industrija

„Darvinistička“ bitka se nazire za zapadnu industriju oružja, upozorava vrhovni komandant NATO-a

April 7, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zapadnom odbrambenom industrijom dugo su dominirali giganti poput Lokid Martina, Boinga, Talesa i BAE Sistemsa. Sada kompanije osnovane pre samo nekoliko godina otimaju ugovore sa ministarstvima odbrane — ponekad na račun postojećih kompanija.

„Postoji neka vrsta takmičenja između tradicionalnih igrača i novih učesnika“, rekao je u intervjuu admiral Pjer Vandije, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za transformaciju.

Prošlog meseca, američka firma za odbrambene tehnologije Anduril potpisala je desetogodišnji ugovor sa američkom vojskom za hardver, softver i infrastrukturu koji bi mogao da vredi i do 20 milijardi dolara. U Nemačkoj, vlada je sklopila višemilijardni ugovor o dronovima sa nemačkim kompanijama Stark i Helsing — koje su osnovane 2024. i 2021. godine, respektivno.

Dok Evropa i SAD žure da se suprotstave pretnji Rusije i rata na Bliskom istoku, konkurencija novijih firmi predstavlja još jedan test za vojne izvođače radova koji se već bore da povećaju proizvodnju, kaže Vandije, koji je zadužen za inovacije i pripremu NATO-a za budućnost ratovanja.

„S jedne strane, tradicionalne kompanije kažu da će se promeniti. S druge strane, svet startapova donosi snažnu energiju i novac rizičnog kapitala, sa mladim ljudima koji se ne plaše neuspeha jer znaju da uvek mogu ponovo da pokušaju“, rekao je za POLITIKO.

„To je sukob dva sveta.“

Taj sukob je bio u punom izdanju prošlog meseca kada je izvršni direktor kompanije Rheinmetall, Armin Paperger, odbacio ukrajinsku industriju dronova kao „igranje sa Lego kockicama“. Međutim, zemlje Zaliva koje žele da odbiju iranske kontranapade, žele da potpišu ugovore sa Kijevom i kupe ukrajinske sisteme, koji su jeftiniji i efikasniji u obaranju dronova.

„Postoje dva moguća ishoda“, predvideo je Vandije. „Ili će startapovi na kraju biti apsorbovani u svet nasleđa, koji sam odlučuje da ubrza. Ili će sukob postati nasilniji, sa novim učesnicima koji rastu dovoljno brzo da misle da mogu da obore velike.

„Zato smo u Darvinovom trenutku. Prerano je reći kakva vrsta obračuna dolazi“, dodao je.

Simptom/Politiko

Zimbabve zvanično zabranio prodaju polovne odeće

March 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Neki marketinški stručnjaci izrazili su zabrinutost zbog vremena donošenja ove odredbe, tvrdeći da, iako ima za cilj oživljavanje lokalne industrije, mera treba da bude usklađena sa stvarnim proizvodnim kapacitetom sektora.
Podaci pokazuju da je Zimbabve uvezao odeću iz Kine u vrednosti od približno 1,37 miliona američkih dolara u 2024. godini, što naglašava značajnu zavisnost zemlje od strane odeće.

Zabrana, koja je sada zakonski sprovedena Zakonom 59 iz 2026. godine, zabranjuje uvoz polovne odeće, osim ako nije izričito ovlašćena dozvolom koju je izdala vlada.

Prema novim propisima, dozvole će se izdavati pod strogim uslovima kako bi se osiguralo da uvezena roba ne uđe na komercijalno tržište.

U sadašnjem stanju, lanac vrednosti odeće u Zimbabveu ostaje krhak, sa ograničenim kapacitetom za zadovoljavanje domaće potražnje.

Proizvodnja pamuka ostaje značajno niska, dok sektor proizvodnje tekstila nastavlja da se bori. Veliki deo odeće dostupne na lokalnom tržištu i dalje se nabavlja od stranih dobavljača.

Igrači u industriji se takođe suočavaju sa operativnim izazovima, uključujući zastarele mašine i opremu, što doprinosi visokim troškovima proizvodnje i smanjenoj efikasnosti u poređenju sa regionalnim i međunarodnim konkurentima.

Neke zainteresovane strane tvrde da fokusiranje isključivo na uvoz polovne odeće možda neće u potpunosti rešiti osnovne probleme sektora, napominjući da Zimbabve uvozi daleko veću količinu jeftine nove odeće, koja i dalje dominira tržištem.

