“Ovo je grad u kome nema razloga da 23. maja budeš sam u njemu”, napisali su kratko studenti na svom Instagramu, citirajući deo pesme “Grad” Bajage i Instruktora.
Studenti su na Trgu Slavija nekoliko puta održavali proteste od kojih se pojedini, prema procenama, smatraju nekim od najvećih u Srbiji, sa nekoliko stotina hiljada okupljenih.
Posebno se izdvajaju 22. decembar 2024, sada već neprikosnoveni po brojnosti 15. mart i 28. jun na Vidovdan.
Simptom/Beta
Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost, Zlatnom letačkom značkom, kao i ordenom Svetog vladike Nikolaja, najvećim priznanjem valjevske eparhije.
Na današnji dan, 4. maјa 1999. godine, iznad Valjeva јe poginuo pukovnik i pilot Milenko Pavlović.
Bio јe komandant 204. puka, čovek koјi јe u јednom od naјtežih trenutaka za našu zemlju doneo odluku koјa se ne meri rečima, već žrtvom.
Kada јe trebalo da poleti mlađi pilot, Pavlović јe, prema sećanjima, izgovorio rečenicu koјa јe ostala urezana u pamćenje naroda:
“Nećete vi da ginete, deco, јa ću…”I poleteo јe.
Iznad svog, valjevskog kraјa, tokom bombardovanja 1999. godine, izgubio јe život braneći otadžbinu.
Rođen јe 5. oktobra 1959. godine u selu Gornje Crniljevo. Iza sebe јe ostavio suprugu i dva sina, ali i ime koјe se i danas izgovara sa poštovanjem.
Danas njegovo ime nose ulica u Bataјnici, spomen dom i spomen česma u rodnom kraјu, kao i voјni aerodrom u Bataјnici.
Postoјe ljudi koјi odu u istoriјu. A postoјe i oni koјi postanu merilo časti.
Milenko Pavlović јe bio јedan od njih. Neka mu јe večna slava i hvala.
Simptom/Instagram Srbiju upoznaj
Prvi let iz Beograda za Baku ispraćen je svečanim presecanjem crvene trake neposredno pre ukrcavanja putnika i članova posade u avion “Airbus A319″, na letu JU840.
Crvenu traku su zajedno presekli ministri u Vladi Srbije Aleksandra Sofronijević, Zoran Gajić i Nikola Selaković, ambasador Azerbejdžana Kamil Hasijev i generalni direktor kompanije Air Serbia Jirži Marek, piše Anadolija.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da Srbija ovim činom pravi još jedan korak ka boljem povezivanju sa svetom.
Ona je istakla da uspostavljanje direktne linije s Bakuom predstavlja i potvrdu prijateljskih odnosa Srbije i Azerbejdžana koji se, kako je navela, temelje na međusobnom poverenju i poštovanju.
Sofronijević je naglasila da Air Serbia u ovoj godini planira deset novih destinacija, kao i da se kompanija pozicionirala kao jedan od vodećih nacionalnih avio-prevoznika u regionu.
Prema njenim rečima, rast saobraćaja beleži i aerodrom “Nikola Tesla”, što doprinosi pozicioniranju Beograda kao važnog regionalnog avio-haba.
Ona je dodala da nove linije, uključujući Baku, ali i druge planirane destinacije, otvaraju nove mogućnosti za privredu, turizam i građane Srbije.
Podsetila je i da su ranije ove godine pokrenute nove linije, uključujući Santorini, dok se uskoro očekuje i uspostavljanje direktnog leta za Toronto, kao i širenje mreže prema Severnoj Americi.
Air Serbia je tokom aprila prevezla i milionitog putnika u ovoj godini, dok kompanija nastavlja širenje mreže, uključujući nove destinacije u Španiji i Norveškoj.
Umesto odgovornosti i reforme sistema, sve je ostalo na obećanjima i ništa se nije promenilo. Obećanja o ukidanju ili ograničavanju rijaliti programa nisu ispunjena, pa se isti sadržaji i dalje emituju bez kontrole.
„Tri godine posle ‘Ribnikara’ jasno je da nismo izgradili sistem koji štiti decu. Društvo nije pretrpelo nikakve promene, jer je sistem vrednosti ostao isti koji se promoviše preko medija sa nacionalnom frekvencijom“, poručio je kopredsednik MONARHISTA i narodni poslanik koalicije NADA Dušan Radosavljević.
