Rivalstva koja su menjala svet

Kroz istoriju, legendarna rivalstva oblikovala su čitave industrije i sam svet. Rivalstvo između Stiva Džobsa i Bila Gejtsa oblikovalo je pejzaž personalnih računara, postavljajući temelje današnjem digitalno povezanom svetu. Tako su početkom prethodnog stoleća, u borbi za tržište, Henri Ford i pioniri ranog Dženeral Motorsa dali zamajac auto-industriji, zauvek transformišući mobilnost. U avio-industriji, Boing i Erbas revolucionisali su globalni transport, povezujući kontinente i kulture na načine nezamislive pre jednog veka.

Danas traje novo rivalstvo: Džek Ma (Alibaba) protiv Kolina Huanga (Temu). Za razliku od prošlih sukoba, ovaj se ne tiče unapređenja ljudskih sposobnosti, već dominacije nad globalnom e-trgovinom. A za sobom ne ostavlja inovacije, već – planine otpada.

Uspon giganata

Alibaba, osnovana 1999. godine, počela je kao B2B platforma, a prerasla u ekosistem koji povezuje trgovinu, logistiku, finansije i cloud tehnologije. Platforme Taobao i Tmall postale su sinonim za onlajn kupovinu u Kini, dok je AliExpress globalno širio uticaj.
Temu, pokrenut 2022. pod okriljem Pinduoduo-a, drski je izazivač koji ulazi na globalnu scenu agresivnim marketingom, ultraniskim cenama i društvenim iskustvom kupovine. Dok je Alibaba gradila mrežu za biznise, Temu osvaja potrošače impulsnim kupovinama i instant zadovoljstvom. Rezultat je trka ka dnu – masovna proizvodnja, niske cene i zanemarena održivost.

Vizije i strategije

Jack Ma je za Alibabu uvek imao široku viziju – osnaživanje malih biznisa kroz ekosistem.
Nasuprot tome, Kolin Huang gradi Temu kao hiperpotrošački brend, fokusiran na gamifikovanu kupovinu i demografiju kojoj je primarno važna cena. Njegova strategija donosi obim i brzinu, ali ne ni kvalitet ni održivost.

Mikroplastika – nevidljivi neprijatelj

Cena ove trke ogromna je i meri se tonama otpada. Jeftini proizvodi lošijeg kvaliteta, često od nereciklabilne plastike, preplavljuju svet. Plastika se nikada ne razgrađuje u potpunosti, već se raspada u mikroplastiku. Procene kažu da ljudi godišnje unesu i do 250 grama plastike – svake nedelje količinu jednaku jednoj kreditnoj kartici.

Prema Greenpeace-u, 80% proizvoda globalne „fast-commerce“ ekonomije nije bilo degradabilno. Alibaba pokušava da sarađuje sa ekološkim organizacijama, dok Temu sve više trpi kritike na koje se pravi da obraća pažnju.

Foto: privatna arhiva

Novo lice konzumerizma

Ovo rivalstvo menja odnos potrošača prema potrošnji. Alibaba i Temu oličavaju eru hiperkonzumerizma, gde praktičnost i cena imaju prednost nad održivošću i etikom. Rezultati su već vidljivi – proizvodi pređu pola sveta da bi završili na otpadu posle minimalne upotrebe.

Karbonski otisak takvih transakcija ogroman je, a model podstiče ciklus bespotrebne potrošnje.

BlitzKrieg ekonomija u regionu

Globalna ekonomija i tehnologije donose pogodnosti regionalnim potrošačima, ali i ozbiljne izazove lokalnim proizvođačima. „BlitzKrieg ekonomija“ najbolje opisuje ovu brzu i neumoljivu invaziju globalnih platformi na lokalna tržišta.
Na Balkanu i Jadranu fenomen je naročito izražen. Društva koja su decenijama bila van konzumerističkog načina života sada beleže nagli pomak. Potrošači postaju zahtevniji, gladniji proizvoda, a giganti poput Temua donose vrhunac ove transformacije.

Dopaminski klikovi

Kupovina, naročito onlajn, odavno je prevazišla svoju osnovnu funkciju nabavke potrebnih stvari. Ona je postala oblik zabave, utehe i psihološkog rasterećenja. Platforme poput Temua, AliExpressa ili Amazona ne prodaju samo proizvode – one prodaju i osećaj uzbuđenja.

Flash ponude, odbrojavanja i personalizovane preporuke nisu slučajno dizajnirani. Svaka nova notifikacija ili „sniženo još 5 minuta“ stimuliše lučenje dopamina – hormona zadovoljstva. Kupac ne reaguje racionalno na potrebu, već na osećaj da može da „uhvati priliku“. To vodi impulsivnom naručivanju, gde se odluka donosi brže nego što mozak stigne da proceni da li je proizvod zaista potreban.

Čekanje pošiljke dobija psihološki smisao sličan očekivanju prazničnih poklona. Sama anticipacija – znanje da će nešto stići na kućnu adresu – postaje nagrada. Često se dešava da, kada paket stigne i proizvod se raspakuje, zadovoljstvo naglo opada. Kupac ubrzo kreće u novu potragu za „dopaminskim klikom“, ponavljajući ciklus.
Regionalna eksplozija naručivanja
U zemljama Balkana i Jadrana ovaj trend ima posebnu snagu. Društva koja su decenijama bila izolovana od konzumerističkog načina života sada pokazuju hiperreceptivnost. Online kupovina postaje oblik socijalnog statusa i lične zabave.

privatna arhiva

Problem nastaje kada kupovina postane kompenzacija za stres, usamljenost ili dosadu.

Svaki klik daje trenutnu dozu zadovoljstva, ali dugoročno vodi osećaju praznine, nakupljanju nepotrebnih predmeta i rastu frustracije. Uz to, dolazi i ekološki trošak – proizvodi se često ne koriste dugo, završavaju na otpadu, dok ambalaža dodatno opterećuje ionako loše sisteme za upravljanje otpadom u regionu.

Novi oblik zavisnosti

Stručnjaci sve češće upozoravaju da je online kupovina oblik zavisnosti uporediv s kockanjem ili prekomernim korišćenjem društvenih mreža. Razlika je samo u tome što ova zavisnost iza sebe ostavlja i fizičke tragove – planine plastike, kartonske kutije i predmete koji se brzo kvare.

(Kraj)