Nezavisni ruski anketar “Hronike” navodi da je ukrajinski upad u rusku Kursku oblast 6. avgusta narušio moral stanovništva u vezi rata.
“Što se rat više razvlači, manje ljudi veruje da će se okončati dobro po njih i Rusiju”, rekao je za “Njuzvik” Aleksej Minjajlo, ruski opozicioni političar i koosnivač “Hronika”.
“Njuzvik” ukazuje da su ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi “specijalne vojne operacije”, kako Moskva naziva invaziju na Ukrajinu, dvosmisleni, ali da naširoko gledano uključuju slabljenje ili narušavanje ukrajinskih veza sa NATO, obuzdavanje ukrajinskog nacionalizma i širenje teritorijalnih dobitaka.
Istraživanje, sprovedeno sa nezavisnim anketarom “IkstrimSken”, otkriva da 49 odsto Rusa podržava povlačenje ruskih trupa i mirovne pregovore sa Ukrajinom čak i u slučaju da ratni ciljevi ne budu ispunjeni. To je povećanje od devet procentualnih poena, sa 40 odsto ispitanika koji su podržavali takav potez u januaru ove godine.
Jedna trećina njih, odnosno 33 odsto, ne bi podržala povlačenje pod tim uslovom, što je pad sa ranijih 39 odsto, pokazalo je istraživanje sprovedeno od 10-17. septembra nad 800 ispitanika.
Minjajlo je rekao da Rusi pretenduju da izraze veću podršku kad Rusija ima više uspeha, kao što je bilo na proleće kad su njihove trupe napredovale u ukrajinskom regionu Donjeck.
“Ukrajinska invazija na Kursku oblast bila je šokantna za mnoge i smanjila je broj onih koji žele da se bore do postizanja ciljeva”, rekao je on.
Anketa je takođe otkrila da bi većina od 63 odsto želela da se mirovni sporazum sa Ukrajinom uz međusobne koncesije zaključi u narednoj godini.
Takođe je pokazala sve veće oklevanje među Rusima da učestvuju u ratu. Manje od trećine njih, odnosno 29 odsto, je reklo da će podržati novi talas ruske mobilizacije.
Kako navodi “Njuzvik”, državno ispitivanje javnog mnenja u Rusiji ne smatra se posebno tačnim, posebno imajući u vidu suzbijanje neslaganja u javnosti od početka rata u Ukrajini.
“Hronike” navode da njihove ankete uzimaju u obzir odgovore na niz pitanja i da tako pružaju precizniju sliku javnog mnenja.
Minjajlo je rekao da istraživanje “IkstrimSkena” otkriva da anketiranje u pograničnim regionima Belgoroda, Brjanska i Kurska u vreme ukrajinskog napada pokazuje da deklarisana podrška ratu raste zbog efekta “okupljanja ispod barjaka”.
“Ali, kad se ljudi direktno suoče sa posledicama – na primer kad moraju da napuste teritoriju da pobegnu, kad je njihova kuća pogođena ili kad svedoče napadu – deklarisana podrška naglo pada. Većina onih koji izražavaju podršku su ljudi koji se apsolutno nikada nisu suočili ni sa čim u vezi rata. Jednom kad ljudi počnu da osećaju da im rat dolazi, bilo da je to po pitanju ekonomije ili nečeg drugog, oni gube svoju veru”, rekao je on.
Simptom/B92/Blic/Njuzvik
