Letnje računanje vremena završava se noćas, pomeranjem časovnika u tri časa za jedan sat unazad. Pomeranje časovnika određeno je Zakonom o računanju vremena.

Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.

Pomeranje daje dodatni sat sna i pripremu za predstojeće zimske dane, ali, kako su pokazale studije, može da izazove i neke zdravstvene  probleme.

Kazaljke pomeramo od 1983. godine

Većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje, a tu praksu prvi put je uvela Nemačka 1916. godine u jeku Prvog svetskog rata da bi se štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje. Njen primer sledile su i Velika Britanija, Rusija i SAD, a sezonsku promenu sata uvelo je više od 140 država.

Osnovna ideja bila je da se bolje iskoristi dnevna svetlost što je još 1784. godine zagovarao američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin koji je objavio esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.

Broj zemalja koje su menjale sat značajno se smanjio između dva rata, a letnje računanje vremena ponovo je uvedeno nakon naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se uštedi energija.

Letnje računanje vremena u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Evropska unija najavila je pre nekoliko godina da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno, ali se to još nije dogodilo.

Simptom/RTS/Tanjug