članstvo

Vučić spreman da se odrekne prava veta radi ulaska Srbije u EU

February 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Za Srbiju je prihvatljivo članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta, rekao je Vučić za nemački list “Frankfurter Algemajne Cajtung”.

“Najvažniji aspekt za nas je unutrašnje tržište kao i slobodan protok robe, ljudi i kapitala”, rekao je Vučić.

“To su centralne vrednosti koje želimo da postignemo članstvom u EU.”

Nemački list je podsetio da se Vučić, pristajanjem na članstvo bez prava veta, pridružio albanskom premijeru Ediju Rami koji je nedavno rekao isto.

“Uvedite nas u Evropu i spreman sam da potpišem sporazum u kojem se jasno utvrđuje da ne želimo da imamo pravo veta”, rekao je ranije Rama.

Već duže se iz Evropske unije pominje mogućnost takvog članstva u kojem nove članice godinama ne bi bile punopravne ili bi čak bile pod monitoringom.

Neki krugovi u Nemačkoj, a očito i na Balkanu, smatraju da se jedino tako otvara realna šansa da se EU proširi u skorije vreme.

Simptom/Anadolija

Kos: Crna Gora najspremnija, uskoro počinje izrada ugovora o pristupanju EU

November 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ona je odgovarajući na pitanje novinara kazala da će uskoro otpočeti proces izrade ugovora o pristupanju između EU i Crne Gore.

„Crna Gora želi da u 2026. godini zaključi pregovore. Ambicije su važnije od godina i rokova i mi ih podržavamo“, navela je Kos.

Kako je dodala, Crna Gora je ambicije koje je imala ispratila konkretnim rezultatima.

„Danas je to zemlja koja ima najveću generalnu spremnost za članstvo od svih kandidata. Očekujemo da će do kraja ove godine uspeti da zatvori pet ili šest pregovaračkih poglavalja, rekla je Kos.

Ona je na početku pres konferencije istakla da danas EU „mora da uradi više da bi zaštitila kontinent njegovu sigurnost i prospreritet.“

„Zajedno sa novim članicama želimo kreirati još jaču Evropu, sa puno mira i prosperiteta. Mislim da je 2025. godina bila sjajna za proces proširenja. Progres je očigledan i pokazale su ga četiri zemlje. Već smo počeli u određenim oblastima postepenu intergraciju zemalja i to sve dokazuje obostranu posvećenost“, navela je Kos.

Dodaje da svako proširenje mora Uniju učiniti jačom.

„Prvo, buduće članice moraju biti odgovorne a onda i mi moramo biti spremni za veću EU. S obzirom na rezultate pojedinih država, sada je proširenje realnost“, istakla je.

„Revizija procesa proširenja ponudiće važne smjernice“

Kos je govoreći o reformi EU u kontekstu prijema novih članica kazala da se zvanično nije diskutovalo o pitanju ukidanja veta.

„Novi elementi postepenog uključivanja obuhvatiće i naše kandidate u tri strategije koje će Komisija usvojiti u budućnosti. To je koncept demokratski štit.

Tu su i slobodni mediji koji su stub nacionalne bezbjednosti. Dakle, revizija proširenja će predstavljati osnovu za diskusiju. Nadamo se da će ta revizija ponuditi važne smjernice za države i pomoći nam da razgovaramo o tome šta treba da uradimo da bismo bili spremni. I ovde je sve moguće, ali želim napomenuti da sam protiv uspostavljanja država članica različitih kvaliteta“, navela je Kos.

Kalas: Ovakva šansa se ne pruža često

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas kazala je da je proširenje neophodno „ako želimo biti jači i otporniji“.

„Šansa za proširenje se ne otvara često, ali sada je prozor otvoren i moramo to iskoristiti. Ne nudimo prečice, pridruženje EU ostaje proces zasnvoan na zaslugama. Proširenje nije samo o kandidatima. EU mora takođe biti spremna. EK radi na reformama da bi bila spremna na rast. Širenje EU je u našem interesu i to je investicija u stabilnost“, navela je Kalas.

Simptom/Danas/Pobjeda.me

Evropska komisija: Na Zapadnom Balkanu Crna Gora i Albanija najbliže članstvu u EU

November 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Crna Gora načinila je značajan napredak na putu u EU zatvaranjem četiri pregovaračka poglavlja u proteklih godinu dana. Istovremeno privrženost Crne Gore cilju da privremeno zatvori još poglavlja do kraja 2025. ukazuje na posvećenost te zemlje u evrointegracijama, navodi se u izveštaju Komisije objavljenom danas.

Ukazuje se da su stabilan napredak reformi i težnja kontinuiranom političkom konsenzusu ključni za postizanje cilja Crne Gore da zatvori pristupne pregovore do kraja 2026. Komisija je ocenila da je Crna Gora, ako održi tempo reformi, na putu da ostvari taj ambiciozni cilj.

