Publika je ušla, pogasila su se svetla i lepi ženski vokal Tijane Duka pročitao je prvi deo teksta,
završavajući dobrodošlicu publici rečima „pozdravimo Divnu Ljubojević i Melóde“.
Tog trenutka, dok je hor ulazio i postavljao se na svoja mesta, prolomio se veoma dug aplauz koji se samo pojačavao kako se bližio trenutak da pred publiku izađe dirigent, solista, pojac, kompozitor i zvezda muzike pravoslavnog
Istoka – gospođa Divna Ljubojević. U ovom dugom pozdravljanju publike – i to na samom početku
koncerta – osećala se bliskost, toplina, ljubav i slatko iščekivanje.
U takvoj, intimnoj i prijateljskoj atmosferi prvi deo koncerta je proleteo začas. Svi spremni, vedri,
osmehnuti i radosni što dele jedan trenutak u trajanju sa svojom domaćom publikom. Koncert je počeo
molitvom „Oče naš“ Nikolaja Kedrova. U svečanoj atmosferi, Divna i Melódi su beogradsku publiku
upoznali sa delima koja prvi put izvode u Beogradu, savremenog ruskog kompozitora Alekseja Zaharova.
Ovu muzičku gozbu koju su domaćini priredili činile su i kompozicije Ilje Ovčinikova, Pavela Česnokova, a
posebnu lepotu koncerta i uzdahe publike izazvala su i kompozitorska dela Divne Ljubojević – Kanon
Evharistije i Heruvimska pesma.
U drugom delu koncerta, Divni i Melódima su se pridružili pojci Karlovačke bogoslovije, čuvari predanja
Karlovačkog pojanja. Pomalo još dečaci, ovi mladi i posvećeni ljudi, bili su poseban dar publici koja ih je
pozdravila gromglasnim aplauzom. U zajedničkom, harmoničnom nastupu, kroz „Polijelej“, kompozicije
Irine Denisove (mati Julijanije) – od kojih je „Plač Bogorodice“ skoro podigao na noge deo publike koja je
dugim aplauzima pozdravljala svako izvođenje, do „Velikog slavoslovlja“ kompozitora Nikolaeva
Strumskog, svi su mogli da osete Divnino majstorstvo u dirigovanju, ali pre svega njen osećaj za lepo,
dobro, harmonično i visoko profesionalno.
U trećem delu koncerta, na scenu su ušli i muzičari Beogradske filharmonije okupljeni u kamernom
orkestru „Strings and Roses“ uz čiju pratnju je Divna Ljubojević izvela kompozicije Dragoljuba Ilića Ilketa,
korišćene u seriji „Nemanjići“ – „Rađanje kraljevine“, „Vrba“ i „Gloria“. Za sam kraj koncerta izvedeno je
„Mnogoljestvije“, takođe kompozicija Divne Ljubojević, a publika je ovacijama ispratila kraj koncerta na
nogama, u desetominutnom aplauzu.
Na scenu je pristizalo cveće za cvećem, a Divna i Melódi su za bis napravili još jedno iznenađenje izvodeći
tradicionalne pesme „Marijo, deli bela kumrijo“, „Magla padnala na dolina“.
Beograd je čudesno sveto mesto i u njemu su čuda neizbežna. Jedno takvo čudo bio je koncert ISTOČNIK,
a podsetićemo – istočnik je izvor, mesto gde se naša duhovna žeđ može utoliti, ili nas okrepiti. I shvatili
smo na ovom koncertu, Divna Ljubojević je naš istočnik koji nas već 33 godine sa svojim ansamblom
opija i napaja „živom vodom“ vere, umetnosti i ljubavi. Ona čuva, ali i sa nama deli onaj otmeni duh
pravoslavlja koji nam otvara put ka duhovnom genomu našeg bića.
Divna Ljubojević dovela je klasičnu duhovnu muziku do nove prepoznatljivosti, do novog čitanja i
tumačenja, izvela je iz crkve u koncertne dvorane kako bi svako mogao da vidi, čuje i sagleda suštinu iz
koje iznova postajemo svesni sebe i bliži Tvorcu.
Koncert ISTOČNIK obeležio je 33 godine stvaralaštva Divne i Melóda u koji je stalo preko 850 nastupa u
zemlji i inostranstvu, redovno pojanje i sasluživanje na liturgijama u manastiru Vavedenje u Beogradu i
mnogo toga još… Vreme je da svoje velikane razumemo u svom vremenu, da ih prepoznamo i sačuvamo
kao malo vode na dlanu. Vode sa ISTOČNIKA LEPOTE.
Suzana Spasić
