Nenad Marinković, suvlasnik turističke agencije, kaže da tržište na severu Grčke – pre svega na Halkidikiju i u širem području Soluna – beleži kontinuiran rast još od 2020. godine, uz godišnje povećanje cena od 10 do 15 odsto. Istovremeno, interesovanje kupaca iz godine u godinu postaje sve veće.

Prema njegovim rečima, tokom prošle godine u kupovinu su se, pored građana Srbije i Severne Makedonije, znatno aktivnije uključili i kupci iz Rusije i Ukrajine, što je dodatno podiglo konkurenciju. Danas se, kako navodi, za jednu nekretninu često nadmeće i desetak zainteresovanih, dok su ranije bila svega dva ili tri kupca, piše Biznis.rs.

Potražnja je velika, ponuda ograničena i to neminovno gura cene naviše. Stan koji je pre tri godine vredeo oko 70.000 evra, danas se prodaje i za 110.000 evra – objašnjava Marinković.

On dodaje da postoje i delovi grčkog primorja gde su cene povoljnije, poput Jonske obale i područja od Lefkade do Sivote, ali da ta regija nije u fokusu kupaca iz Srbije zbog veće udaljenosti.

Kada je reč o prosečnim cenama kvadrata, u Solunu se one trenutno kreću od 1.800 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine. Ovaj grad je posebno interesantan kupcima iz Srbije jer omogućava relativno lako izdavanje tokom cele godine.

Rast prodaje i u letovalištima
Rast prodaje beleži se i u letovalištima u neposrednoj blizini Soluna – Perea, Nea Epivates i Agia Triada – koja su povezana javnim prevozom i administrativno spadaju u solunska prigradska naselja. Upravo ta dostupnost čini ih pogodnim za celogodišnje izdavanje.

Značajan rast cena doveo je i do toga da se na grčkom tržištu pojavi sve veći broj investitora iz Srbije, koji u kupovini i daljoj prodaji nekretnina vide priliku za zaradu.

Direktor beogradskog predstavništva grčke agencije Grekodom Dušan Hajduk-Veljković ističe da je pre nekoliko godina bilo znatno više nekretnina u cenovnom rasponu od 50.000 do 100.000 evra, dok se danas takve ponude retko mogu naći. Prosečna vrednost transakcija sada se približava iznosu od oko 150.000 evra.

Potražnja se, kako kaže, najčešće deli u dve grupe – manji stanovi od oko 50 kvadrata sa jednom spavaćom sobom, koji su idealni za izdavanje, i nešto veće nekretnine od oko 70 kvadrata sa manjim dvorištem, koje se uglavnom kupuju za sopstvene potrebe.

Pored cene nekretnine ima i dodatnih troškova
Kupci, pored cene nekretnine, moraju da računaju i na dodatne troškove, koji iznose između osam i deset odsto vrednosti objekta i obuhvataju poreze, takse i provizije, koje se razlikuju od onih u Srbiji.

Cene kvadrata trenutno se kreću od oko 2.500 evra za starogradnju do 3.000–3.500 evra za novogradnju, dok su nešto niže u olimpijskoj regiji, gde kvadrat može da se nađe i za oko 2.000 evra.

Solun je izuzetno zanimljiv za investicije jer se stanovi lako izdaju, kako dugoročno, tako i po dnevnom principu. Cene su slične beogradskim, a u nekim slučajevima i niže – navodi Hajduk-Veljković.

Prema njegovim procenama, prosečan godišnji povrat investicije, nakon odbitka svih troškova, iznosi između pet i šest odsto.

Marinković dodaje da se, prema njihovim analizama, slična zarada može ostvariti i kroz celogodišnje izdavanje stana u Solunu i sezonsko izdavanje apartmana na moru, što je česta dilema kupaca.

Nastavak teksta možete pročitati ovde

https://bizportal.rs/Nekretnine/50933/kupili-za-sitno-prodaju-za-bogatstvo—grcke-nekretnine-nova-zlatna-koka.html