U izveštaju o Albaniji ocenjuje se da je ta zemlja ostvarila značajan napredak otvarajući četiri klastera u poslednjih godinu dana, pri čemu i pripreme za otvaranje petog klastera u pregovorima sa EU dobro napreduju. Ocenjuje se da je Albanija ostvarila napredak kod osnova na evropskom putu, posebno pravosudne reforme i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Sada su, kako se ukazuje, potrebni stalni napori za ispunjavanje privremenih merila u okviru osnova koja će napraviti mesto za početak zatvaranja pregovaračkih poglavlja kada se sprovedu neophodne sektorske reforme.

Komisija je ocenila da će dostizanje cilja Albanije da završi pregovore do 2027. zavisiti od očuvanja zamaha reformi i ubrzavanja inkluzivnog političkog dijaloga. Kao i u slučaju Crne Gore, i Albanija će, ako očuva tempo reformi, ostvariti svoj cilj, smatraju u Komisiji.

Evropska komisija u izveštaju o Severnoj Makedoniji navodi da je ta zemlja nastavila rad na mapi puta za vladavinu prava, na reformi javne uprave i kod funkcionisanja demokratskih institucija, kao i na akcionom planu za zaštitu manjina. Ukazuje se međutim da je potrebna brza i odlučna akcija u vezi sa početnim merilima, u skladu sa pregovaračkim okvirom, sa ciljem otvaranja prvog klastera što pre i kada se ispune relevantni uslovi.

Komisija smatra da Severna Makedonija treba da intenzivira napore u vladavini prava zaštitom nezavisnosti i integriteta pravosuđa i i jačanjem borbe protiv korupcije.

Takođe Severna Makedonija treba da usvoji neophodne ustavne promene kako bi se u Ustav uključili građani unutar granica države koji su deo drugog naroda, poput Bugara, a kako je navedeno u Zaključcima Saveta iz jula 2022. koje se zemlja obavezala da pokrene i ostvari.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, politička kriza u entitetu Republika Srpska i kraj vladajuće koalicije potkopali su napredak u pristupanju EU i za posledicu imali ograničene reforme, posebno oko zaštite podataka i granične kontrole, kao i potpisivanje sporazuma o statusu Fronteksa.

Kao pozitivno je Komisija navela da su BiH u septembru dostavile Reformsku agendu Evropskoj komisiji.

Komisija ocenjuje da nakon nedavnih institucionalnih promena u Republici Srpskoj BiH ima priliku da isporuči reforme na putu ka EU. Navodi se da vlasti BiH, kako bi počele pregovore o pristupanju, moraju pre svega da završe i usvoje zakone o reformi pravosuđa, u potpunosti u skladu sa evropskim standardima, i imenuju glavnog pregovarača.

Kada je reč o Kosovu, potencijalnom kandidatu za EU, navodi se da je posvećeno evropskom putu, uz veliku podršku javnosti evrointegracijama. Ocenjuje se međutim da je odlaganje formiranja vlade posle februarskih izbora usporilo reforme povezane sa putem u EU.

Da bi se Priština vratila na put evrointegracija, neophodno je uspostavljanje međustranačke saradnje i ponovno određivanje prioriteta reformi, ocenila je Komisija i istakla da normalizacija odnosa sa Srbijom i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Kosova.

Komisija je, kako je navela, spremna da pripremi Mišljenje o zahtevu Kosova za članstvo, ako to zatraži Savet.

Dalje se navodi da je Komisija preduzela prve korake za postepeno ukidanje mera protiv Kosova a uslov za sledeće korake je održiva deeskalacija na severu. Komisija namerava da ukine te mere pod uslovom da se postigne prenos lokalne uprave na severu nakon drugog kruga lokalnih izbora i uz održivu deeskalaciju.

Srbiju je Evropska komisija pozvala je da prevaziđe zastoje u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i da hitno prekine nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i urušavanje akademskih sloboda. Takođe je ocenila da je polarizacija u srpskom društvu produbljena a reforme usporene. Dalje se navodi da će ukupni tempo pregovora Srbije sa EU i dalje zavisiti od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda sa Prištinom, kao i da ranija preporuka da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) ostaje važeća.

U srpskom društvu produbila se polarizacija, na talasu masovnih protesta koji se širom Srbije održavaju od novembra 2024, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz slučajeve prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo, navela je Komisija.

Komisija je ocenila da su reforme u Srbiji značajno usporile. Iako se priznaju određeni nedavni pomaci, kao što su ponovo pokretanje postupka izbora novog Saveta REM i napredak u zakonodavnom procesu donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji sada treba dovršiti i sprovesti, kao i nedavno povećano usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koje treba nastaviti – potrebno je učiniti mnogo više, ukazuje se u izveštaju.

Evropska komisija ukazuje da vlada Srbije i dalje ističe članstvo u EU kao svoj strateški cilj i dodaje da je postavljen i novi, ambiciozniji cilj – kraj 2026. godine za ispunjenje tehničkih kriterijuma za članstvo.

Postizanje ciljeva Srbije u pregovorima o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, pristup uključivanja čitavog društva, efikasno planiranje i koordinaciju politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim relevantnim institucijama, istakla je Komisija.