„Ništa se suštinski nije promenilo – ni u školama, ni u medijima. Rijalitiji dominiraju, nasilje se relativizuje, a odgovornost izostaje“, dodao je Radosavljević.
MONARHISTI ističu da sećanje na stradalu decu obavezuje na stvarne, a ne prividne promene u društvu.
Simptom/Monarhisti
“Zato pozivamo sve novinare i novinarke i medije da danas u pet do 12 isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji Pet minuta gromoglasne tišine kako bi nadležne i najširu javnost još jednom upozorili na posledice kontinuiranog ugrožavanja medijskih sloboda već vidljive u svim sferama, od političkog sistema do prava i sloboda svih građana”, navedeno je u saopštenju.
Ukazano je da posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama.
“Od marta do kraja decembra 2025. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije je zabeležilo 77 slučajeva napada od strane policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja novinara i novinarki, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. U više od 30 fizičkih napada bilo je uključeno postupanje policijskih službenika”, navela je koalicija i da su pretnje i nasilje prema novinarima postali gotovo svakodnevica.
“Verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje kroz narative koji ih kriminalizuju”, upozorila je koalicija.
Navela je i da se novinari i medijski radnici suočavaju sa izuzetno nepovoljnim uslovima rada, da je položaj lokalnih novinara posebno je težak” i dodala: “Niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nepoštovanje radnog vremena, nesigurni ugovori i stalna neizvesnost u pogledu opstanka medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva”.
Koalicija za slobodu medija je ukazala da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima, kao i da napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već napadi na pravo građana da znaju.
“Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare i medijske radnike, obezbede odgovornost policijskih službenika koji su napadali, privodili, legitimisali ili nisu zaštitili novinare na zadatku, da prestanu sa praksom targetiranja kritičkih medija i novinara, da obezbede transparentno postupanje tužilaštava i sudova u slučajevima napada, kao i da se hitno usvoje i sprovedu mere za poboljšanje ekonomskog položaja novinara, zaštitu radnih prava i jačanje lokalnih medija”, rečeno je u saopšenju.
“Bez bezbednih novinara, slobodnih redakcija i dostojanstvenih uslova rada nema ni slobodnih medija. A bez slobodnih medija nema demokratskog društva”, istakla je Koaliciju za slobodu medija.
Koaliciju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), NUNS, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija “Lokal Pres”, Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost”.
Simptom/Beta
Nakon bogosluženja, članovi udruženja će položiti venac i ruže na spomenik žrtvama ratova devedesetih u Tašmajdanskom parku.
Operaciju “Bljesak” sprovele su hrvatske vojne i policijske snage, 1. i 2. maja 1995. godine na teritoriji Zapadne Slavonije, koja je bila u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine.
U vreme napada, područje Zapadne Slavonije bilo je pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija.
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas za samo 36 sati proterano je oko 15.000 Srba, 283 ih je ubijeno ili nestalo, među kojima je 57 žena i devetoro dece.
Izbeglička kolona Srba koja se spasavala pred hrvatskom vojskom i policijom na putu prema Republici Srpskoj gađana je avionskim bombama i topovskim projektilima, naveo je Veritas.
Veritas je podsetio da je pred nacionalnim pravosuđima Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, protiv pripadnika hrvatskih oružanih snaga pokrenuto nekoliko krivičnih postupaka za zločine nad Srbima u toj akciji, koji nisu odmakli dalje od pretkrivične faze.
Simptom/Beta
Ova donacija će, kako je saopšteno iz Ambasade, značajno unaprediti uslove za bezbedan i zdrav boravak dece predškolskog uzrasta u ovom objektu.
POPOS donacije podržavaju društveni razvoj kroz projekte koji doprinose ekonomskom i socijalnom napretku, sa fokusom na životnu sredinu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i socijalnu zaštitu.
Od 1999. godine u Srbiji je realizovano 280 POPOS projekta; ukupna japanska POPOS pomoć premašuje 17 miliona evra, dok ukupna pomoć Japana Srbiji u istom periodu premašuje 512 miliona evra, navodi se u saopštenju.
POPOS donacije imaju za cilj da podrže društveni razvoj kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva.
