većina poslaničke grupe Alternative za Nemačku (AfD).
AfD: Zelenski „na funkciji samo kao prosjak-predsednik“
„Odbijamo da slušamo govornika u maskirnom odelu“, saopštili su lideri poslaničke grupe AfD, Alis Vajdel i Tino Krupala. Zelenski je tokom svog govora nosio crni džemper s amblemom ukrajinskog grba maslinasto zelene boje i maslinasto zelene pantalone.
Lideri AfD-a takođe su ukazali da je Zelenskom istekao mandat. On je „na funkciji samo samo još kao ratni predsednik i prosjak-predsednik“. Ukrajini sada „ne treba ratni predsednik“, potreban joj je „predsednik mira koji je voljan da pregovara“.
Potom je usledio sastanak poslaničke grupe. Ipak, pojedini poslanici AfD-a prisustvovali su plenarnoj sednici tokom govora ukrajinskog predsednika.
BSV: „Signali iz Moskve“
Stranka Savez Sara Vagenkneht (BSV) ranije je izdala saopštenje o bojkotu govora u kojem se navodi da Zelenski trenutno doprinosi podsticanju veoma opasne spirale eskalacije i da on prihvata rizik od nuklearnog sukoba sa razornim posledicama po celu Evropu. „Zbog toga ne bi trebalo da bude počastvovan vanrednom sednicom u nemačkom Bundestagu.“
Na početku saopštenja koje je dostupno nemačkom javnom servisu ARD, BSV ističe da osuđuje „rat Rusije u Ukrajini, koji krši međunarodno pravo“.
Međutim, nedavno je, navode, bilo „signala iz Moskve za prekid vatre duž trenutne linije fronta“. Umesto da se bavi time, „nemačka debata o Ukrajini već dve godine isključivo se odnosila na ispunjavanje ukrajinskih želja za sve više isporuka oružja“, navodi BSV.
Saopštenje se ne bavi pitanjem koliko su realni pregovori s ruskim predsednikom Putinom, koji je odgovoran za rat.
Šolc: „Nepoštovanje“
Kancelar Olaf Šolc opisao je ponašanje AfD i BSV tokom govora Zelenskog kao „nepoštovanje“. Bio je, kaže, „veoma uznemiren, ali ne i iznenađen“, preneo je portparol vlade na pitanje ARD.
Parlamentarna direktorka poslaničke grupe kancelarovog SPD-a, Katja Mast, rekla je: „Sara Vagenkneht očigledno koristi sva sredstva da se profiliše. To sve na leđima Ukrajine, gde ljudi i u ovom trenutku strahuju za svoje živote i moraju da se bore.“
Političar Levice Ditmar Barč rekao je da je takvo ponašanje „nemoguće“: Bez obzira šta neko misli o Zelenskom ili isporukama oružja, u demokratiji se radi o tome da se drugi bar sasluša, a ne da se privlači pažnja, rekao je Barč.
Političarka vladajućih liberala (FDP), Mari-Agnes Štrak-Cimerman, reagovala je platformi Iks: „Sa BSV, Putin sada ima drugu stranku u Nemačkoj koja ga sledi bez razmišljanja“. Štrak-Cimerman time očigledno aludira na AfD.
Tri četvrtine pristalica BSV podržavaju kurs stranke
I BSV i AfD su se u predizbornoj kampanji pre evropskih izbora veoma fokusirali na temu Ukrajine i pritom se ogradili od pozicije svih drugih partija zastupljenih u Bundestagu.
BSV je dobila izričitu podršku za taj spoljnopolitički kurs od mnogo svojih glasača. U istraživanju koje je naručio javni servis ARD, 74 odsto njih reklo je da smatra da je dobro što BSV vodi kampanju protiv daljih isporuka oružja Ukrajini.
Obe stranke jake na istoku
Novoosnovana stranka Savez Sara Vagenkneht, je na evropskim izborima dobila 6,2 odsto glasova i time 6 od 96 poslaničkih mesta koja pripadaju Nemačkoj.
Alternativa za Nemačku je dobila 15,9 odsto glasova i time ostvarila rast od 4,9 odsto, odnosno dobila 15 mandata u Evropskom parlamentu.
Obe stranke su pre svega jake u pokrajinama na istoku Nemačke: AfD je tamo osvojila oko 30 odsto glasova i predstavlja najjaču političku snagu. Na drugom mestu je CDU sa oko 21 do 22 odsto glasova. BSV je osvojila oko 15 procenata glasova u pet istočnih pokrajina i predstavlja tamo treću političku snagu.
DW
