Cene namirnica
 Haris kaže da će tokom prvih 100 dana raditi na tome da pomogne Kongresu da usvoji nacionalnu zabranu „pumpanja cena“ hrane, da Federalna trgovinska komisija i tužioci dobiju ovlašćenje da gone kompanije za koje utvrde da su se bavile cenovnim iznuđivanjem, da podrži male biznise u ovoj industriji, da detaljnije ispita spajanja velikih trgovačkih kompanija i da „agresivno“ istraži nameštanje cena u lancima snabdevanja mesom (neki ekonomisti su doveli u pitanje ideju da je pumpanje cena pogoršalo inflaciju – ili da bi strožije regulacije pomogle).

Troškovi stanovanja

Haris želi da obezbedi 25.000 dolara pomoći za kupovinu prve kuće i poziva na stvaranje tri miliona novih stambenih jedinica u naredne četiri godine, predlažući poreski kredit za investitore koji grade te kuće i ulaganje od 40 milijardi dolara u „fond za inovacije“ kako bi se rešili nedostaci u stambenoj ponudi.

Troškovi najma

Haris kaže da će takođe proširiti poreski kredit za investitore koji grade pristupačne stanove za iznajmljivanje, i poziva Kongres da usvoji zakon kojim bi se zaustavili navodno predatorski investitori koji kupuju kuće za iznajmljivanje i međusobno dogovaraju povećanje cena najma.

 
Porez na decu

Haris predlaže da se porodicama dodeli poreski kredit od 6.000 dolara za novorođenčad u njihovoj prvoj godini života i da se vrati poreski kredit iz vremena pandemije od 3.600 dolara po detetu za porodice iz srednje i niže klase.

Porezi
 Haris takođe želi da proširi poreski kredit za radnike s nižim primanjima, što bi smanjilo poreze do 1.250 dolara, i ranije je rekla da bi nastavila obećanje predsednika Džoa Bajdena da neće povećavati poreze američkim domaćinstvima koja zarađuju 400.000 dolara ili manje godišnje, i podržava povećanje poreza za one s visokim prihodima i korporacije, prema izveštaju Njujork Tajmsa.

Nema poreza na napojnice

Haris je posebno podržala plan da se ukinu porezi na napojnice za radnike u ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima, čim je ponovila predlog bivšeg predsednika Donalda Trampa – što su neki stručnjaci kritikovali – iako je zvaničnik kampanje rekao za CNN da bi napojnice i dalje bile podložne porezima na plate, i uključivale bi prihodovni limit i zaštitne mere kako bi se sprečilo da ljudi poput menadžera hedž fondova zloupotrebljavaju ovu politiku.

Cene lekova na recept

Haris je predložila ograničenje cena insulina na 35 dolara i ograničavanje godišnjih izdataka za lekove na recept na 2.000 dolara, takođe rekavši da bi ubrzala pregovore Medikera o ceni lekova na recept – nakon što je Bajdenova administracija najavila dogovor o snižavanju troškova za 10 lekova – i obračunala se s antikonkurentskim praksama u farmaceutskoj industriji koje uzrokuju više cene.

Zdravstvo: Kamala Haris takođe je najavila njenu nameru da sarađuje s državama na otpisivanju medicinskog duga, i predložila je proširenje subvencija za planove u okviru Zakona o pristupačnoj nezi koje bi kupcima zdravstvenog osiguranja u proseku uštedelo 700 dolara na premijama zdravstvenog osiguranja.

 
Plaćeno odsustvo

Haris nije objavila konkretan predlog za plaćeno odsustvo, ali je ranije bila ko-sponzor zakona o 12-nedeljnom plaćenom odsustvu, napominje Politiko, sa senatorom Peti Mari iz Vašingtona, koja je rekla za ovaj medij: „Apsolutno verujem da ćemo, kada bude u kancelariji, konačno usvojiti zakon o plaćenom odsustvu“.

Minimalna zarada: Haris se založila za povećanje minimalne zarade u govoru u Las Vegasu ranije u avgustu, ali njena kampanja nije precizirala za koliko smatra da bi trebalo da se poveća.

Nezavisnost FED-a: Haris je obećala da će održati nezavisnost Federalnih rezervi nakon što je Tramp rekao da veruje da bi „predsednik trebalo da ima barem reč“ u odlukama Federalnih rezervi. Haris je rekla novinarima: „Fed je nezavisni entitet i kao predsednica nikada se ne bih mešala u odluke koje Fed donosi“.

Prioritet za prvi dan

Haris je rekla voditeljki CNN-a Dejni Beš da će njen prioritet „prvog dana“ kao predsednice biti da počne da sprovodi svoju ekonomsku agendu. Potpredsednica je rekla da je jedan od njenih „najviših prioriteta da uradimo što možemo kako bismo podržali i ojačali srednju klasu„, tvrdeći da iako veruje da je Bajdenova administracija obavila „dobar posao“ u ekonomiji, „ima još posla“.

