Za nekoliko sati, svemirska letelica bi trebalo da poleti sa Floride u potrazi za znacima vanzemaljskog života,

Njegovo odredište je Evropa, duboko misteriozni mesec koji kruži oko udaljene planete Jupiter.

Zarobljen ispod ledene površine mogao bi biti ogroman okean sa dvostrukom količinom vode na Zemlji.

Letelica “Europa Clipper” trebalo bi da poleti sa kosmodroma Kenedi na Floridi danas u 12.06 po lokalnom vremenu, odnosno 19:06 po srednjeevropskom.

Letelica teška šest tona, najveća koju je NASA ikada izgradila za planetarnu misiju, proći će pored Marsa i vratiti se u orbitu Zemlje pre nego što se katapultira ka Jupiteru i preleti više od tri milijarde kilometara dok 2030. godine ne bude stigla na svoje odredište.

Mesec pet puta svetliji od našeg
Lansiranje Evropa klipera je odloženo u poslednjem trenutku nakon što je uragan Milton ove nedelje pogodio Floridu.

Svemirska letelica je žurno odvezena u zatvorenom prostoru u potrazi za skloništem, ali nakon provere oštećenja na lansirnoj rampi na Kejp Kanaveralu, inženjeri su sada dali zeleno svetlo za poletanje.

“Ako otkrijemo život tako daleko od Sunca, to bi impliciralo odvojeno poreklo života na Zemlji”, kaže Mark Foks-Pauel, planetarni mikrobiolog sa Otvorenog univerziteta.

Instrumenti sonde će pregledati površinu satelita Evropa u potrazi za tragovima organskih jedinjenja i detektovaće gasove koji se oslobađaju, kako bi procenili da li je Jupiterov satelit pogodan za život.

Smeštena 628 miliona kilometara od Zemlje, Evropa je samo malo veća od našeg Meseca, ali tu se sličnost završava.

Da je na našem nebu, sijao bi pet puta jače jer bi vodeni led reflektovao mnogo više sunčeve svetlosti.

Naučnici su prvi put shvatili da bi Evropa mogla da podržava život 1970-ih kada su, gledajući kroz teleskop u Arizoni, videli vodeni led.

Svemirske letelice Vojadžer 1 i 2 snimile su prve slike izbliza, a zatim je 1995. NASA svemirski brod Galileo proleteo pored Evrope i napravio neke duboko zbunjujuće slike. Pokazali su površinu prošaranu tamnim, crvenkasto-braon pukotinama, lomovima koji mogu da sadrže soli i jedinjenja sumpora koja bi mogla da podrže život.

Svemirski teleskop Hubble je od tada snimio slike nečega što bi mogli biti perjanice vode izbačene 160 kilometara iznad površine Meseca

Ali nijedna od tih misija nije se dovoljno približila Evropi dovoljno dugo da bi je zaista razumela.

Britni Šmit, profesor nauka o Zemlji i atmosferi na Univerzitetu Kornel u SAD, pomogla je da se dizajnira laser na brodu koji će videti kroz led.

Njen instrument, koji se zove Razum, testiran je na Antarktiku.

Ali za razliku od Zemlje, svi instrumenti na Kliperu biće izloženi ogromnim količinama zračenja za koje profesor Šmit kaže da predstavlja “veliku zabrinutost”.

Letelica bi trebalo da proleti pored Evrope oko 50 puta, i svaki put će biti podložna zračenju koje je ekvivalentno milionu rendgenskih zraka.

Svemirski brod je najveći ikada napravljen za posetu planeti i pred njim je dugo putovanje. Putujući 1,8 milijardi milja, on će kružiti oko Zemlje i Marsa da bi se dalje kretao prema Jupiteru u onome što se zove efekat praćke.

Ne može da nosi dovoljno goriva da bi se sam pokrenuo, tako da će se vratiti od zamaha Zemljine i Marsove gravitacione sile.

Najveći svemirski brod koji je NASA ikada napravila
Robotska letelica “Evropa Kliper” je najveći svemirski brod koji je NASA ikada napravila za jednu planetarnu misiju, dugačak je oko 30,5 metara, širok oko 17,6 metara i težak oko šest tona.

Ova letelica je veća od košarkaškog terena zbog svojih pozamašnih solarnih polja za prikupljanje sunčeve svetlosti kojima se napajaju naučni instrumenti, elektronika i ostali podsistemi.

U trogodišnjem razdoblju NASA planira da realizuje 49 bliskih preleta svojom letelicom do Jupiterovog meseca.

Prečnik “Evrope” je oko 3100 kilometara na ekvatoru, što je otprilike 90 posto prečnika našeg Meseca. Veruje se da je ledeni sloj Jupiterovog meseca debeo između 15 i 25 kilometara i da pluta površinom okeana koji je dubok između 60 i 150 kilometara.

“Kliper će biti prva ovakva misija koja će nam omogućiti da procenimo i okarakterišemo nastanjivost nečega što bi se moglo smatrati najčešćom vrstom naseljenog sveta u našem Svemiru”, rekla je Đina DiBrađo, vršiteljka dužnosti direktora odseka za planetarnu nauku NASA.

Naučnici oprezni o mogućem otkriću
Kada se Kliper približi Evropi 2030. godine, ponovo će uključiti svoje motore kako bi pažljivo manevrisao u pravu orbitu.

Naučnici su veoma oprezni kada govore o šansama za otkrivanje života – nema očekivanja da će pronaći stvorenja ili životinje nalik ljudima.

“Tražimo potencijal za stanovanje i potrebne su vam četiri stvari – tečna voda, izvor toplote i organski materijal. Konačno, ta tri sastojka moraju biti stabilna tokom dovoljno dugog vremenskog perioda da bi se nešto moglo dogoditi”, objašnjava Mišel Dogerti, profesor svemirske fizike na Imperijal koledžu u Londonu.

Nadaju se da će, ako budu mogli bolje da razumeju površinu leda, znati gde da upute letelicu u budućoj misiji.

Međunarodni tim naučnika iz NASA, Laboratorije za mlazni pogon i Laboratorije za primenjenu fiziku Džona Hopkinsa nadgledaće ovu misiju.

U vreme kada je lansiranje u svemir skoro svake nedelje, ova misija obećava nešto drugačije, sugeriše profesor Foks-Pauel.

“Nema zarade. Ovde se radi o istraživanju i radoznalosti, i pomeranju granica našeg znanja o našem mestu u univerzumu”, kaže

on.

Simptom/EuroNews Srbija