Neću ulaziti u operativne detalje o tome koliko nuklearnih bojevih glava treba da bude operativno i koje treba da budu uskladištene, ali moramo da se konsultujemo o ovim pitanjima“, rekao je on.

Dan kasnije, na konferenciji za novinare u Vašingtonu, Stoltenberg je upozorio na pretnju koju predstavlja obnovljeno partnerstvo Kine i Rusije.

„Ako je Kini zaista stalo do okončanja (ukrajinskog) rata, kako tvrdi, mora prestati da podstiče rusku ratnu mašinu“, rekao je on.

Oštre izjave, ali ne iznenađujuće s obzirom na to da je kinesko-ruski strateški odnos jedan od razloga za stvaranje NATO-a.

Koreja i Hladni rat

Godine 1950. Sovjetski Savez i novoosnovana Narodna Republika Kina potpisali su Ugovor o prijateljstvu, savezu i uzajamnoj pomoći. Ovaj sporazum je bio geopolitički potres za međunarodnu ravnotežu snaga – samo nekoliko meseci kasnije Severna Koreja, uz podršku Moskve i Pekinga, izvršila je invaziju na jug koji podržavaju SAD.

Ovaj kinesko-sovjetski savez, zajedno sa korejskim sukobom, dramatično je pojačao strah Zapada od komunizma, što je podstaklo Atlantski savez da se remilitarizuje i evoluira u punopravnu organizaciju (NATO).

Strateška pozorišta Evrope i azijsko-pacifičkog regiona su se ujedinila, čineći potencijal za više frontova u obuzdavanju globalne komunističke ekspanzije stvarnošću za Zapad. Kinesko-sovjetski savez pretvorio se u stratešku noćnu moru za SAD i zemlje „slobodnog sveta“.

Nova strategija NATO-a
NATO je nedavno usvojio svoj novi strateški koncept, naglašavajući potrebu da se saveznici prilagode zahtevnijem strateškom okruženju koje karakteriše povratak sistemskog rivalstva, uporno agresivna Rusija i uspon Kine.

Prema dokumentu, NATO-u je kritično potrebna politička konvergencija jer obim pretnji ima značajne implikacije po bezbednost i prosperitet svih.

Trenutna zapadna politička klima ima tendenciju da posmatra kinesko-ruske odnose kroz ideološku sočivu, videći dve autoritarne sile kao pretnju demokratiji.

Kina i Rusija su brzo prihvatile ovu perspektivu, nastojeći da katalizuju političku podršku za stvaranje alternativnog bloka demokratijama zapadnog stila koje oličava NATO.

S jedne strane, uspon Kine na međunarodnoj sceni i oživljavanje Rusije kao velike sile značajno osporavaju globalnu ravnotežu snaga i postavljaju velike dileme za zapadni svet.

Tokom protekle dve decenije, Moskva i Peking su se zaista zbližili, podstaknuti zajedničkim uverenjem da Zapad zanemaruje njihove interese.

U poslednjih 10 godina, percepcija Rusije da su njene geopolitičke ambicije na zapadu kompromitovane dovela ju je da se okrene ka istoku, gde je Kina bila posebno željna da ojača veze (ali ne beskonačno).

Da li je počeo novi hladni rat?

Mnogi američki i evropski lideri tvrde da je počeo novi Hladni rat.

NATO je preduzeo korake da reši ovaj transregionalni problem, uprkos geografskom položaju Kine izvan njene tradicionalne „jurisdikcije“.

Ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je razumljivo ponovno naoružavanje NATO-a, što podseća na odgovor na Korejski rat, ali takođe ukazuje na ponovno oživljavanje očigledne dinamike iz doba Hladnog rata.

Međutim, zapadni politički lideri treba da budu oprezni u mešanju ideoloških pitanja sa strateškim problemima.

Hladni rat je imao jedinstvene karakteristike koje se teško mogu ponoviti, a danas situaciju ne treba tumačiti kroz zastarelo sočivo.

Tvrdnja da Kina i Rusija imaju neograničeno partnerstvo naizgled je u suprotnosti sa vrstom pomoći koju je Peking pružio Moskvi od izbijanja rata u Ukrajini, posebno u poređenju sa „nivoima podrške bez presedana“ koju je NATO pružio Kijevu.

Predviđanje budućnosti ostaje neizvesno, ali zapadni politički lideri moraju uzeti u obzir istorijske složenosti kada razvijaju nove politike.

Ključna pitanja uključuju da li trenutni globalni poredak tačno odražava stvarni odnos snaga, da li Peking i Moskva zaista dele dugoročne interese zbog njihove (navodno) zajedničke ideologije i da li bi pravovremene diplomatske akcije SAD i njenih zapadnih saveznika mogle da oslabe ono što mnogi doživljavaju kao autoritarni monolit.

Ova pitanja su kritična za buduću evoluciju međunarodnog sistema, a istorija daje neke smernice.

(Autor je istraživač i predavač istorije međunarodnih odnosa na Katoličkom univerzitetu u Milanu. Ovaj članak je prvobitno objavljen pod Creative Commons od strane 360info)

Izvor: Setopati