Oštrim, odsečnim i jasnim glasom izgovara: „Da sam samo znao, drugačije bi se to završilo“.
Uzdiše, pa nastavlja.
„Tog 24. marta 2022. oko devet uveče supruga i ja smo ih ispratili.
„Bio je to poslednji put da sam je video“, kaže Miroljub Milošević iz Kragujevca, grada u srcu Šumadije, za BBC na srpskom.
Njegovu ćerku Milenu Milošević, nekoliko sati kasnije, pred zoru, ubio je njen suprug Vladimir Maksimović.
Te 2022. godine u Srbiji je ubijeno 28 žena, dve godine kasnije 18, a 14 od početka 2025, prema podacima Autonomnog ženskog centra (AŽC).
Mali broj zemalja na svetu pravi razliku između femicida i ubistva.

Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene”, a UN kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom”.
„Najčešće žrtve su žene koje žive u dugotrajnim nasilnim odnosima i to od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera.
„U više od 90 odsto slučajeva počinilac je neko ko žrtvu poznaje, a ne stranac.
„To je jedan od razloga što one teško traže pomoć”, kaže Hajrija Ramadani, predsednica Udruženja žrtava nasilja „Hajr” u Beogradu, za BBC na srpskom.
U Srbiji je između 2011. i 2024. zabeleženo 424 slučaja femicida, podaci su AŽC.
„Dom, koji bi trebalo da predstavlja sigurnost, i dalje je najopasnije mesto za žene koje trpe nasilje”, kažu iz ove organizacije.

Priča prva: Milena
Svaka reč koju je Milošević izgovorio dok smo pričali bila je precizna i jasna, kao da pokušava da ispravi nešto što se više ne može ispraviti.
„Moja Milena je bila doktorka i kako u Srbiji nije mogla da nađe posao, zaposlila se u Nemačkoj, gde je radila tri i po godine.
„Za to vreme spremali su papire da se on i deca presele, iako su ćerka i sin već dosta vremena provodili sa njom“, priča.
U noći kada je trebalo da se svi zajedno presele u Drezden, grad u Nemačkoj, on ju je ubio na spavanju, gotovo u dahu dodaje Milošević.
Kaže da su deca bila u kući, na spratu, ali da ništa nisu čula.
„Ubica joj je pucao u glavu iz neposredne blizine, metak je izašao, prošao kroz jastuk, dušek i zaglavio se u podu”, citira nalaze istrage.
„Našli su je da leži na boku.”
Potom je izašao iz kuće, opalio još jedan hitac u prozor gde mu žive roditelji i pobegao, tvrdi Milošević.
„Njegov otac je uleteo u kuću i zatekao Milenu u lokvi krvi kako krklja.
„Pozvao je hitnu pomoć i rekao da dođu zbog nasilja u porodici, nije ni spomenuo da je ona pogođena“, kaže.
Tek kada je došla policija, zvali su hitnu sa svim informacijama, tvrdi.
„Šest dana je bila u komi pre nego što je umrla“, jedva izgovara.

Posle pucnjave, Maksimović je pobegao, ali se nekoliko sati kasnije predao policiji.
„On je obična kukavica. Kakav si ti to čovek da ubiješ ženu na spavanju?!“, pita se Milenin otac.
Nikada nisu primetili da postoji neki problem, kaže Miroljub, niti se ona nekome požalila.
„Milena i ubica su se zabavljali neke tri godine, bio je kod nas u komšiluku.
„Da se ona samo jednom požalila da nešto nije u redu, ja bih bio u zatvoru. Druge dece nemam, ona mi je bila jedinica“, kaže.
Tek sad, posle nekoliko godina, deca spomenu da su se mama i tata često noću svađali oko preseljenja, dodaje on.
„Pitam unuka ‘je l’ tata nekad udario mamu’, kaže on da to nikada nije video“, priča nesrećni otac i čujem da mu se steže u grlu.
Supruga i za njihove svađe nismo znali, kaže tiho.
Za teško ubistvo Krivičnim zakonikom Srbije predviđena je kazna od 10 godina do doživotne robije.
Milošević naglašava da nikad pre nije bio u sudu, a kamoli na suđenju.
A onda je dobio najstrašniju ulogu, u, kako kaže, razočaravajućem pravnom postupku.
„Viši sud u Kragujevcu ga je osudio na doživotnu robiju, ali je tu kaznu kasnije apelacija preinačila na 20 godina, zbog, kako je sud utvrdio, ‘olakšavajućih okolnosti’.

Nastavak teksta možete pročitati ovde

https://www.bbc.com/serbian/articles/c7vmr2m8rqeo/lat