Analiza je nastala u okviru projekta koji je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija, stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Simptom/Nova.rs/Beta

Zelenski: Članstvo Ukrajine u EU ključna bezbednosna garancija

November 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je članstvo u Evropskoj uniji jedna od najvažnijih bezbednosnih garancija za njegovu zemlju i istakao da bi brže otvaranje klastera bila podrška njegovoj zemlji, naglašavajući da se nada pristupanju Uniji pre 2030. godine.

“Ukrajina je izabrala da bude deo Evropske unije jer deli iste vrednosti – slobodu, demokratiju, humanost i poštovanje prema čoveku i njegovom izboru. Za sve to se danas borimo, za našu zemlju, naše domove, prava i slobode našeg naroda”, rekao je Zelenski u obraćanju preko video linka na samitu o proširenju EU u organizaciji televizije Juronjuz.

Simptom/RTS

Milanović: Reći da je Ukrajina bliže članstvu u EU nego Crna Gora i Severna Makedonija je uvreda prema tim državama

July 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Meni nije, meni je sve izglednije da se taj cinizam i bezobrazluk određenih evropskih struktura ne zaustavlja. Ukrajina je zemlja u ratu, bez jasno definisane teritorije koja nije u stanju da sama sebe finansira. Reći da je ona bliže članstvu u EU nego Crna Gora i Severna Makedonija je uvreda prema tim državama. To je pre svega nepošteno i nije ljudski“, odgovorio je Milanović na pitanje novinara o stavu mnogih u Evropi da je izglednije da će Ukrajina postati članica EU pre država jugoistoka Evrope.

On je podsetio na stroge kriterijume koje je Hrvatska morala da ispuni da bi ušla EU, a koje nisu morale da ispune Poljska, Češka ili Mađarska, prenela je u saopštenju Press-služba hrvatskog predsednika.

„To je činjenica. Jesmo li zbog toga ljuti ili ogorčeni? Uopšte ne. To je tada bila realnost“, dodao je Milanović.

On je rekao da je svestan da će neke od država Zapadnog Balkana, ako uđu u EU, ući slabije pripremljene nego što je to bila Hrvatska.

„Ali, to nije slučaj s Ukrajinom i ko god to govori i pravi se da ne vidi, ne čini dobro Ukrajini. Toj zemlji treba pomoći da opstane“, zaključio je hrvatski predsednik.

Upitan o odnosu Severne Makedonije i Bugarske koja joj stoji na putu prema EU zbog bugarske blokade, Milanović je rekao da je to unutrašnje pitanje dve države, pri čemu je, kako je rekao, pre nekoliko godina stao na makedonsku stranu.

„Prošlo je dosta vremena, promenile su se vlade i sada mislim da to međusobno moraju rešiti. Bugarska je u EU, Makedonija nije, a ja više neću sebe dovoditi u situaciju da žalim nekoga zato što ne može da uđe u EU, jer postoji život i mimo EU“, naglasio je predsednik Hrvatske.

On je ocenio da je pitanje šta Severna Makedonija želi i dodao da „ako tu ne želi popustiti (Bugarskoj), neće propasti ako ne uđe u EU“.

Na pitanje o iskustvu Hrvatske s uvođenjem evra i šta savetuje Bugarskoj koja je odlučila da uđe u evrozonu, Milanović je odgovorio da je rano za zaključak, ali da da vidi „nezapamćeno divljanje cena i neravnotežu u cenama“.

„Cene nekretnina strahovito rastu, neke su razlike u cenama teško objašnjive“, dodao je Milanović rekavši da svaka država zna šta je za nju najbolje.

Bugarski predsednik je naglasio da su Hrvatska i Bugarska važan faktor bezbednosti i stabilnost Jugoistočne Evrope, ne samo zbog toga što su članice NATO i EU, nego i kao dve države koje dele odgovornost za stabilnost i prosperitet regiona.

„Tu treba posebno naglasiti proširenje EU na Zapadni Balkan budući da se događaju duboke geopolitičke promene. Pojedinačne zasluge svake države treba da ostati ključni element u procesu integracije“, ocenio je Radev.

On je rekao da Bugarska ne blokira evropski put Severne Makedonije rekavši da već tri godine čekaju da Skoplje uvrsti bugarsku manjinu u Ustav.

Simptom/Danas/Beta

Samit EU-Moldavija: Istorijski korak ka proširenju

July 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sve to ne deluje kao neki veliki samit. Dolaze tri najviša predstavnika Evropske unije – predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Za sastanak je predviđeno manje od dva i po sata.

Ipak, učesnici govore o „prekretnici“. I zaista, reč je o istorijskom susretu: ovog petka, 4. jula 2025. godine, u moldavskoj prestonici Kišinjevu održava se prvi samit između Evropske unije i Republike Moldavije. To je prvi put da EU održava samit u jednoj manjoj zemlji kandidatu za članstvo – to je do sada bilo samo u većim zemljama, poput Ukrajine i Turske. A Moldavija je tek od juna 2022. godine zvanično kandidat za članstvo u Uniji. U zemljama bivše Jugoslavije, od kojih su neke kandidati već više od decenije, takvih samita nije bilo.

