Kada vas imune ćelije vašeg tela napadnu umesto da vas zaštite, današnji tretmani ublažavaju „prijateljsku vatru“, ali ne popravljaju uzrok. Pacijenti se suočavaju sa doživotnim plaćanjem skupih pilula, injekcija ili infuzija sa nekim ozbiljnim neželjenim efektima – i prečesto lekovi nisu dovoljni da drže njihovu bolest pod kontrolom.
„Ulazimo u novu eru“, rekao je dr Maksimilijan Konig, reumatolog sa Univerziteta Džons Hopkins, koji proučava neke od mogućih novih tretmana. Oni nude „šansu da se kontroliše bolest na način koji nikada ranije nismo videli“.
Kako? Istraživači menjaju disfunkcionalne imune sisteme, ne samo da ih suzbijaju, na razne načine koji imaju za cilj da budu snažniji i precizniji od trenutnih terapija.
One su veoma eksperimentalne i, zbog potencijalnih neželjenih efekata, do sada su uglavnom ograničene na pacijente koji su iscrpeli današnje tretmane. Ali ljudi koji ulaze u studije u ranoj fazi hvataju se za nadu.
„Šta je sa mojim telom?“ Majlidi Gonzalez (35) iz Njujorka seća se kako je plakala, frustrirana što joj ništa ne pomaže kod svakodnevnih bolova od lupusa.
Dijagnostikovana joj je sa 24 godine, bolest se pogoršavala, napadajući joj pluća i bubrege. Gonzalez je imala problema sa disanjem, bila joj je potrebna pomoć da ustane i hoda i nije mogla da podigne svog trogodišnjeg sina kada joj je prošlog jula lekar u NYU Langone Health predložio da bolnička studija koristi tretman prilagođen od raka.
Gonzalez nikada nije čula za tu CAR-T terapiju, ali je odlučila: „Verujem ti.“ Tokom nekoliko meseci, polako je vraćala energiju i snagu.
„Zapravo mogu da trčim, mogu da jurim svoje dete“, rekla je Gonzalez, koja sada ne uzima bolove i tablete. „Zaboravila sam šta znači biti ja.“
CAR-T je razvijen da bi se iskorenili teško lečivi karcinomi krvi. Ali ćelije koje se raspadaju kod leukemija i limfoma – imune ćelije zvane B ćelije – ponašaju se drugačije kod mnogih autoimunih bolesti.
Neke američke studije na miševima sugerisale su da CAR-T terapija može pomoći kod tih bolesti. Zatim je u Nemačkoj dr Georg Šet sa Univerziteta u Erlangenu-Nirnbergu pokušao sa teško bolesnom mladom ženom koja nije imala efekta na druge tretmane lupusa. Nakon jedne infuzije, ona je u remisiji – bez ikakvog drugog leka – od marta 2021. godine.
Prošlog meseca, Šet je na sastanku Američkog koledža za reumatologiju rekao kako je njegov tim postepeno lečio još nekoliko desetina pacijenata, sa dodatnim bolestima kao što su miozitis i skleroderma — i malo recidiva do sada.
Ti rani rezultati su bili „šokantni“, prisetio se Konig iz Hopkinsa.
Doveli su do eksplozije kliničkih ispitivanja CAR-T terapije u SAD i inostranstvu za rastuću listu lečenja autoimunih bolesti.
Kako funkcioniše: Imuni vojnici zvani T ćelije se filtriraju iz krvi pacijenta i šalju u laboratoriju, gde su programirani da unište svoje srodne B ćelije. Nakon hemoterapije radi uništavanja dodatnih imunih ćelija, milioni kopija tih „živih lekova“ se ubrizgavaju nazad u pacijenta.
Iako autoimuni lekovi mogu ciljati određene B ćelije, stručnjaci kažu da ne mogu da se reše onih skrivenih duboko u telu. CAR-T terapija cilja i problematične B ćelije i zdrave koje bi na kraju mogle da „podivljaju“. Šet teoretiše da dubinsko iscrpljivanje ponovo pokreće imuni sistem, tako da kada se nove B ćelije na kraju formiraju, one su zdrave.
Drugi načini reprogramiranja ćelija „otpadnika“
CAR-T je naporan, dugotrajan i skup, delom zato što je prilagođen. CAR-T tretman raka može koštati 500.000 dolara. Sada neke kompanije testiraju gotove verzije, napravljene unapred koristeći ćelije od zdravih donora.
Drugi pristup koristi ćelije „čuvare mira“ u centru ovogodišnje Nobelove nagrade. Regulatorne T ćelije su retka podgrupa T ćelija koje smanjuju upalu i pomažu u zadržavanju drugih ćelija koje pogrešno napadaju zdravo tkivo. Neke biotehnološke kompanije inženjeriraju ćelije pacijenata sa reumatoidnim artritisom i drugim bolestima ne da bi ih napadale, kao što to radi CAR-T, već da bi smirile autoimune reakcije.
Simptom/AP
