Život pun ometanja nije „pun“ život, ističe Erseti, jer kad nismo u stanju da održimo stalnu pažnju, nismo u mogućnosti da postignemo sve što smo isplanirali.

Koliko je zapravo moguće postići sve isplanirano. Možda je normalno da nešto ne postignemo i ostavimo za drugi dan?

Erseti smatra da se ozbiljan problem gubljenja koncentracije ogleda u promenama kada nismo u stanju da pročitamo nekoliko stranica knjige ili ne uspevamo da razgovaramo i družimo se sa porodicom.

„Koliko često se dešava da radite na projektu, ali kada otvorite nekoliko novih Chrome kartica u prikazu, vaš mozak ne može da prestane da skače sa teme na temu? Ili biste želeli da provedete kvalitetno vreme sa porodicom, ali na kraju vas ometaju mejlovi koje ne možete (ili ipak ne želite) da ignorišete? Uspela sam da smislim četiri koraka koji su mi pomogli da poboljšam fokus“, navodi Silvija.

Četiri koraka za poboljšanje koncentracije

Pre svega bi trebalo učiniti najvažniji korak – ne osuđivati sebe, jer nismo za sve krivi, naglašava Erset, zato što su u pitanju mnogo veći društveni problemi koji proizilaze iz modernog načina života.

Prvi Silvijin savet je da shvatimo (i izmerimo) uticaj gubitka fokusa, prateći sebe i beležeći koliko vremena nas košta ometanje.

„Zatim, razmislite šta biste radili sa izgubljenim vremenom. To bi uglavnom bilo dovoljno vremena da pročitate 50 stranica knjige, istrčite polumaraton ili pozovete prijatelja s kojim niste razgovarali dugo (i svoju mamu)“, savetuje Erset.

Drugi savet je da se pozabavimo velikim problemima: identifikujemo stres, iscrpljenost i lošu ishranu.

„Razumevanje šta su „veliki problemi“ je započinjanje rešavanja onih koji su u našoj moći, što će imati izuzetno pozitivan efekat na sposobnost fokusiranja“, dodaje Silvija.

Zatim, Erset predlaže da shvatimo svoje okidače zbog kojih gubimo fokus, blokiramo ih, i naučimo kako da se nosimo sa tehnologijom.

„Navešću tri tehnike koje su napravile promenu kod mene: podesite tajmer na mreži pre nego što započnete zadatak. Blokirajte određene aplikacije i veb lokacije na svim uređajima. Obaveštenja koja vas vuku na telefon su samo prva polovina problema, dok je aktivno otvaranje aplikacija za „traženje“ ometanja druga polovina. Odložite telefon, pošto je dokazano da držanje telefona na vidiku i na udaljenosti od ruke predstavlja izvor ometanja“, objašnjava Silvija.

Primeri iz života

Istraživanja pokazuju da se u 2024. godini dnevno provelo u proseku 2 sata i 23 minuta na društvenim mrežama, dok vreme skače na preko 3 sata za mlađe od 25 godina.

Studija Univerziteta u Oregonu pokazala je da, kada se jednom prekine sa zadatkom, potrebno je u proseku 23 minuta da se vratimo u isto stanje koncentracije.

Istraživanje rađeno sa američkim kancelarijskim radnicima pokazalo je da većina njih nikada ne ispuni jedan sat neprekidnog rada, u uobičajednom danu.
Konačno, trebalo bi da uvežbamo svoj um da uspori i bude slobodan da „luta“ u borbi protiv brzine.

„Bavljenje „sporim“ aktivnostima kao što su čitanje knjige, vežbanje ili meditacija nateraće nas da usporimo svoj um i da se dublje koncentrišemo na jednu stvar, čime ćemo smanjiti želju za dopaminom koju dobijamo listanjem Instagrama“, navodi Erset.

Silvija dodaje da je puštanje uma da „luta“ jedan od najzanemarenijih načina borbe protiv potrebe da uvek ostanemo zauzeti, jer ne puštajući mislima da rade slobodno, gušimo kreativni proces koji je neophodan za razvoj misli, ideja, razmišljanje o prošlosti i planovima za budućnost.

Pet najvećih razloga za kolektivni gubitak koncentracije
Knjiga škotskog pisca, Johana Harija, „Ukradeni fokus“, otkriva nam koliko malo znamo o ovom globalnom problemu, dokazujući da je reč o velikim pitanjima koja nas svakodnevno muče. Stoga navodi pet najvećih uzroka ovog problema.

Prema Hariju, brzina je možda i najveći uzrok nedostatka fokusa.

Navodi da ukoliko dnevno mnogo vremena provedemo u nekim promenama, dokazi sugerišu da ćemo biti sporiji, pravićemo više grešaka, bićemo manje kreativni i manje ćemo pamtiti ono što radimo.

Autora ne iznenađuje što su društveni mediji štetni za našu pažnju, jer više iznenađuje koliko su ove platforme pažljivo dizajnirane za ovu specifičnu svrhu.

Ne telefoni, već stres
Anketa koju je sproveo YouGov pokazala je da razlog broj jedan koji ljudi pripisuju gubitku pažnje nisu telefoni, već stres (izabralo je 48 posto ispitanika).

Zanimljive studije
Studija Britanske kancelarije za nacionalnu statistiku pokazala je da je u porodicama koje doživljavaju finansijsku krizu, kod dece do 50 posto veća verovatnoća da će imati dijagnozu problema sa pažnjom, a do 75 posto u slučaju ozbiljne bolesti u porodici.

Slično tome, druge studije pokazuju da kako ljudi postaju finansijski sigurniji, njihova sposobnost da se fokusiraju značajno se poboljšava, jer im se oduzima veliki deo briga i oni su slobodni da se u potpunosti koncentrišu na druge stvari.

Istraživanja pokazuju da deca koja često jedu veštačke boje za hranu i aditive imaju veću verovatnoću da postanu hiperaktivni.

U Kanadi je studija pokazala da ljudi koji žive u krugu od 50 metara od glavnog puta, imaju 15 posto veću verovatnoću da će razviti demenciju.
S jedne strane, prema Johanu, stres direktno utiče na san i navike u ishrani, a svi zajedno imaju negativan uticaj na pažnju.

„Kako postajemo umorni, naša pažnja se smanjuje i pada u stanje zvano „lokalni san“, gde je deo našeg mozga budan, a deo spava. U ovom stanju mislimo da smo budni, osetljivi i mentalno sposobni, ali nismo. Ovo ide na štetu naše sposobnosti da se fokusiramo“, navodi Hari.

Johan dodaje da i zagađenje vazduha utiče na mozak šteteći pažnji i navodi tri načina na koje ishrana šteti našem fokusu:

„Konzumiranje puno šećera izaziva trenutni porast energije i kasniju simpatiju, koja povlači nadole nivoe energije, a time i našu sposobnost da se fokusiramo. Takođe, jedenje složene i prerađene hrane (i pokušaj da se nedostatak hranljivih materija nadoknadi kapsulama) ne obezbeđuje neophodne hranljive materije našem mozgu za razvoj i funkcionisanje u potpunosti, ali i boje za hranu i drugi aditivi deluju na mozak skoro kao lekovi“, objašnjava Hari.

Silvija Erset optimistično kaže da smo na odličnom početku borbe, jer smo pročitali članak i nešto novo naučili.

„Što se tiče svih teških stvari u životu, ne postoji prečica ili tajni recept da povratite kontrolu nad svojim fokusom – ali barem dolaskom do kraja ovog članka stavljate vas u prvih 20 posto ljudi za koje je veća verovatnoća da će to učiniti“, ističe Ernest.