Radi se o snažnom signalu, jer Moldavija se, nakon Ukrajine, smatra sledećom metom Vladimira Putina. Pored vojne, postoji i akutna, politička pretnja: krajem septembra u Moldaviji se održavaju parlamentarni izbori. Iako je favorit vladajuća proevropska partija Akcija i solidarnost (PAS) predsednice države Maje Sandu, na izbore izlaze i tri jake, proruske partije. Ako bi one došle na vlast, Rusija bi mogla da reorganizuje i proširi svoje vojno prisustvo u zemlji.

Ruska okupacija s katastrofalnim posledicama

U uskom moldavskom pojasu Pridnjestrovlju, na istočnoj obali reke Dnjestar, već više od 35 godina vladaju proruski separatisti. U Moldaviji je Rusija 1992. započela prvi rat protiv druge zemlje nakon raspada Sovjetskog Saveza. Danas je u Pridnjestrovlju stacionirano 1.200 ruskih vojnika i ogromno skladište sovjetskog oružja. Proruska vlada bi mogla da olakša povećanje broja vojnika i dopremu oružja.

Ukrajinski crnomorski grad i grad na frontu, Odesa, udaljen je samo 50 kilometara od moldavske granice. Vojno gledano, Moldavija je jedna od najnezaštićenijih država Evrope. Ruska okupacija zemlje imala bi katastrofalne posledice za Ukrajinu, jer bi se našla u ratu na dva fronta.

Posledice bi bile ozbiljne i za Evropu: iako se u jugoistočnoj Rumuniji nalazi najveća vojna baza NATO u regionu, kopnena granica Rumunije prema Ukrajini i Moldaviji vojno gotovo uopšte nije obezbeđena. Već sada ruski Šahed-dronovi redovno lete i eksplodiraju u rumunskom delu delte Dunava – dakle na teritoriji Evropske unije i NATO.

Pitanje razdvajanja

Moldavija ne može da postane članica NATO, jer njen ustav propisuje vojnu neutralnost. Ipak, EU sada, nakon godina ignorisanja i oklevanja, očigledno jasno vidi opasnost u regionu i želi da tu zemlju s dva i po miliona stanovnika što brže integriše, barem u ekonomskom smislu. Optimistične prognoze predviđaju članstvo 2029/30. godine.

Trenutno je najvažnije pitanje tzv. „razdvajanja“ (decoupling) – da li će se pregovori o članstvu Moldavije razdvojiti od onih sa Ukrajinom, kako bi Brisel i Kišinjev mogli brzo da otvore prva poglavlja. Razdvajanje bi moglo postati neophodno, jer Mađarska blokira otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom. Politički gledano, razdvajanje bi bilo osetljiv signal prema Ukrajini: s jedne strane, EU bi time popustila Viktoru Orbanu, a s druge, Moldavija svoj status kandidata praktično duguje Ukrajini.

Još nije jasno kako EU i Moldavija žele da reše tu dilemu. Jasno je da Brisel mora da ponudi više i bude prisutniji u zemlji, kako bi ojačao proevropske snage. U anketama proruske i faktički desničarsko-nacionalne partije socijalista i komunista, koje će verovatno nastupiti kao izborna koalicija, zaostaju za vladajućom strankom PAS. Ipak, mogli bi da osvoje većinu u parlamentu zajedno sa izbornim blokom Alternativa, gradonačelnika Kišinjeva Iona Čebana – koji je formalno neutralan do proevropski, ali prikriveno takođe proruski orijentisan.

Nedovršene reforme i ekonomska kriza

Nekadašnja antikorupcijska aktivistkinja, ekonomistkinja Svetske banke i ministarka obrazovanja Maja Sandu, uživa veliki ugled kao predsednica i važi za osobu od integriteta. Ipak, vlada njene stranke PAS nije sprovela reforme u borbi protiv korupcije i u pravosuđu onako kako se očekivalo.

Osim toga, ta ionako siromašna zemlja nalazi se u dubokoj ekonomskoj krizi otkako je Ukrajina početkom godine zaustavila tranzit ruskog gasa ka Evropi, koji je delimično išao i u Moldaviju. Tim gasom se napajala elektrana u separatističkom Pridnjestrovlju, koja je zatim isporučivala struju ostatku zemlje. To je sada zaustavljeno. Iako je Moldavija povezana s evropskom mrežom za gas i struju, to je dovelo do poskupljenja, a povezivanje još nije u potpunosti završeno.

Nakon prestanka isporuke ruskog gasa, kojim su separatisti u Pridnjestrovlju finansirali svoj sistem, početkom juna u tom pojasu proglašeno je ekonomsko vanredno stanje – struje ima samo povremeno, a režim više ne može da isplaćuje plate i penzije. Vlasti u Kišinjevu sada strahuju da bi vanredno stanje u Pridnjestrovlju moglo da izazove haos koji bi se proširio i na slobodni deo zemlje.