Prema podacima kompanije Trading Economics, Zimbabve je 2024. godine uvezao odeću iz Kine u vrednosti od približno 1,37 miliona američkih dolara, što ističe stepen zavisnosti od strane odeće.

Simptom/AllAfrica

Globalna tržišta na udaru: Cene ugljenika u EU padaju

February 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sistem je zamišljen ne samo da smanji emisije, već i da podrži kompanije u prelasku na poslovanje bez ugljenika, rekao je Merc.

“Ako ovo nije ostvarivo i ako ovo nije pravi instrument, treba da budemo vrlo otvoreni da ga revidiramo ili bar odložimo”, rekao je on u sredu.

Stotine predstavnika evropske industrije okupile su se na velikoj konferenciji u belgijskom gradu Antverpenu, gde je ETS bio visoko na agendi. Iako je sistem na snazi od 2005. godine, dugo je pružao velikodušne besplatne kvote, što je značilo da većina kompanija obuhvaćenih sistemom nije imala značajne troškove (naprotiv, neke su zarađivale prodajući svoje dodatne dozvole).

Međutim, sada se te besplatne kvote ukidaju, i ETS je postao glavni cilj lobiranja korporacija, u trenutku kada postoji ozbiljna zabrinutost za konkurentnost evropske industrije. Kompanije prisutne na događaju izdale su zajedničku izjavu pozivajući evropske lidere da “smanje troškove energije i ugljenika”, žaleći se da su “troškovi ugljenika jedinstveni za Evropu”.

Sada postoji 80 sistema trgovine emisijama i poreza na ugljenik širom sveta, koji pokrivaju oko 28 odsto globalnih emisija, prema najnovijim procenama Svetske banke. Ali u većini drugih sistema, cene su znatno niže nego u evropskom. Čak i nakon pada cene u četvrtak, ETS dozvole u EU trgovale su se po ceni od 72,80 evra po toni.

Odgovor EU na ovo je Mehanizam prilagođavanja cena ugljenika na granici (CBAM), koji treba da izjednači konkurenciju tako što će uvesti porez na ugljenik na uvoz. CBAM se uvodi kroz postepeno fazno uvođenje koje je počelo početkom ove godine, u skladu sa ukidanjem besplatnih kvota za evropske kompanije, piše Fajnenšel tajms.

Pošto se bilo koja cena ugljenika plaćena u zemlji proizvodnje može odbiti od CBAM poreza na uvoz, druge zemlje imaju podsticaj da uvedu i ojačaju sopstvene sisteme cenovnog određivanja ugljenika i prikupe prihode same, umesto da dozvole Evropi da to radi na granici.

Postoje rani znaci da se ova dinamika počinje odvijati, sa zemljama od Brazila do Turske koje uvode sisteme cenovnog određivanja ugljenika, a Kina širi obuhvat svog sistema. Ali značajno slabljenje ETS-a u EU moglo bi da ugrozi taj zamah.

Kretanja na tržištu sugerišu da trgovci očekuju upravo takvo slabljenje. Jučerašnji pad dovodi ukupni pad cene dozvola na 16,7 odsto od početka ove godine.

Evropska komisija je već najavila da će sprovesti reviziju ETS-a ovog leta, kao deo istorijskog dogovora EU iz decembra o pravno obavezujućem cilju smanjenja emisije ugljenika za 90 procenata u odnosu na nivo iz 1990. do 2040. godine. Komesar za klimatske promene Vopke Hoekstra ove nedelje pokušao je da ugasi spekulacije da bi ova revizija mogla dovesti do slabljenja ETS-a, kritikujući “intelektualno lenje” napade na sistem.

Istina je da cenovnik ugljenika nije glavni uzrok problema evropske industrije; veći faktor su cene energije, koje su mnogo više nego u SAD i Kini (nakon što se uključe troškovi ugljenika).

Istraživači holandske banke ABN Amro su otkrili da bi uticaj ETS-a na profit bio manji od niskih jednocifrenih procenata za većinu kompanija obuhvaćenih sistemom u narednih pet godina (iako sa znatno većim uticajem u avio-sektoru). Ali u trenutku kada je Evropa u produženoj panici zbog ekonomske konkurentnosti, bilo koji dodatni teret za biznis rizikuje da postane politički toksičan.

Očigledno pitanje za ovogodišnju reviziju je da li i u kojoj meri Komisija planira da uspori ukidanje besplatnih kvota (što bi Merc mogao da misli pod “odlaganjem”).