Vlada Japana pruža finansijsku pomoć neophodnu za sprovođenje projekata koji će doprineti ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje. Životna sredina, zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna zaštita su glavne oblasti interesovanja Vlade Japana.
Simptom/Ambasada Japana
U delu gde se govori o Srbiji navodi se da su novinari koji su izveštavali o antivladinim protestima 2025. godine pretrpeli rekordan broj fizičkih napada, najmanje 100, od kojih su mnoge počinili policajci.
“U političkoj klimi koja je postala još više polarizovana antivladinim protestima u periodu 2023-2025, novinari su često mete napada članova vladajuće elite na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, predatorom medijskih sloboda, a koje pojačavaju određeni nacionalni TV kanali”, piše u izveštaju.
Pored toga, kako se navodi, novinari koji kritikuju vlasti imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlasti i javnim informacijama.
Efikasnost stalne radne grupe za bezbednost novinara otežana je usled nedostatka političke volje, što je dovelo do bojkota grupe od strane medija.
U Srbiji pravosudni sistem, koji se bavi ubistvima, napadima i SLAPP tužbama usmerenim na novinare, “još nije dokazao svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode štampe”, navodi se.
“Većina medija ostvaruje prihode od oglašavanja i netransparentnih vladinih subvencija. Pristup ovim sredstvima u velikoj meri kontroliše vladajuća elita”, dodaje se u izveštaju RSF.
Prema indeksu slobode medija za zemlje i teritorije, u regionu je Crna Gora rangirana 41, Severna Makedonija je na 45. mestu, Kosovo 84. mestu (beleži napredak), a Bosna i Hercegovina je na 90.
Kako navodi RSF, ove godine prvi put preko polovine zemalja sveta sada spada u kategorije “ozbiljne” ili “veoma ozbiljne situacije” kada je u pitanju sloboda štampe.
Za 25 godina, prosečan rezultat svih 180 zemalja i teritorija obuhvaćenih indeksom nikada nije bio tako nizak.
Pravni indikator indeksa je najviše opao u poslednjoj godini, što je jasan znak da je novinarstvo sve više kriminalizovano širom sveta.
U Americi se situacija značajno promenila, pri čemu su Sjedinjene Američke Države pale za sedam mesta, a nekoliko latinoameričkih zemalja je skliznulo dublje u spiralu nasilja i represije.
Norveška drži prvo mesto desetu godinu zaredom, dok je Eritreja poslednja treću godinu zaredom.
Sirija je zabeležila najveće poboljšanje kada je reč o slobodi medija od svih zemalja i teritorija, tako da je u Indeksu za 2026. na 141. mestu, u odnosu na prethodno 177.
Simptom/Beta
U izveštaju „Pobunjeni univerzitet: nova društvena dinamika“, Helsinški odbor je pozvao institucije EU da akademske slobode uvedu kao merljiv indikator u pregovorima o članstvu, u poglavljima 23 i 24.
„Odbrana autonomije univerziteta u Srbiji nije samo akademsko pitanje, već temeljni uslov za opstanak kritičkog mišljenja i demokratski potencijal celokupnog društva“, navodi se u izveštaju.
Helsinški odbor je kao „alarmantno“ ocenio stanje akademskih sloboda i sistematsko narušavanje autonomije državnih univerziteta u zemlji.
U izveštaju se podseća i da je autonomija univerziteta formalno garantovana Ustavom i zakonima.
„Univerziteti su posebno pogođeni jer generišu kritičko mišljenje i znanje“, piše u izveštaju.
U dokumentu se navodi i da su studentski protesti dodatno ogolili postojeće pritiske na univerzitete i podstakli deo akademske zajednice da im pruži otvorenu podršku, čime je promenjena dosadašnja dinamika odnosa između vlasti i univerziteta.
U dokumentu se ocenjuje da pritisci na akademsku zajednicu nisu izolovani incidenti, već deo šire strategije političke kontrole i sužavanja institucionalnog pluralizma pod režimom Aleksandra Vučića
Kako se navodi, vlast koristi različite mehanizme – od zakonodavnih intervencija i finansijskih pritisaka do direktnih bezbednosnih intervencija – kako bi univerzitet transformisala iz autonomne institucije u instrument u službi režima.
