Možda time želimo da sakrijemo neki drugi bol koji je u nama. Kada se ponašamo tako ponosno zaboravljamo na jednu stvar u tom trenutku, a to je ljubav. I nije veliki onaj koji je iznad drugih, već onaj koji čini dobra dela. Koliko je lepši pogled kada otac puzeći pokazuje svom detetu kako da pruži prvi korak, kada mu objašnjava pravila u fudbalu, pa kako se vozi bicikl…

Ljudi su stvoreni da služe jedni drugima i da se radujemo uspesima onih koje volimo. Nismo stvoreni da dominiramo nad ljudima. Ali, nažalost, u današnjem sistemu uveravaju da moramo da ponižavamo i gazimo preko ljudi da bismo dostigli najviše visine. I to nije ispravno. Takvi vrhovi nam nisu potrebni. Jer, vrh treba da razumemo kao mesto gde može stati cela naša ekipa. Jer pobeđuje svako onaj koji stigne dotle.

Ne treba da budemo ponosni i da budemo prvi u svemu. Svako ne ume sve da čini. Treba da imamo razumevanje za sve i da pomažemo tamo gde možemo, jer kada činimo dobra dela, mi smo srećniji, a time gledamo kako se osmehuju i oni kojima smo pomogli. To znači da se bude pravi čovek.

Lični ugao
K. A.