Pitanje jezika i identiteta

Politički, pitanje jezika i identiteta i dalje igra ulogu u pojedinim delovima zemlje. Tri četvrtine Moldavaca govori rumunski, dok četvrtina pretežno govori ruski. Iako zemlja ima jedno od najvelikodušnijih zakonskih rešenja za manjinske jezike u Evropi, proruski političari lažno tvrde da se krše prava građana koji govore ruski. To ima uticaja naročito u nekim mestima na severu zemlje i u južnoj autonomnoj regiji Gagauziji, čiji su stanovnici hrišćanska etnička grupa koja je nekada govorila turski, a danas je u velikoj meri rusifikovana.

Iako EU finansira brojne projekte modernizacije u Gagauziji, tamo i dalje dominira narativ da Rusija navodno pomaže regionu i spasava ga od propasti. Sadašnja guvernerka Gagauzije, Jevgenija Gutul, važi za marionetu ruskog predsednika Vladimira Putina i optužena je za nezakonito finansiranje partije. Evropska unija se poslednjih meseci trudila da bude prisutnija u Gagauziji – tako je komesarka za proširenje EU Marta Kos u maju provela tri dana u toj regiji i razgovarala sa brojnim lokalnim predstavnicima.

I susedna Rumunija je pod novim predsednikom Nikušorom Danom u svega nekoliko sedmica postala prisutna u Moldaviji kao nikada ranije. Njegova prva zvanična poseta inostranstvu bila je upravo poseta Kišinjevu, gde je dočekan s velikim oduševljenjem. Neposredno pred samit EU, Dan je obećao da će rumunske vlasti brže obrađivati desetine hiljada zahteva za državljanstvo iz Moldavije – čime bi podnosioci zahteva faktički već bili integrisani u Evropsku uniju.

Simptom/Danas/Dojče Vele

„Budućnost Zapadnog Balkana je u EU“

June 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Lideri EU su kasno sinoć na svom samitu u Briselu usvojili zaključke o Bliskom istoku, odbrani i bezbednosti, migracijama, konkurentnosti, energetici i drugim pitanjima, ali nije postignut dogovor o novom paketu sankcija Rusiji, dok je izjavu o Ukrajini podržalo 26 od 27 zemalja.

O Zapadnom Balkanu u zaključcima piše da će Unija nastaviti da blisko sarađuje sa zemljama regiona i da će podržati njihove reformske napore.

„Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između EU i regiona tokom samog procesa proširenja na reverzibilan i na zaslugama zasnovan način. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU“, piše u zaključcima.

Lideri EU su u izjavi o Ukrajini, koju su podržale sve članice osim Mađarske, pozvali na povećanje vojne pomoći Ukrajini i izrazili podršku njenom nastojanju da se pridruži Uniji.

U tekstu se kaže da je važno isporučiti Ukrajini više sistema protivvazdušne odbrane i sisteme protiv dronova i municije velikog kalibra, kao da je potrebno podržati njenu odbrambenu industriju i produbiti njenu saradnju i integraciju s evropskom odbrambenom industrijom.

EU će takođe nastaviti da pruža Ukrajini finansijsku pomoć, a ove godine daće 30,6 milijardi evra, od kojih je 10,5 milijardi već isplaćeno.

Unija „ostaje nepokolebljiva u svojoj podršci putu Ukrajine ka članstvu u EU“, piše u dokumentu, uz pohvale reformama koje je zemlja sprovela „u izuzetno zahtevnim okolnostima“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na konferenciji posle samita rekla da je Ukrajina ispunila uslove i da je zaslužila da otvori prvi klaster u pristupnim pregovorima.

Evropski savet je pozvao „potpuni, bezuslovni i hitni prekid vatre“ i pozvao Rusiju da „pokaže stvarnu političku volju da okonča agresivni rat, da pristane na takav prekid vatre i da se uključi u smislene pregovore“, navodi se u tekstu.

Takođe se traži da Savet EU usvoji novi paket sankcija Rusiji, posebno mere protiv ruske „flote iz senke“ kojima Moskva zaobilazi do sada uvedene sankcije.

Premijer Slovačke Robert Fico je u četvrtak izjavio da neće podržati sankcije i da će zahtevati odlaganje glasanja dok se ne reše zabrinutosti Slovačke u vezi s obustavom isporuka ruskog gasa posle 2027. godine.

Evropski savet je u zaključcima o smanjenju energetske zavisnosti istakao važnost sigurnosti snabdevanja, pristupačnosti i pravne sigurnosti i „rešavanja zabrinutosti država članica u duhu solidarnosti“, kako bi se osigurali ekonomski održivi alternativni energetski tranzitni pravci, „posebno imajući u vidu specifičnosti zemalja bez izlaza na more“.

„Evropski savet poziva Komisiju da podrži države članice kad je reč o odgovoru na te zabrinutosti i pozdravlja proces o kojem su se dogovorile Komisija i Slovačka, istovremeno pozivajući druge države članice da, prema potrebi, podrže dogovorene ciljeve“, navodi se u tekstu.