Kao prelomni događaj u izveštaju se ističe tragična smrt studentkinje na Filozofskom fakultetu 31. marta, koju je vlast iskoristila za dodatnu kompromitaciju univerziteta.
Policijski upad u Rektorat Univerziteta u Beogradu i oduzimanje dokumentacije ocenjeni su kao svojevrsni presedan i nasilan čin koji je direktno narušio ustavom garantovanu autonomiju.
Helsinški odbor je posebno ukazao na ulogu rektora Vladana Đokića, koji je zbog otpora policijskim intervencijama i insistiranja na integritetu institucije postao meta intenzivne medijske kampanje.
Prorežimski mediji i visoki zvaničnici, uključujući predsednika države i premijerku, etiketirali su rektora kao „inspiratora revolucije“ i osobu koja „olajava sopstvenu državu“, zbog susreta sa stranim diplomatama.
Helsinški odbor u izveštaju upozorava i na proces „razgradnje univerziteta“ kroz stvaranje paralelnog obrazovnog sistema.
Navode se primeri osnivanja Fakulteta srpskih studija u Nišu, za čije su potrebe ukinuti pojedini studijski programi na Filozofskom fakultetu, kao i inicijativa za formiranje Univerziteta Sveti Sava, u simbiozi sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Simptom/Bez cenzure/Beta
Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina navodi za RTS da je očuvanje sećanja od izuzetnog značaja, posebno u uslovima kada su u savremenoj Evropi prisutni pokušaji revizije istorije.
Govoreći o događajima od 22. aprila 1945. godine, vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je podsetio da je tog jutra izvršen proboj poslednjih jasenovačkih logoraša iz jednog od najozloglašenijih logora u okupiranoj Evropi.
“U noći između 21. i 22. aprila preostali jasenovački zatočenici, kojih je bilo oko 1.200, odlučili su da pokušaju proboj u slobodu. Čuli su da su ustaše počele sa likvidacijama poslednjih zatočenika, naročito sa likvidacijom više od osamdeset žena iz logora u Staroj Gradišci. Podstaknuti time i svesni da ih čeka slična sudbina, oni su se rano ujutru 22. aprila organizovali, iskoristili trenutak nepažnje ustaških stražara i krenuli u proboj koji je ostao upamćen u istoriji i kolektivnom sećanju. Od oko 600 logoraša koji su krenuli u proboj, preživelo je 117, dok je u drugom delu logora, u kožari, od 147 zatočenika preživelo svega 11”, navodi Arbutina.
Proboj koji je postao simbol otpora
Prema njegovim rečima, ovaj događaj predstavlja simbol stradanja, ali i otpora.
“Taj pokušaj proboja i sam proboj sublimirali su stradanje srpskog naroda, ali i herojstvo i želju za slobodom”, dodaje gost Jutarnjeg programa RTS-a.
Sećanje pod pritiskom savremenih tumačenja istorije
Govoreći o današnjem odnosu prema prošlosti, Arbutina je istakao da se od 2011. godine u Srbiji sistematski obeležava ovaj dan, ali je upozorio i na prisutne pokušaje revizije istorije.
“To sećanje je izuzetno bitno, jer svedočimo da je u današnjem okruženju i u današnjoj Evropi revizija istorije prisutna”, naglasio je on, dodajući da je važno insistirati na istorijskim činjenicama i očuvanju sećanja na nevine žrtve.
Jasenovac bez dovoljnog istorijskog konteksta
Osvrnuo se i na stanje u samom spomen-području Jasenovac, ocenivši da sadašnja postavka ne pruža dovoljno jasan istorijski kontekst.
“Kada neko prvi put dođe, on može da vidi određene predmete iz jasenovačkog logora, ali ne može da stekne utisak ko je tu stradao i zašto je stradao”, ukazao je Arbutina.
Između pamćenja i zaborava
Govoreći o širem društveno-političkom kontekstu, ocenio je da savremene politike mogu ugroziti kulturu sećanja.
“Jednostavno ta politika sećanja ili politika zaborava jeste nešto što ugrožava naš kolektivni identitet i ugrožava našu istorijsku stvarnost”, rekao je on.