Haris i njen partner na izborima, guverner Tim Vals, dali su intervju za CNN koji je emitovan u četvrtak, što je njen prvi intervju otkako je postala kandidatkinja Demokratske stranke. Potpredsednica je bila pod velikim pritiskom jer nije davala nijedan intervju za medije mesec dana otkako je preuzela predsedničku trku od Džoa Bajdena, odgovarajući samo na pitanja koja su joj postavljana u hodu i razgovarajući sa influenserima na društvenim mrežama na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji.

Trampova kampanja je optužila Harisovu da „izbegava medije“, a nakon što je Harisova prvobitno rekla da će razgovarati sa novinarima pre kraja meseca, njena kampanja je u utorak najavila da će se ona i Vals zajedno pojaviti na CNN-u.

Ekonomska politika Harisove je uglavnom u skladu s Bajdenovom ekonomskom platformom, s nekim prilagodbama kako bi se naglasile stvari koje su njoj važnije, kao što je poreski kredit za decu.

„Iste vrednosti, drugačija vizija“, rekao je pomoćnik Harisove za Gardijan. „Ona se ne udaljava mnogo od njega po suštini, istaknuće one stvari koje su joj najvažnije“.

Početni planovi kampanje Harisove takođe sugerišu da potpredsednica planira da bude agresivnija u svojem pristupu politici nego Bajden, budući da su ankete sugerisale da birači imaju loše mišljenje o tome kako je predsednik upravljao ekonomijom. Iako je Bajden takođe protivio pumpanju cena, predlog Harisove da omogući FTC-u i američkim tužiocima da gone kompanije koje povećavaju cene nadmašuje ono što je predsednik predložio, napominje Politiko, a njen predloženi investicioni fond od 40 miliona dolara za stambenu krizu je duplo veći od onog koji je potrošila Bajdenova administracija.

Ekonomska agenda Harisove nije u potpunosti išla u detalje, što Njujork Tajms izveštava da je učinjeno namerno. Tajms je izvestio i pre nego što je Haris predstavila svoju agendu da je njena kampanja usvojila „stratešku nejasnoću“ za svoje ekonomske predloge, verujući da će pristup „prazne table“ pomoći da se izbegnu napadi i privuče podrška poslovnih grupa.

Šta nudi Tramp
Trampova ekonomska agenda uglavnom se fokusira na podizanje tarifa na uvezenu robu, čemu se Harisova protivi. Bivši predsednik je takođe pozvao na smanjenje poreza i regulacija u nadi da će smanjiti inflaciju, uključujući smanjenje poreske stope za korporacije, i ohrabrio povećanje proizvodnje nafte kako bi se smanjile cene energije.

Pored svog predloga „bez poreza na napojnice“ koji je Harisova takođe podržala, Tramp je pozvao na ukidanje poreza na beneficije socijalnog osiguranja, na šta Harisova još nije odgovorila. Stručnjaci veruju da bi predlog bivšeg predsednika mogao ubrzati insolventnost socijalnog osiguranja i Medikera, pri čemu Odbor za odgovoran savezni budžet projektuje da bi izuzimanje poreza na beneficije rezultiralo da socijalno osiguranje i Mediker dobiju 1,6 biliona dolara manje prihoda između 2026. i 2035. godine.

Trampova kampanja se usprotivila izveštajima o ekonomskim predlozima Harisove u sredu, s portparolom Stivenom Čungom koji je u izjavi rekao: „Kamala Haris ne može pobeći od svog katastrofalnog rekorda rastuće inflacije… Amerikanci se muče pod Bajden-Haris ekonomijom, a sada želi da ih obmane verovanjem u svoje bezobzirne laži“.

Udeo birača koji veruju da će Harisova bolje upravljati ekonomijom je 42%, prema anketi Fajnenšel Tajmsa i Univerziteta Mičigen objavljenoj 11. avgusta, naspram 41% koji više veruju Trampu. To je pad u odnosu na Trampovo vođstvo od šest poena nad Bajdenom u julu, iako je anketa takođe pokazala da 42% veruje da bi ih Trampovo predsedništvo ostavilo u boljoj finansijskoj situaciji, dok je samo 33% reklo isto za Harisovu.

Potpredsednica je postavila objavljivanje platforme o ekonomskim predlozima kao svoj prvi prioritet, držeći govor ranije u avgustu u kojem je izložila svoju ekonomsku platformu, što je bilo najkonkretnije izlaganje politike do sada. Njen fokus na ekonomiju dolazi u trenutku kada ankete konstantno pokazuju da je to najvažnije pitanje za birače u ovom izbornom ciklusu, pri čemu se potpredsednica nada da će privući podršku usred niskih ocena za Bajdenovo upravljanje ekonomijom.

Simptom M.P./Alison Darki, Forbes