U svojoj drugoj meditaciji za Veliki post 2025, otac Roberto Pasolini, propovednik papskog doma, razmišlja o nizu manje poznatih aspekata Isusove javne službe, koji pokazuju stav koji ima za cilj postizanje „duboke slobode i za sebe i za one pred kojima se stavljamo u duhu služenja“.

Na početku svoje službe, primetio je otac Pazolini, Isus nije odmah prihvatio pohvale i entuzijazam koje mu je pokazalo mnoštvo. „Isus nije popustio u iskušenju da odmah prihvati naše lako odobrenje“, rekao je, ali je umesto toga ostao donekle uzdržan, u nadi da će olakšati „razvoj autentičnog poverenja“.

Osvrćući se zatim na epizodu Hananejke koja je zamolila Isusa da izleči njenu ćerku, koja je bila opsednuta nečistim duhom, otac Pazolini je priznao da je Isusov početni odgovor delovao neosetljivo, čak i razočaravajuće.

Umesto da se povuče na Isusove naizgled odvratne komentare, žena je uporna, „sa velikim dostojanstvom“, ponavljajući svoj zahtev. Gospod u njenim odgovorima vidi „ogromnu manifestaciju te vere koja može da zadobije spasenje i isceljenje.

Konačno, u izveštaju o umnožavanju hlebova i riba, Isus pokazuje „svoju sposobnost da se udalji od mnoštva“.

Završavajući svoje razmišljanje, otac Pazolini je rekao: „Naša želja da ostanemo usidreni u Hristu… ne može a da nas ne suoči sa našom sposobnošću da živimo Jevanđelje, čak i u njegovim manje očiglednim i neposrednim manifestacijama.

To uključuje omogućavanje vezama da sazrevaju dajući im vremena za sazrevanje; imati snage da razočara očekivanja drugih ljudi, „da osigura da susreti budu autentični i besplatni“; i potpuno poštujući sopstvenu slobodu i slobodu drugih, ne zahtevajući ništa ni od koga. „Istina i ljubav“, zaključio je, „nemaju potrebu da se nameću, već znaju kako da čekaju, dopuštajući stvarima da sazrevaju dok se ne razviju u slobodno i potpuno pridržavanje“.

Tako je, rekao je, „Bog spasao i nastavlja da spasava svet u kome živimo“.

Simptom/Vaticannews