Donja Gradina – mesto koje mora ostati u pamćenju
Kao jedan od načina očuvanja sećanja, naveo je i izgradnju memorijalnog kompleksa u Donjoj Gradini, ističući da je reč o najvećem stratištu u okviru sistema logora Jasenovac i mestu od izuzetnog značaja za buduće generacije.
Arbutina je ukazao i na značaj svedočanstava preživelih, koja, kako je rekao, imaju snažan uticaj na mlade.
“To je istorijski izvor, ali to je vapaj jednog čoveka ili jedne žene koji su u ratu sve izgubili”, navodi gost RTS-a.
Uklanjanje ustaških simbola u Španiji – važan međunarodni potez
Posebno je istakao važnost nedavne odluke španskih vlasti da se uklone ustaški simboli sa grobnice Vjekoslava Maksa Luburića, ocenivši da je to “apsolutno važna poruka” u borbi protiv revizionizma.
Između istine i digitalne manipulacije
Govoreći o prisutnosti istorijskih tema u javnosti, Arbutina je naveo da se istina postepeno probija i van stručnih krugova, zahvaljujući izložbama, predavanjima i međunarodnoj saradnji. Ipak, upozorio je i na uticaj društvenih mreža.
“Internet zna često da prevari i često i vara i ima mnogo veći domašaj nego kada se lica koja se bave određenom naukom pojave”, upozorava on.
Istorijska istina kao trajni zadatak društva
Zaključio je da je borba za istorijsku istinu trajan proces i poručio da je neophodno nastaviti sa naučnim i obrazovnim radom kako bi se sprečilo zaboravljanje stradanja iz Drugog svetskog rata.
Simptom/RTS
Navodi se da će se ceremonija održati u sredu, 22. aprila 2026. godine, u 16.00
časova, kod jermenskog hačkara u Zemunskom parku, ispred crkve Svetog arhangela Gavrila.
Ambasada Jermenije poziva da svojim prisustvom odamo poštu žrtvama.
Simptom/Ambasada Jermenije
Porfirije se, kako se navodi u saopštenju, upoznao sa svakodnevnim životom, radom i podvigom monaškog bratstva, kao i sa njihovim trudom koji ulažu u očuvanje i unapređenje manastirskog imanja, koje predstavlja “važan deo opstanka i samodovoljnosti ove drevne srpske svetinje”.
“Obilazak je protekao u duhu vaskršnje ljubavi i zajedništva, uz razgovor o značaju očuvanja duhovnog i materijalnog nasleđa manastira Visoki Dečani, koji vekovima svedoči veru i istrajnost srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije”, dodaje se u saopštenju.
Patrijarh je izrazio blagodarnost bratstvu manastira na njihovom “predanom trudu i svedočenju jevanđeljskog života, naglasivši da upravo svetinje poput Visokih Dečana predstavljaju stub duhovnog identiteta i nade vernog naroda”.
Patrijarh Porfirije je Uskrs proveo u Pećkoj patrijaršiji, gde je u petak služio večernje bogosluženje sa iznošenjem plaštanice, dok je na Veliku subotu služio svetu liturgiju.
Simptom/Beta
Ambasada je u objavi medijima, uz čestitku, priložila i fotografiju koja spaja tradicije Uskrsa i Noruza (iranske Nove godine).
Ambasada Irana u Beogradu
“Na ovoj prelepoj slici spojile su se dve divne tradicije: iranski Haft-Sin (sedam simbola za Noruz) i simboli hrišćanskog Uskrsa. Oba praznika slave rađanje, preporođenje i novi početak.
“Noruz je iranska Nova godina i dolazak proleća, vreme kada priroda oživljava. Uskrs je takođe praznik obnove i vaskrsenja, simbol nade i novog života.
Neka ovo zajedničko slavlje proleća i preporođenja donese mir, prijateljstvo i bratstvo među narodima, kulturama i srcima svih nas”, saopštila je Ambasada Irana.
Ambasada Izraela takođe je, putem zvaničnog kanala na društvenoj mreži Iks uputila čestitke građanima Srbije povodom pravoslavnog Uskrsa.
Ambasada Izraela u Beogradu
Iran i Izrael su od 28. februara, i izraelsko-američkih napada na Teheran, u ratu, koji je nakon 40 dana sukoba i borbi na Bliskom istoku, od 8. aprila u fazi 14-dnevnog primirja.