Ali EU ima i drugi instrument kojim može podržati industriju, a da ne ugrozi šanse da postigne klimatski cilj za 2040. godinu, koji je tek postavila.

U Antverpenu u sredu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ukazala je na novi fokus – korišćenje prihoda od ETS-a za podršku zelenim investicijama kompanija.

Simptom/Bizportal.rs

Evropska unija ukida carine na američku robu da bi ispunila zahtev Trampa

August 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Evropska komisija, koja vodi pregovore u ime EU, planira da omogući i povoljnije carinske stope za deo američkih poljoprivrednih i ribljih proizvoda, prenosi Blumberg.

Američka uvozna carina na evropske automobile i auto-delove trenutno oznosi čak 27,5 odsto. Prema novom dogovoru, američke dažbine na većinu evropskih proizvoda će iznositi 15 odsto, ali to za automobile neće važiti sve dok EU zvanično ne predloži ukidanje carina na industrijsku robu.

Ako Evropska unija to uradi do kraja avgusta, nova tarifa na evropske automobile retroaktivno bi važila od 1. avgusta.

Automobili su jedan od ključnih evropskih proizvoda na američkom tržištu. Samo Nemačka je u SAD 2024. godine izvezla automobile i auto-delove u vrednosti od 34,9 milijardi dolara. Da bi ubrzala proceduru, Evropska komisija ovog puta neće raditi klasičnu procenu uticaja predloga, već će predlog odmah pustiti u proceduru.

Zvaničnici u Briselu priznaju da ovakav dogovor više ide u korist SAD, ali smatraju da je sporazum važan kako bi evropske kompanije imale stabilnost i sigurnost u narednom periodu.

Tramp je ranije zapretio novim carinama protiv zemalja koje oporezuju digitalne usluge, ali nije precizirao da li će Evropska unija biti među njima.

On već godinama kritikuje evropske propise koji pogađaju američke tehnološke gigante, poput Gugla i Epla.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Nemačka privreda: Tenkovi nisu motor rasta?

July 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Osamnaesti mart 2025. ući će u nemačku istoriju. Tog dana Bundestag je dvotrećinskom većinom otvorio put za nezapamćeno zaduživanje. Odobren je investicioni paket za infrastrukturu vredan više milijardi evra. Za nacionalnu odbranu više ne bi trebalo da postoje ograničenja.

Sve što je potrebno da bi Nemačka i Bundesver ponovo postali „sposobni za rat“, kako to socijaldemokratski (SPD) ministar odbrane Boris Pistorijus neprestano naglašava od ruske invazije na Ukrajinu, biće finansirano. Demohrišćanski (CDU) kancelar Fridrih Merc želi da nemačka vojska postane najjača konvencionalna vojska u Evropi.

Za preduzeća koja grade puteve i mostove, postavljaju šine ili proizvode optičke kablove za brzi internet, to su odlične vesti. Još više koristi ima industrija naoružanja. Tokom decenija, njen značaj u nemačkoj privredi je opadao. Koga je u Nemačkoj još zanimala proizvodnja tenkova? Još 2020. godine akcija najveće nemačke firme u sektoru naoružanja, Rajnmetala, koštala je 59 evra. U junu 2025. cena se kretala između 1.700 i 1.800 evra. Švajcarska banka UBS predviđa dodatni rast i trenutno postavlja ciljnu cenu od 2.200 evra.

Obećanje: „Gigantski konjunkturni program“

Zlatna vremena za tu granu industrije, a njeni menadžeri tvrde da izdaci za odbranu neće koristiti samo kompanijama. „Izdaci za naoružanje su gigantski konjunkturni program“, rekao je u martu 2025. Oliver Dere, šef vojne kompanije Hensolt, na jednom skupu u Frankfurtu.

I političari se nadaju modernizaciji industrije i novim impulsima za ekonomski rast. Ali, već tokom rasprave pre glasanja u Bundestagu, ekonomisti su ublažili euforiju. „Povećanje državnih vojnih izdataka daće podsticaj nemačkoj privredi, ali taj ekonomski efekat će biti umeren“, prognozirao je Tom Krebs, profesor ekonomije sa Univerziteta u Manhajmu, u izveštaju za budžetski odbor Bundestaga.

Ekonomisti upozoravaju: mala dobit – visoki troškovi

Krebs i njegov kolega Patrik Kačmarčik su tu procenu sada dodatno precizirali u jednoj studiji. U istraživanju o tome kako dodatni državni izdaci utiču na bruto domaći proizvod – dakle, zbir svih ekonomskih aktivnosti – za vojne izdatke u Nemačkoj se dobija faktor od maksimalno 0,5. Prevedeno na običan jezik, to znači da jedan evro državnog novca u najboljem slučaju stvara 50 centi dodatne ekonomske aktivnosti.

