Delegacija visokorangiranog severnokorejskog vojnog osoblja otputovala je u ponedeljak u Moskvu, a analitičari sugerišu da se Pjongjang priprema za slanje dodatnih trupa u idućim nedeljama, i to kako bi pomogao Rusiji u ratu protiv Ukrajine.

Nakon posete Severnoj Koreji prošlog meseca, predsednik ruskog Saveta za bezbednost i bivši ministar odbrane Sergej Šojgu, rekao je ruskim medijima da je severnokorejski lider Kim Džong Un pristao da pošalje dodatnih 6.000 vojnih inženjera i radnika u Kursku oblast koja se graniči sa Ukrajinom, naglašavajući sve bolje vojne veze između Moskve i Pjongjanga.

Južnokorejska Nacionalna obaveštajna služba (NIS) potvrdila je te navode. Obaveštajna agencija takođe tvrdi da je Severna Koreja isporučila Rusiji više od deset miliona artiljerijskih granata i projektila, a zauzvrat dobila pomoć u vidu ekonomske saradnje, odnosno vojnu tehnologiju.

Uzajamno koristan dogovor

Analitičari smatraju da je, s obzirom na koristi koje obe strane imaju od svog saveza, izgledno da će Severna Koreja zaista poslati više vojnika da se bore uz svoje ruske kolege i da želi da pomaže na duži rok.

„I Moskva i Pjongjang dobijaju ono što žele od tog sporazuma“, ocenjuje Jakov Zinberg, profesor međunarodnih odnosa na tokijskom Univerzitetu Kokušikan.

„Znamo da je Rusija pretrpela gubitke – to su stotine hiljada ubijenih i ranjenih ljudi – i da vlada ne želi da proširi mobilizaciju i na velike gradove, poput Moskve i Sankt Peterburga, jer bi to moglo da ugrozi režim [ruskog predsednika Vladimira] Putina u tim gradovima“, kaže Zinberg za DW.

Severnokorejske vlasti, u međuvremenu, nastoje da iskoriste raspoređivanje vojnika kao priliku za „buđenje“ nacije.

Na primer, u scenama koje su očigledno bile inscenirane kako bi se podstakao nacionalni zanos pre slanja vojnika, državni mediji su u ponedeljak emitovali i kadrove na kojima se vidi Kim kako postavlja severnokorejsku zastavu preko kovčega na ceremoniji povratka posmrtnih ostataka vojnika poginulih u borbama.

Iako se na video-snimcima moglo videti samo šest kovčega, zapadni obaveštajni izveštaji sugerišu da je od otprilike 11.000 severnokorejskih vojnika, koliko je do sada angažovano u ratu protiv Ukrajine, njih oko 6.000 ubijeno, ranjeno ili zarobljeno.

Na snimcima se takođe vidi Kim kako plače tokom zajedničke kulturne manifestacije s Rusijom u Pjongjangu u subotu, organizovane povodom godišnjice potpisivanja bilateralnog vojnog pakta s ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Severnokorejske trupe „pomažu Putinovom režimu“

Dok je Pjongjang (is)koristio raspoređivanje vojnika kao propagandno sredstvo, prisustvo severnokorejskih jedinica dobro je i za ruske vlasti i za građane. „Većina onih koji su do sada regrutovani potiče iz udaljenih republika i bilo je malo otpora. Ali, kada razgovaram s Rusima, uvek kažu da se boje još jedne mobilizacije“, kaže Zinberg, koji inače i potiče iz Sankt Peterburga.

„Kada vlada objavi da će na prvu liniju fronta biti poslato još 6.000 severnokorejskih vojnika, onda oni kažu da mogu da se opuste, jer znaju da su bezbedni“, dodaje Zinberg. „Dakle, slanje Severnokorejaca zapravo pomaže Putinovom režimu.“

Zinberg takođe kaže da je korišćenje severnokorejskih vojnika proračunat potez s ciljem „širenja straha“ među evropskim saveznicima Ukrajine, koji su se prethodno nadali da će Rusiji pre ili kasnije ponestati ljudstva i materijala, te da će ruski saveznik s nuklearnim oružjem u istočnoj Aziji držati „budnim“, odnosno na stalnom oprezu i SAD i Južnu Koreju i Japan.

Ra Džong Jil, bivši diplomata i visoki južnokorejski obaveštajni oficir, slaže se da se kao „glavni razlog“ zbog kojeg je Severna Koreja uopšte pristala da pošalje još više svojih vojnika, mogu smatrati gubici koje je Rusija već pretrpela na prvim linijama fronta.

„Čini se da će neki od tih vojnika biti korišćeni i kao radnici za obnovu infrastrukture na okupiranim područjima, što je nešto u čemu su severnokorejske trupe dobre, jer se one tako često koriste na severu (Korejskog poluostrva, prim.red)“, objašnjava Ra.

On predviđa da će Severna Koreja „nastaviti da šalje više osoblja čak i nakon završetka borbi, jer će Rusiji i dalje nedostajati mnogo radnika za obnovu područja pogođenih ratnim okršajima“.

Može li pomoć Rusije da obezbedi opstanak režima u Pjongjangu?

Obaveštajne procene pokazuju da se Rusija „revanšira“ Severnoj Koreji isporukom goriva, hrane i pristupom naprednoj vojnoj opremi koju je Pjongjang ranije teško mogao sebi da omogući, jer je režim pod strogim embargom i sankcijama Ujedinjenih nacija zbog svog nuklearnog programa.

Druga korist za Pjongjang je prestiž koji donosi činjenica da je ta zemlja ključni saveznik jedne globalne sile. To je savez koji Severna Koreja veoma lako može da iskoristi u trgovinskim i bezbednosnim aranžmanima sa Kinom, koja joj je dugo bila najbliži partner i zaštitnik režima.

„Sviđa im se status koji im donosi prijateljstvo s Rusijom“, kaže Zinberg. „Očekujem da će i dalje ostati bliski Moskvi, čak i nakon završetka rata, nudeći Rusima jedinice i radnu snagu, jer znaju da im to može doneti korist u podršci režimu i obezbeđivanju njegovog opstanka.“

Simptom/Danas/Dojče Vele