Pregovori u Islamabadu (Pakistan) između SAD i Irana za sada nisu urodili plodom.
Simptom
Uskrsnuće Hristovo, “praznik nad praznicima”, kako se naziva, slavi se liturgijama i brojnim običajima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, na Kosovu i Metohiji je, u manastiru Pećka patrijaršija, a sutra, drugog dana proslave Uskrsa, biće u manastiru Visoki Dečani.
U Uskršnjoj poslanici je poručio da Srbi sa Kosova i Metohije nisu prepreka nekom navodno boljem životu, već deo jednog istog, srpskog naroda i „jedno Telo u Hristu”.
“Danas se, s posebnom pažnjom i brigom, molimo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, vekovnom istorijskom izvorištu i duhovnom središtu srpskog naroda, neposredno deleći s njima sva iskušenja i izazove s kojima se neprekidno suočavaju i krepeći ih da istraju u svom svedočenju i da ostanu verni svojoj Crkvi, veri i sebi samima”, naveo je patrijarh Porfirije.
Podsetio je “sve i svakog među nama da nije dovoljno voleti Kosovo i Metohiju samo na rečima” i dodao:
“Ta se ljubav mora pretočiti u dela, u konkretnu brigu o bližnjima, u bratoljubiva dela milosrđa, u staranje o deci i o svima kojima je pomoć neophodna”.
“Ne sme se dopustiti da se u svesti našeg naroda Srbi s Kosova i iz Metohije predstave kao prepreka ili smetnja nekom budućem, navodno boljem životu. Bez njih, bez naših kosovskometohijskih Srba, bez Srba Stare Srbije, nema boljeg života ni za koga od nas. Svi smo mi jedan narod i jedno Telo u Hristu, povezano istom verom i istim stradanjem, ali i istom nadom i istim proslavljenjem”, poručio je patrijarh Porfirije.
M. P.
Takođe je, u jednom delu poslanice, istakao da opraštanje i neophodnost da se prekine krug mržnje nisu tek moralni zahtev niti apstraktno načelo, nego je to “projava Vaskrsenja i učestvovanja u njegovoj sili i slavi”.
Vladika Grigorije, Instagram
Poslanica se čita u svim srpskim crkvama i manastirima, u zemlji i rasejanju.
Na praznik se vernici pozdravljaju sa Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse, ali i sve do Vaznesenja Gospodnjeg, odnosno Spasovdana, koji je ove godine 21. maja.
Običaj je da se jaja farbaju u crveno, prvo se ostavlja do narednog Uskrsa i naziva čuvarkuća. Vernici se na praznik kucaju ofarbanim jajima.
Sedmica posle Uskrsa naziva se svetla, pesme koje se tada pevaju su vesele pa i ako prilike nisu takve.
Simptom/Beta
Prema zakonu, tokom dana državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno. Ipak, državni i drugi organi dužni su da i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji obavljaju delatnost u slučaju ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti nastale štetne posledice za građane i državu, pa će tako državne bolnice tokom praznika raditi uobičajeno.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je da će jedinica za zdravstveni nadzor (Sanitarni pregledi) raditi u subotu, 11. aprila, od 7.15 do 11 časova, a prijemno odeljenje radiće od sedam do 11.00 časova.
Insitut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” saopštio je da će na Veliki petak Centar za mikrobiologiju – Odsek za prijem uzoraka raditi na taj način što će prijemna i ginekološka ambulanta raditi od osam do 10.00časova, a izdavanje rezultata biće moguće od 10.00 do 12.00 časova, sanitarna ambulanta radiće od osam do 12.00 časova, kao i biohemijska laboratorija.
U subotu, 11. aprila, prijemna i ginekološka ambulanta Centra za mikrobiologiju – Odsek za prijem uzoraka radiće od osam do 10.00 časova, a izdavanje rezultata biće od 10.00 do 12.00 časova, dok će prijemna ambulanta i biohemijska laboratorija raditi od osam do 12.00 časova.
U ponedeljak, 13. aprila, prijemna i ginekološka ambulanta Centra za mikrobiologiju – Odsek za prijem uzoraka radiće od osam do 10 časova, izdavanje rezultata biće od 10.00 do 12.00 časova, a sanitarna ambulanta i biohemijska laboratorija radiće od osam do 12.00 časova.