Poređenja radi, investicije u infrastrukturu i obrazovanje ili proširenje infrastrukture za brigu o deci u vrtićima i školama, udvostručuju ili utrostručuju uloženi novac. „Iz ekonomske perspektive“, kaže Krebs, „planirana militarizacija nemačke privrede je rizičan ulog s niskim ukupnim ekonomskim prinosom.“

Vojni izdaci kao osiguranje

Nije teško objasniti zašto je to tako. Kada se napravi tenk, on ili negde stoji, ili u najgorem slučaju bude uništen. On ne stvara dodatnu ekonomsku vrednost. Vojni izdaci su kao osiguranje. Plaćaju se da bi pružili zaštitu u slučaju potrebe. Ako se osiguranje ne iskoristi, novac je izgubljen.

Ako država, s druge strane, investira u saobraćajnu infrastrukturu, onda tim putevima, mostovima i železnicama roba može da stigne do preduzeća. Tamo se od te robe prave proizvodi koji se mogu prodavati. Ako se grade vrtići, roditelji mogu da rade i zarađuju. U školama se obrazuju mladi ljudi za buduće zadatke.

Nedostatak konkurencije uzrokuje rast cena

Čak ni proizvodnja vojne opreme trenutno ne donosi veliki privredni rast. Knjige narudžbina nemačke vojne industrije su prepune. Na primer, Rajnmetal je u prvom kvartalu 2025. imao narudžbine u vrednosti od skoro 63 milijarde evra. Pre početka rata u Ukrajini iznos je bio tek nešto više od 24 milijarde evra – manje od polovine. I druge kompanije u toj grani industrije imaju pune ruke posla, a proizvodni kapaciteti u potpunosti su iskorišćeni.

To ima dvostruki efekat. Kada je ponuda ograničena, a potražnja raste, to automatski znači manjak konkurencije, a to obično vodi ka rastu cena. Ekonomisti već upozoravaju na to. Krebs i Kačmarčik pišu da „povećani odbrambeni izdaci manje doprinose borbenoj sposobnosti, a znatno više profitnim maržama i dividendama vojnih kompanija“.

Tenkovi umesto automobila

Ali i civilne grane industrije vide šansu za dobar posao, posebno one koje pate zbog slabe ekonomske situacije. Kompanija Dojc AG iz Kelna, na primer, proizvodi motore za platforme za podizanje tereta, ali i za poljoprivredna vozila, bagere i druge velike mašine. Zbog slabe konjunkture, prihod je 2024. pao za više od 12 procenata.

Dojc već proizvodi motore za vojna vozila. Taj do sada mali segment poslovanja, trebalo bi znatno da se proširi. „Za nas je odbrambeni sektor veoma važno i zanimljivo tržište s velikim potencijalom rasta“, rekao je u martu izvršni direktor kompanije Sebastijan Šulte.

Ili, na primer, Folksvagen. Taj proizvođač automobila je u krizi. Već je morao da otpusti hiljade radnika. Fabrika u Osnabriku je skoro pred zatvaranjem. Rajnmetal razmatra da li bi tamo mogli da se proizvode i tenkovi. Dva primera koja su korisna za ekonomiju, ali samo nadoknađivanjem gubitaka, a ne pokretanjem dodatnog rasta. Međutim, čak i uspešne kompanije prelaze na vojnu proizvodnju. Posebno je velika potražnja za dobavljačima u metaloprerađivačkoj industriji.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Si Đinping razmatra rad industrijskih inovacija provincije Đijangsua

March 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Si je na sastanku naglasio da provincije sa velikom privrednom moći, kao što je, na primer, Đijangsu, imaju vodeću ulogu za uspešno ostvarivanje razvojnih ciljeva 14. petoletke, piše Kineska medijska grupa (CMG).

Si je istakao da Đijangsu mora da preuzme vođstvo u promovisanju integracije naučnih, tehnoloških i industrijskih inovacija, da prednjači u promovisanju dubinskih reformi i otvaranja na visokom nivou, da preuzme vođstvo u sprovođenju glavnih nacionalnih razvojnih strategija i da predstavlja paradigmu u promovisanju zajedničkog bogatstva svih ljudi.