Lideri EU su osudili tešku humanitarnu situaciju u Gazi, neprihvatljiv broj civilnih žrtava i veliku glad, pozivajući na hitan prekid vatre i bezuslovno oslobađanje svih talaca.

„Evropski savet poziva Izrael da u potpunosti ukine blokadu Gaze, da omogući hitan, nesmetan pristup i kontinuiranu distribuciju humanitarne pomoći u Gazi“, navodi se u zaključcima.

U tekstu se kaže i da Evropski savet „prima k znanju“ izveštaj u kojem se navodi da postoje znaci da Izrael svojim akcijama u Gazi krši obaveze u vezi s ljudskim pravima iz sporazuma kojim se regulišu odnosi EU i Izraela. ;

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je na konferenciji rekao da je u Gazi humanitarna situacija katastrofalna i da se krše ljudska prava.

„To je neprihvatljiva situacija. Naši ministri spoljnih poslova će razgovarati o sledećim koracima u julu“, rekao je Košta, dodajući da EU u međuvremenu mora da se uključi u otvoren dijalog s Izraelom da bi se izašlo iz krize.

Evropski savet je pozdravio prekid vatre u ratu Izraela s Iranom i pozvao na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, ali je ukazao da Iranu nikada ne sme biti dozvoljeno da razvije nuklearno oružje.

„EU će nastaviti da doprinosi svim diplomatskim naporima za smanjenje tenzija i postizanje trajnog rešenja za iransko nuklearno pitanje, što se može postići samo putem pregovora“, istakli su lideri.

U delu o odbrani i bezbednosti piše da „Evropa mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu i bolje opremljena da deluje i da se nosi sa neposrednim i budućim izazovima i pretnjama autonomno i koordinisano“.

Evropski savet je istakao da je potrebno nastaviti značajno povećanje izdvajanja za evropsku odbranu i bezbednost, podsećajući na obavezu koje su zemlje EU, koje su i članice NATO, preuzele na samitu u Hagu u pogledu povećanja izdvajanja na pet odsto BDP-a.

Takođe je ukazano na značaj agregacije potražnje, harmonizacije zahteva, standardizacije i zajedničkih nabavki, kao i dalje integracije evropskog tržišta odbrane širom Unije.

Prema rečima Košte, potrebno je investirati racionalnije i efikasnije, izgradnjom zajedničkog evropskog odbrambenog sistema koji će odvratiti agresiju.

Evropski savet je takođe podržao predlog Evropske komisije da Bugarska uvede evro 1. januara 2026. godine i pozvao Savet EU da brzo usvoji relevantne predloge Komisije.

Simptom/Danas/Beta

EU i NATO “zatvorili vrata” Ukrajini?

April 19, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kelog: Vrata NATO-a zatvorena za Ukrajinu

“Jasno smo stavili do znanja: NATO ne dolazi u obzir. Nećete biti deo NATO-a. Ova ideja nije nova. O tome razgovaramo od 2008. godine”, rekao je Kelog.

Viktor Orban/Official Instagram Account

Orban pozvao na zaustavljanje pristupanja Ukrajine EU

Plan lidera zemalja članica EU da prime Ukrajinu u taj blok najkasnije do 2030. godine ”mora biti zaustavljen”, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

”Požurivanje Ukrajine u EU? To je plan Brisela, ne naš. Ako Mađari žele da spreče da se to dogodi, a ja preporučujem da to urade, sada je trenurak da se nešto učini. Kasnije će biti prekasno. Dajemo sebi i svakom đržavljaninu Mađarske da odluči o ovom pitanju”, rekao je Orban za mađarski portal OT.

Orban je istakao da lideri EU žele da prime u blok zemlju koja, prema njegovim rečima, nije suverena, za koju se ne zna gde joj je istočna granica, niti se pouzdano zna veličina teritorije.

”Ne znamo ni koliko ima stanovnika. Ta zemlja nije samoodrživa”, rekao je mađarski premijer.

Simptom/Fox News/UNIAN/Tanjug

Rute: Donald Tramp zaista sklanja sa pregovaračkog stola pitanje članstva Ukrajine u NATO

March 14, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na pitanje televizije da li američki predsednik Donald Tramp zaista sklanja sa pregovaračkog stola pitanje članstva Ukrajine u NATO, Rute je odgovorio “Da”.

Prema njegovim rečima, sa opreznim optimizmom posmatra mogućnost prekida borbenih dejstava u Ukrajini u ovoj godini.

Pored toga, Rute je istakao da ne smatra da će NATO učestvovati u obezbeđenju prekida vatre u Ukrajini u slučaju primirja.

“Smatram da će NATO teško učestvovati u tome, ali moguće je da će Alijansa savetovati kako da se to sve najbolje uradi”, ocenio je on.

Istovremeno, Rute je istakao da se bezbednosne garancije za Kijev mogu razmatrati tek nakon zaključenja primirja.