Institut za transfuziju krvi Srbije na Vaskrs neće raditi, ali će na Veliki petak, Veliku subotu i Vaskrsni ponedeljak raditi od osam do 15.00 časova.
Simptom/Bizportal.rs
Veliki petak dočekuje sa postom, molitvom i tihom posvećenošću, ali i sa brojnim narodnim običajima koji se prenose s generacije na generaciju.
Značenje Velikog petka
Veliki petak je najtužniji dan Strasne nedelje, kada se hrišćani sećaju Hristovog stradanja, osude i raspeća. Za vernike, ovo je dan žrtve i spasenja, koji simbolizuje Hristovu ljubav i žrtvu za čovečanstvo.
Uskršnji oltar u pravoslavnoj crkvi
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi ovaj dan se obeležava strogim postom i učešćem u posebnim bogosluženjima.
Običaji i tradicija
1. Strogi post i tišina
Vernici na Veliki petak ne jedu i ne piju do zalaska sunca. Hrana koja se tog dana uzima je jednostavna – bez ulja, mesa, jaja ili mleka. Neke porodice čak ni ne kuvaju.
Post služi kao pročišćenje tela i duše, ali i kao izraz poštovanja Hristovog stradanja.
Zanimljivost: U nekim krajevima Srbije veruje se da ne treba raditi nikakve kućne poslove na ovaj dan, jer to može doneti nesreću.
2. Crkvene službe i opelo Hristu
U hramovima širom Srbije na Veliki petak održavaju se specijalne službe koje obuhvataju čitanje Dvanaest stradalnih jevanđelja – tekstova koji opisuju poslednje časove Hristovog života.
Manastir Krušedol, foto: Rburg87, CC BY-SA 3.0 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0, via Wikimedia Commons
Uveče se služi opelo Hristu, tokom koga se vernici provlače ispod stola na kom se nalazi plaštanica – platno koje simbolizuje Hristov grob. Ovaj običaj se smatra blagoslovom.
3. Farbanje uskršnjih jaja
Iako se većina jaja farba na Veliku subotu, u mnogim domaćinstvima se na Veliki petak farba prvo, crveno jaje, poznato kao čuvarkuća.
Ovo jaje simbolizuje Hristovu prolivenu krv i čuva se u kući tokom cele godine kao zaštita.
Farbanje uskršnjih jaja
Zanimljivost: Mnoge porodice i danas koriste prirodne boje – lukovinu, cveklu, kupus ili travke – kako bi jaja dobila tradicionalni izgled.
4. Bez muzike, bez veselja
Dok se u nekim zemljama Veliki petak obeležava diskretno, u Srbiji je to dan tišine i ozbiljnosti. Radio i televizija retko emituju muziku, a veselje i glasna okupljanja se izbegavaju.
5. Narodna verovanja i običaji
Srpski narod oduvek je povezivao ovaj dan sa određenim znacima. Na primer, veruje se da ako padne kiša na Veliki petak, godina će biti rodna. Takođe se kaže da šta god čovek tog dana uradi – pratiće ga tokom cele godine, pa se sve radi pažljivo i s poštovanjem.
Dan između tuge i nade
Veliki petak je dan duboke tuge, ali i najave vaskrsenja. Dok se vernici sećaju stradanja Hristovog, istovremeno se pripremaju za radost Vaskrsa. Simbolično, sveća u crkvi i crveno jaje u kući podsećaju da posle mraka dolazi svetlost.
Kako doživeti Veliki petak u Srbiji
Ukoliko se tokom Velikog petka zateknete u Srbiji, poseta nekoj pravoslavnoj crkvi pruža jedinstven duhovni doživljaj. Bez obzira da li ste u seoskom hramu ili velikoj beogradskoj crkvi, osetićete snažnu atmosferu mira, vere i tradicije.
Oblačite se skromno, izbegavajte glasne razgovore, i ako dobijete priliku – učestvujte u farbanju jaja ili posnoj trpezi.
Veliki petak u Srbiji je dan duboke duhovnosti. On povezuje stare običaje sa savremenim životom, spaja narodnu veru i hrišćansku tradiciju, tugu i nadu. Upravo u toj kombinaciji leži njegova posebna magija – koja i dalje živi u srpskim domovima i hramovima.
Simptom/Serbia.com
