Kijev mora da učestvuje u pregovorima o primirju u Ukrajini i “neće moći da prihvati bilo kakve drugačije dogovore”, kaže ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

“Važno je da ne prođe sve po Putinovom planu” i pregovori postanu bilateralni, između Vašingtona i Moskve, dodao je.

“Ne može da bude pregovora o Ukrajini bez Ukrajine, Evropljani takođe moraju da budu za pregovaračkim stolom”, tvrdi Zelenski.

U sredu je američki predsednik Donald Tramp telefonom razgovarao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, kao i Zelenskim, posle čega je izjavio da će mirovni pregovori početi “odmah”.

Trampov razgovor sa Putinom “nije znak da je Rusija prioritet za predsednika Amerike”, ali i “nije ni razlog za zadovoljstvo”, smatra Zelenski.

Rusija je započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a osam godina ranije anektirala je poluostrvo Krim u toj državi.

Uprkos otvorenosti Trampa za razgovore sa Moskvom, ukrajinski lider je spreman da “zajedno sa Amerikom dogovara naredne korake u zaustavljanju ruske agresije i osiguravanju dugotrajnog, pouzdanog mira”.

Nema “bezbednosnih garancija” za mir bez podrške Vašingtona, smatra Zelenski.

“Kao što je rekao predsednik Tramp: hajde da ovo završimo”, dodao je.

Ulazak u NATO ‘nije praktičan i realan’ za Ukrajinu, kaže Tramp

Poput Zelenskog, i ruski predsednik “želi mir”, kazao je američki predsednik Tramp.

Rat je nazvao “katastrofom” i obećao da će Vašington nastaviti da šalje pomoć Ukrajini, ali “želi da ona bude obezbeđena”.

Ulazak Ukrajine u NATO alijansu “verovatno” ne bi bio “praktičan” potez, dodao je Tramp tokom obraćanja novinarima u Beloj kući u četvrtak.

Otkrio je i da će se verovatno sastati sa Putinom u Saudijskoj Arabiji u bliskoj budućnosti, ali nije otkrio tačan datum.

Saglasio se i sa izjavom američkog ministra odbrane Pita Hegseta da granice Ukrajine verovatno neće moći da budu iste kao 2014. godine, pre aneksije Krima, ali da će ova zemlja moći da povrati “neke teritorije”.

Hegset je tokom NATO samita u Briselu pozvao članice alianse da povećaju budżet za odbranu.

“Čak ni dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) neće biti dovoljno. Povećanje na pet odsto je ključno”, kazao je Hegset.

Tramp ‘čini sve da postignemo mir’, tvrde iz Kremlja

Iz Moskve nisu želeli da komentarišu Trampove tvrdnje o planu da se ruski i američki predsednici sastanu na Bliskom Istoku, kao ni mogućnost da Tramp poseti Rusiju 9. maja, kada se u toj zemlji obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu.

“Uzajamni poziv u posetu je jedna stvar”, ali još nismo razgovarali o detaljima, kaže Dmitri Peskov, portparol Kremlja, za BBC.

Trampova administracija “čini sve što može da se postigne mir” i uloga novog američkog predsednika je “veoma važna” u tome, dodaje Peskov.

Tramp “uvažava Rusiju mnogo više” od predstavnika prethodne administracije u Beloj kući, smatra on.

Evropa traži mesto za pregovaračkim stolom

Nemačka pozdravlja mogućnost da se dođe do brzog dogovora o primirju, ali “žali” zato što je Vašington “već ustuknuo pred Putinom pre nego što su pregovori i počeli”, ocenio je Boris Pisorijus, ministar spoljnih poslova Nemačke.

“Smatram da je bolje razgovarati u mogućem članstvu Ukrajine u NATO-u ili mogućem gubitku teritorije za pregovaračkim stolom, a ne da ova pitanja pre početka pregovora odbacite”, dodao je tokom skupa u Briselu.

Važno je postići “zaista pouzdan, dugotrajan, pošten” dogovor i “jednostavno mir” u Ukrajini, smatra Pistorijus.

Evropa “mora da bude deo pregovora”, jer će osećati posledice bilo kakvog sporazuma, dodaje.

NATO članice su “ujedinjene” u stavu da Kijev mora da se stavi u “najbolju moguću poziciju” pred početak pregovora, kaže Mark Rute, generalni sekretar alijanse.

“Moramo da se pobrinemo da Putin ubuduće ne pukuša da ugrabi nijedan kilometar ukrajinske teritorije”, rekao je.

Simptom/B92/BBC News na srpskom