Si je dodao da Đijangsu, kao velika privredna provincija, mora prvo da isproba i postane primer za druge provincije, ali i da nastavi da uklanja prepreke i povećava zamah produbljivanjem reformi i otvaranjem prema svetu.

Đijangsu mora sveobuhvatno da implementira nove koncepte razvoja, koordinira domaće i međunarodne napore, radi dobar posao u urbano-ruralnoj integraciji, regionalnom povezivanju, optimizira raspored produktivnosti, nastoji da promoviše visokokvalitetni razvoj tržišta i nastavi da optimizuje svoje poslovno okruženje, istakao je.

Simptom/Beta

Turistička industrija i putovanja u 2024: Gde smo bili i kuda ćemo dalje

January 1, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Turistička industrija vredna bilion dolara neprestano se razvija kako bi zadovoljila potrebe putnika.

Nekada proverene prakse ustupaju mesto novim, inovativnim konceptima.

Druge se čine kao potvrda izreke: „Sve se vraća, sve se plaća.“ Uprkos promenjivoj prirodi ove industrije, 2024. godina pokazala se kao izuzetna za turizam i njegove grane.

Kada se svi podaci finalizuju, očekuje se da će, kada se sumiraju podaci, turistička industrija u 2024. zabeležiti značajan oporavak.

Međunarodni turistički dolasci dostići će gotovo 96% nivoa iz perioda pre pandemije. To će doprineti globalnom BDP-u u rekordnom iznosu od 11 biliona dolara, čineći turizam i putovanja jednom od ključnih ekonomskih snaga na globalnom nivou.

Sledeći faktori doprineli su uspehu turizma:

Poslovna putovanja

„Ovo je bila uzbudljiva godina za poslovna putovanja, jer je sve više kompanija prihvatilo povratak na put“, kaže Bili Mekdonah, predsednik platforme FCM-a za Ameriku, priznati lider u sektoru poslovnih putovanja.

„Primetili smo ponovni porast putovanja, posebno u gradovima sa snažnim i raznovrsnim poslovnim zajednicama. Rastući entuzijazam za poslovna putovanja bio je očigledan tokom cele godine. Sa sve većim poverenjem putnika i povećanim mogućnostima za rast u gradovima širom SAD-a, očekujem da će potražnja za putovanjima potrajati i naredne godine“.

Sledeći podaci kompanije FCM Travel dobijeni su nakon detaljne analize ukupnih avionskih rezervacija iz SAD-a.

Pet vodećih gradova u SAD-u što se putovanja tiče su Njujork, Čikago, Boston, Dalas, Vašington.

Vodeće destinacije

Pet vodećih međunarodnih destinacija su London, Tokio, Frankfurt, Amsterdam, Singapur.

Rekordan broj novih i renoviranih hotela otvoren je širom sveta, uključujući i oblasti koje se ne smatraju uvek turističkim centrima sa velikim protokom posetilaca.

Kako bi unapredila svoju turističku ponudu i uvela sveže, inovativne koncepte, Slovenija je 2024. godine pokrenula niz novih otvaranja i renoviranja hotela.

To uključuje hotele, glamping lokacije, kampove, seoski smeštaj i druge vrste objekata za boravak.

Putnici koji posećuju ovu centralnoevropsku zemlju sada mogu da otkriju nekoliko novih hotela i zadivljujućih renoviranih objekata koji se savršeno stapaju sa bogatom kulturnom tradicijom.

S druge strane, popularne turističke destinacije poput Havaja dočekale su nove hotele, uključujući Renaissance Honolulu Hotel & Spana ostrvu Oahu.

Solo putovanja
Solo putovanja nastavljaju da rastu izuzetnom brzinom. Prema mnogim procenama, skoro 20% putnika odlučuje se na samostalno istraživanje sveta.

Taj broj raste svake godine. Solo putovanja često uključuju one koji tragaju za prosvetljenijim pristupom svakodnevnom životu. Fokus im je opuštanje, velnes, avantura, upravljanje stresom ili čak romantika.

Solo putnici izveštavaju da putovanja bez društva mogu poboljšati svest o sebi i doneti unutrašnji mir.

Imaju mnogo opcija, ali se Norveška i Švajcarska posebno izdvajaju kao idealne destinacije za one koji žele da putuju sami.

Nedavni izveštaji o trendovima ukazuju na porast fenomena poznatog kao „MeMooners“ – solo putnici koji se upuštaju u putovanja iz čiste želje za uživanjem.

Bermuda se izdvaja kao idealna destinacija za solo putnike.

