Domaćin samita u Riju, brazilski predsednik Lula da Silva, nema lak zadatak. Za stvaranje pakta protiv gladi i siromaštva u svetu i rastućih nejednakosti u nerazvijenim zemljama, predložio je dodatno oporezivanje oko 2.800 najbogatijih ljudi na planeti, čime bi se godišnje skupilo 250 milijardi dolara.

Taj plan podržalo je više od 80 država sveta, ali među protivnicima su neke najbogatije, kao što je Amerika.

“Svet je u nikad gorem stanju. Imamo najviše oružanih sukoba od Drugog svetskog rata, najviše prisilno raseljenih lica, ekstremne klimatske promene, sve veće rasne i druge nejednakosti. Na nama je ovde, za ovim stolom, da se suočimo sa neodložnim zadatkom da okončamo ovu mrlju koja sramoti čovečanstvo. To će biti naše najveće nasleđe”, poručio je Da Silva.

Brazilska inicijativa o borbi protiv siromaštva odvija se u senci dva velika rata u svetu, koji su bili tema lidera u Riju. Ne pominjući direktno odluku da se Kijevu odobri korišćenje raketa dugog dometa, odlazeći američki predsednik Džozef Bajden apelovao je na učesnike da se založe za okončanje sukoba u svetu.

“Svi moraju da se angažuju na okončanju sukoba i kriza koje ugrožavaju napredak i bezbednost u svetu. Sjedinjene Države snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Svi za ovim stolom bi takođe trebalo da to čine. Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do rekordnih cena hrane u istoriji”, istakao je Bajden.

Na samitu, na kojem ne prisustvuje ruski predsednik Putin, nemački kancelar Šolc rekao je da ruski lider mora da okonča rat u Ukrajini i da je neprihvatljivo da severnokorejski vojnici učestvuju u tom sukobu.

Dok su mršavi izgledi da u Riju padne dogovor o zajedničkoj borbi protiv gladi i siromaštva, brazilski predsednik Da Silva podsetio je da 20 razvijenih zemalja, koje čine 85 odsto svetske ekonomije i najviše finansijski doprinose u borbi protiv klimatskih promena, emituju više od tri četvrtine gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Simptom/RTS/Danijela Cvetković