Trenutno ne postoji siguran način da se rešite više od 400 mačaka, pasa i ovaca koje tamo žive. Andrea je obećao da će ostati sa njima jer ona to zna.

Andrea je na svojoj Fejsbuk stranici napisao: „Ovde ću umreti za svoje životinje“. „Moram da razmislim kako da spasem utočište za svojih 400 gostiju, koji zaslužuju da budu bezbedni bez obzira na sve”.

Nakon preseljenja u Ukrajinu pre otprilike 13 godina, Andrea je započeo svoju karijeru kao spasilac tokom perioda u kojem se na njegovo zanimanje gledalo prezrivo.

Foto Facebook

Ljudi nisu uvek shvatali prirodu njegovog zaposlenja, a vlada bi plaćala ljudima da ubijaju pse lutalice. Pored toga, vlada bi ponudila novčane nagrade. Međutim, u ovom trenutku, ljudi su mnogo više prihvatili njegovo životinjsko utočište.

Cisternino je bio zapanjen invazijom na njegovu zemlju kao i svi ostali; ipak, još od bitke u Donbasu 2014. godine pravi zalihe robe.

Uprkos činjenici da su svaki dan od pet ujutru do osam uveče čuli pucnje od početka invazije, on i njegova supruga su odlučili da ostanu u Kijevu kako bi se brinuli o svojim životinjama.

Foto Facebook

Kada se ne brine o potrebama svojih životinja, Andrea je obaveštavao svoje pratioce objavljivanjem sledeće poruke na različitim platformama društvenih medija:

„Nebo nad Utočištem je bilo crveno kada sam se jutros probudio, a tokom noći je bilo stalno artiljerijsko granatiranje. Pogledao sam kroz prozor pre otprilike 15 minuta i video sam da je artiljerija sletela na priličnoj udaljenosti od Utočišta, ali sam još uvek mogao da osetim miris baruta i da sam mogao da razaberem vojne formacije.

Andrea je ostala prisebna uprkos svim ovim protivljenjima. Pohvaljujemo napore koje ulaže da osigura dobrobit ovih stvorenja i nadamo se da će stvari ispasti dobro za njega, kao i za ostatak ljudi koji žive u Ukrajini.

Simptom/Wonderae.com