To je zahvaljujući prijateljski nastrojenim lokalnim stanovnicima, bezbednom okruženju i raznovrsnoj ponudi aktivnosti. Nezaboravna iskustva za „MeMooners“ uključuju učenje umetnosti parfimerije u radionici Lili Bermuda ili uživanje u kulturi u Muzeju umetnosti Masterworks of Bermuda.

Velnes
Velnes turizam postao je jedan od najprofitabilnijih segmenata turističke industrije.

Procenujuje se da je njegova godišnja vrednost od 651 milijardu dolara i predviđenim prosečnim godišnjim rastom potrošnje od 16,6% do 2027. godine.

Kao relativno nov segment industrije, velnes turizam sada raste 50% brže od konvencionalnog turizma, bez naznaka usporavanja.

En Dimon, suosnivač, predsednica i izvršna direktorka Wellness Tourism Association, ističe da su potrošači uveli više velnes praksi u svoje svakodnevne rutine. To podstiče potražnju za većim brojem velnes opcija tokom putovanja.

Pored toga, velnes turistički proizvodi više nisu isključivo luksuzno iskustvo.

Postali su dostupniji i inkluzivniji. Takođe, vreme provedeno u prirodi sada je prepoznato kao važan aspekt velnesa i često predstavlja ključni faktor pri izboru destinacije za odmor.

Bleisure putovanja

Istraživanja pokazuju da skoro polovina američkih radnika sada prihvata koncept bleisure putovanja.

On podrazumeva dodavanje nekoliko slobodnih dana na početku ili kraju poslovnog puta.

Bleisure putovanja trenutno dostižu globalnu tržišnu vrednost od skoro 600 milijardi dolara.

Očekuje se da će ovo tržište rasti za 500% ili više tokom naredne decenije.

Tokom 2024. čak 40% poslovnih putovanja bilo je produženo radi bleisure aktivnosti.

Više od 80% ispitanika u anketi koju je sprovela Global Business Travel Association odgovorilo je da su njihovi timovi sada podjednako ili još više zainteresovani za dodavanje slobodnog vremena tokom poslovnih putovanja.

Popularni oblici bleisure putovanja uključuju gradske odmore, odnosno produžetak poslovnog putovanja u velikom gradu kako bi se istražile kulturne atrakcije i muzeji.

Takođe i avanturistička putovanja- kombinovane poslovne konferencije u slikovitim lokacijama sa aktivnostima na otvorenom, kao što su planinarenje, skijanje ili vodeni sportovi.

Letnje olimpijske igre

Pariz, domaćin Letnjih olimpijskih igara 2024, bio je prepun aktivnosti. Oko osam miliona posetilaca prisustvovalo je igrama, zajedno sa 10.500 sportista koji su se takmičili.

Za mnoge ljude, igre su bile polazna tačka za produženi odmor, uz putovanja po Evropi nakon završetka Olimpijade.

Po održavanju samo svake četiri godine, ovogodišnje Olimpijske igre pružile su idealnu priliku da ljudi dožive Evropu u kombinaciji sa jednim od najpoznatijih sportskih događaja na svetu.

Takođe, „destinacije za skretanje sa puta“ postaju sve popularnije.

Sve više putnika traži jedinstvene destinacije koje mogu dodati u svoj plan puta.

Putnici i dalje posećuju popularne gradove kao što je Pariz, ali su takođe željni da dodaju i dodatne lokalne destinacije kao jednodnevni izlet sa glavne destinacije.

Održiva putovanja

Operateri u sektoru ugostiteljstva koji smanjuju svoj uticaj na životnu sredinu primenom najboljih zelenih praksi u održavanju, uslugama, logistici, proizvodima i materijalima postigli su velike uspehe tokom prošle godine.

Ove prakse često uključuju gradnju korišćenjem ekološki prihvatljivih materijala, sadnju vrtova sa svežim proizvodima na lokaciji i izgradnju postrojenja za reciklažu vode.

Napuštanje tradicionalnih hotelskih dodataka, poput plastičnih flaša sa vodom, četkica za zube i šampona, postalo je prioritet za hotele širom sveta.

Najveći privatni lanac hostela u Evropi – a&o Hostels, sa 26.800 kreveta na 26 lokacija, objavio je svoj godišnji a&o Sustainability izveštaj kako bi dokumentovao svoje napore i napredak u vezi sa održivostima, a ujedno pružio inspiraciju – čak i putokaz za druge operatere u ugostiteljstvu da slede sličan put.

Simptom/Forbes

# industrija