Pored toga, Rute nije isključio normalizaciju odnosa Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sa Rusijom u dugoročnoj perspektivi, ali je konstatovao da Zapad nije trenutno spreman za to.

Krajem februara američki predsednik Donald Tramp je na sastanku sa premijerom Velike Britanije Kirom Starmrom izjavio da neće doći do stupanja Ukrajine u NATO.

Ranije je Tramp izjavljivao da Ukrajina može da zaboravi na perspektivu članstva u NATO. Prema njegovom mišljenju, upravo je težnja Kijeva da stupi u Alijansu dovela do vojnog sukoba.

Simptom/B92/Tanjug

Zelenski: Ne prihvatamo sporazum bez učešća Ukrajine u pregovorima

February 13, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kijev mora da učestvuje u pregovorima o primirju u Ukrajini i “neće moći da prihvati bilo kakve drugačije dogovore”, kaže ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

“Važno je da ne prođe sve po Putinovom planu” i pregovori postanu bilateralni, između Vašingtona i Moskve, dodao je.

“Ne može da bude pregovora o Ukrajini bez Ukrajine, Evropljani takođe moraju da budu za pregovaračkim stolom”, tvrdi Zelenski.

U sredu je američki predsednik Donald Tramp telefonom razgovarao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, kao i Zelenskim, posle čega je izjavio da će mirovni pregovori početi “odmah”.

Trampov razgovor sa Putinom “nije znak da je Rusija prioritet za predsednika Amerike”, ali i “nije ni razlog za zadovoljstvo”, smatra Zelenski.

Rusija je započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a osam godina ranije anektirala je poluostrvo Krim u toj državi.

Uprkos otvorenosti Trampa za razgovore sa Moskvom, ukrajinski lider je spreman da “zajedno sa Amerikom dogovara naredne korake u zaustavljanju ruske agresije i osiguravanju dugotrajnog, pouzdanog mira”.

Nema “bezbednosnih garancija” za mir bez podrške Vašingtona, smatra Zelenski.

“Kao što je rekao predsednik Tramp: hajde da ovo završimo”, dodao je.

Ulazak u NATO ‘nije praktičan i realan’ za Ukrajinu, kaže Tramp

Poput Zelenskog, i ruski predsednik “želi mir”, kazao je američki predsednik Tramp.

Rat je nazvao “katastrofom” i obećao da će Vašington nastaviti da šalje pomoć Ukrajini, ali “želi da ona bude obezbeđena”.

Ulazak Ukrajine u NATO alijansu “verovatno” ne bi bio “praktičan” potez, dodao je Tramp tokom obraćanja novinarima u Beloj kući u četvrtak.

Otkrio je i da će se verovatno sastati sa Putinom u Saudijskoj Arabiji u bliskoj budućnosti, ali nije otkrio tačan datum.

Saglasio se i sa izjavom američkog ministra odbrane Pita Hegseta da granice Ukrajine verovatno neće moći da budu iste kao 2014. godine, pre aneksije Krima, ali da će ova zemlja moći da povrati “neke teritorije”.

Hegset je tokom NATO samita u Briselu pozvao članice alianse da povećaju budżet za odbranu.

“Čak ni dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) neće biti dovoljno. Povećanje na pet odsto je ključno”, kazao je Hegset.

Tramp ‘čini sve da postignemo mir’, tvrde iz Kremlja

Iz Moskve nisu želeli da komentarišu Trampove tvrdnje o planu da se ruski i američki predsednici sastanu na Bliskom Istoku, kao ni mogućnost da Tramp poseti Rusiju 9. maja, kada se u toj zemlji obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu.

“Uzajamni poziv u posetu je jedna stvar”, ali još nismo razgovarali o detaljima, kaže Dmitri Peskov, portparol Kremlja, za BBC.

Trampova administracija “čini sve što može da se postigne mir” i uloga novog američkog predsednika je “veoma važna” u tome, dodaje Peskov.

Tramp “uvažava Rusiju mnogo više” od predstavnika prethodne administracije u Beloj kući, smatra on.

Evropa traži mesto za pregovaračkim stolom

Nemačka pozdravlja mogućnost da se dođe do brzog dogovora o primirju, ali “žali” zato što je Vašington “već ustuknuo pred Putinom pre nego što su pregovori i počeli”, ocenio je Boris Pisorijus, ministar spoljnih poslova Nemačke.

“Smatram da je bolje razgovarati u mogućem članstvu Ukrajine u NATO-u ili mogućem gubitku teritorije za pregovaračkim stolom, a ne da ova pitanja pre početka pregovora odbacite”, dodao je tokom skupa u Briselu.

Važno je postići “zaista pouzdan, dugotrajan, pošten” dogovor i “jednostavno mir” u Ukrajini, smatra Pistorijus.

Evropa “mora da bude deo pregovora”, jer će osećati posledice bilo kakvog sporazuma, dodaje.

NATO članice su “ujedinjene” u stavu da Kijev mora da se stavi u “najbolju moguću poziciju” pred početak pregovora, kaže Mark Rute, generalni sekretar alijanse.

“Moramo da se pobrinemo da Putin ubuduće ne pukuša da ugrabi nijedan kilometar ukrajinske teritorije”, rekao je.

Simptom/B92/BBC News na srpskom

NATO: Nikada nije dato obećanje Ukrajini da će kao deo mirovnog sporazuma postati deo NATO

February 13, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Moramo se pobrinuti da (predsednik Rusije) Vladimir Putin nikad ne pokuša da ponovo napadne Ukrajinu, to je ključno … ali nikada nije dato obećanje Ukrajini da će kao deo mirovnog sporazuma postati deo NATO-a”, rekao je Rute novinarima, preneo je Rojters.

Napad Rusije na Ukrajinu počelo je 24. februara 2022. godine, nakon čega je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta izjavljivao da ta zemlja želi da postane članica NATO.

Simptom/B92/Tanjug

Bez saglasnosti u EU o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, razgovori se nastavljaju

November 25, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na sastanku na nivou ambasadora, više zemalja članica nije prihvatilo predlog mađarskog predsedavanja Evropskom unijom da se započne procedura otvaranja klastera 3.

Među njima su Holandija, Estonija, Letonija, Finska i Hrvatska, dok je značajan broj zemalja naveo da treba dodatno da razmotri situaciju, pre konačne odluke, navode diplomatski izvori.

Kao glavne razloge za odbacivanje otvaranja klastera, zemlje članice su ukazale na neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, probleme u vladavini prava i odnosima sa Prištinom.

Prema evropskim diplomatskim izvorima, “veći broj zemalja članica je istakao da Beograd mora da učini više u ovim ključnim oblastima”.

U mađarskom predsedavanju EU potvrdili su da će razgovori o otvaranju klastera biti nastavljeni na nivou ambasadora u narednim danima.

“Posle duge rasprave danas nije bilo neophodnog konsenzusa, ali ovo pitanje ostaje i dalje na agenda komiteta ambasadora (koreper)”, izjavio je predstavnik mađarskog predsedavanja.

Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju nedavno po četvrti put ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za otvaranje pregovaračkog klastera 3.

Zemlje članice prethodne tri godine nisu dale zeleno svetlo za otvaranje ovog klastera.

Poslednji put Srbija je otvorila nova pregovaračka poglavlja u decembru 2021 godine.

Simptom/RTS/Dušan Gajić

Srbija u Izvršnom odboru Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

October 30, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da je to uspeh svih građana Srbije, i još jedna potvrda da je napredak našeg zdravstvenog sistema, međunarodno priznat i prepoznat.

“Veliki uspeh našeg zdravstva, naših građana i naše zemlje. Zdravlje ne poznaje granice, i svi zajedno moramo dati pun doprinos boljitku i zdravlju građana”, naglasio je Lončar.

Izvršni odbor SZO za Evropu ima osam članova koji se biraju na period od tri godine. Glavna funkcija Izvršnog odbora je da sprovodi odluke i politike Svetske zdravstvene skupštine, savetuje i olakšava njen rad.

Pored kandidature Republike Srbije, za mesto u Izvršnom odboru SZO, kandidovali su se i predstavnici iz Kazahstana i Jermenije.

Značaj učešća delegacije Republike Srbije se ogleda i u tome što na tom skupu učestvuju najviši nosioci zdravstenih sistema država evropskog regiona i drugih međunarodnih oraganizacija što predstavlja jedinstvenu priliku za brojne bilateralne susrete na najvišem nivou.

Simptom/RTS

Šolc: Ukrajina u ratnom stanju ne može u NATO

October 25, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Doneli smo odluku u Vašingtonu i Viljnusu i ocrtali perspektivu. Ali verujem da trenutno nema potrebe za novom odlukom pored one koja već postoji”, rekao je Šolc u emisiji na TV kanalu ZDF.

Prema Šolcu, država koja je u ratnom stanju definitivno ne može da postane članica NATO-a “i s tim se svi slažu”. Trenutno se, kako je objasnio, razgovara o “bezbednosnim garancijama u posleratnoj situaciji”.

Simptom/RTS/ZDF/Ukrinform

Jakov Milatović: I dalje mislim da Crna Gora može postati članica EU 2028.

June 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Zadovoljni smo što će danas Crna Gora da dobije pozitivan IBAR i što će na neki način to označiti ulazak u jednu novu, nadamo se, završnu fazu evropskih integracija. Sećate se da sam prošle godine rekao da Crna Gora može da postane punopravna članica 2028. godine. To je ambiciozan plan, ali ja i dalje mislim da je zaista realan”, kazao je Milatović, novinarima nakon skupa o reformi penzionog sistema.

On je poručio i da je sada klima u Briselu drugačija kad je u pitanju proces proširenja i da je i sama Evropa shvatila dodatno da je proces proširenja takođe nešto što dodatno znači stabilnost i u ovom delu Evrope.

Izvor:Tanjug

# članstvo