Kultura/Zabava

Mazdi CX-80 maksimalna ocena za bezbednost

December 4, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Potpuno nova Mazda CX-80 dobila je maksimalnu ocenu od pet zvezdica na najnovijem EuroNCAP ispitivanju bezbednosti.

Mazdin novi SUV sa sedam sedišta ostvario je rezultat od 92% u kategoriji zaštite odraslih putnika i 88% u kategoriji zaštite dece.

Takođe je postigao rezultat od 84% u oblasti zaštite ranjivih učesnika u saobraćaju, kao što su pešaci i biciklisti.

Rezultat od 92% u kategoriji zaštite odraslih putnika uključuje maksimalan broj bodova na testovima bočnog i zadnjeg udara, uz zadovoljavajući nivo zaštite potvrđen na testu frontalnog sudara krutom preprekom, punom širinom vozila.

Tokom testiranja bočnog udara u prepreku, kao i zahtevnijeg testa bočnog udara u stub, zabeležena je dobra zaštita svih kritičnih delova karoserije, što je rezultiralo maksimalnim brojem bodova u ovom delu procene.

U kategoriji zaštite dece, Mazdin novi SUV je takođe ostvario maksimalan broj bodova na testovima frontalnog i bočnog udara, na osnovu ispitivanja sprovedenih sa zaštitnim sistemima za decu od šest i deset godina.

Provera ispravne ugradnje dečjih sedišta (provera instalacije CRS-a) je takođe dobila najviše ocene, što je rezultiralo ukupnim rezultatom od 88%.

Mazda CX-80 je postigla rezultat od 84% u kategoriji zaštite ranjivih učesnika u saobraćaju.

Sistem autonomnog kočenja u nuždi (AEB) je pokazao dobru reakciju na pešake ispred i iza vozila, kao i na bicikliste, što uključuje i zaštitu kada se vrata naglo otvore pred biciklistom koji prilazi otpozadi.

Sveobuhvatan raspon i-Activsense tehnologija za podršku vozaču u Mazdi CX-80 doprineo je postizanju rezultata od 79% u kategoriji sistema za pomoć u vožnji.

Vozilo je ostvarilo maksimalan broj bodova u kategoriji sistema za održavanje vozila u traci, što uključuje sistem za sprečavanje neželjenog izlaska iz vozne trake, sistem za pomoć pri zadržavanju u voznoj traci i vezu između vozača i vozila.

Sistem autonomnog kočenja u nuždi pri interakciji sa drugim vozilima (AEB Car-to-Car) je takođe dobio odlične ocene u brojnim oblastima koje se odnose na približavanje drugim vozilima, kao i pri skretanju i presecanju putanje nadolazećeg vozila.

Petoj zvezdici je takođe doprinela Mazdina prilagodljiva višenamenska Skyactiv mehanička osnova (Skyactiv Multi-Solution Scalable Architecture), koja čini osnovu za uzdužni raspored motora napred i pogon na zadnje točkove kod modela CX-80.

Sistem pogona na sve točkovima sa naglaskom na zadnju osovinu kombinuje stabilnost i trakciju karakteristične za pogon na svim točkovima sa neutralnim ponašanjem vozila u krivinama koje je tipično za pogon na zadnje točkove.

Simptom/B92.net

Izabrana mesta naše planete koja ostavljaju “bez daha” i najduži put za pešačenje, 22.387 kilometara

December 3, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

1. Fingalova pećina, Škotska

Smeštena na nenaseljenom ostrvu Stafa na Unutrašnjim Hebridima, Fingalova pećina je geološko čudo. Izuzetni heksagonalni bazaltni stubovi pećine formirani su od brzo ohlađene vulkanske lave pre više miliona godina. Dugačka oko 72 metra, pećina je poznata po svojoj prirodnoj akustici koja stvara atmosferu nalik katedrali. Ime pećine potiče od irskog mitološkog heroja Fingala, a njen eterični ambijent inspirisao je Feliksa Mendelsona da komponuje čuvenu uvertiru „Fingalova pećina“. Poseta Fingalovoj pećini nudi očaravajuće iskustvo arhitektonske snage prirode, što je čini obaveznim za svakog entuzijasta prirode.

Foto Flickr

2. Santorini, Grčka

Santorini, ostrvo u Egejskom moru, poznato je po svojoj zadivljujućoj lepoti. Njegove belo oprane zgrade sa ikoničnim plavim kupolama smeštene su na liticama koje gledaju na more, pružajući pogled koji oduzima dah. Ostrvo je oblikovano masivnom vulkanskom erupcijom koja je stvorila kalderu. Posetioci mogu istražiti šarmantna sela kao što su Oia i Fira, uživati u lokalnoj kuhinji i uživati u prelepim plažama sa jedinstvenim crnim, belim i crvenim peskom. Ne propustite priliku da prisustvujete magičnim zalascima sunca koji Santorini čine romantičnom destinacijom za putnike iz celog sveta.

Foto Pixabay

3. Veliki kanjon, SAD

Veliki kanjon u Arizoni jedno je od najpoznatijih prirodnih znamenitosti u Sjedinjenim Državama. Ovaj ogromni ponor, isklesan rekom Kolorado tokom miliona godina, proteže se 277 milja i doseže dubinu od preko jedne milje. South Rim nudi najpristupačnije i zadivljujuće vidike, sa brojnim vidikovcima i planinarskim stazama. Za one koji traže osamljenije iskustvo, North Rim pruža spokoj i pogled koji oduzima dah. Veliki kanjon je svedočanstvo moći prirodne erozije i nudi zaista neverovatno iskustvo za sve koji posete.
<

Foto Pixabay

4. Maču Pikču, Peru

Smešten visoko u planinama Anda, Maču Pikču je drevni grad Inka koji je i dalje izuzetno dobro očuvan. Otkrio ga je 1911. godine Hiram Bingam, ovo mesto svetske baštine UNESCO-a nudi uvid u fascinantnu istoriju civilizacije Inka. Slikovita staza stazom Inka do Maču Pikčua doprinosi avanturi, sa prekrasnim pogledom na planine i bujne doline na putu. Jednom u Maču Pikču, posetioci mogu da istraže Kapiju Sunca, Hram Sunca i Sobu sa tri prozora, od kojih svaki prikazuje neverovatnu arhitektonsku genijalnost Inka.

Foto Pixabay

5. Kjoto, Japan

Kjoto, kulturno srce Japana, poznat je po svojim prelepim hramovima, tradicionalnim čajdžinicama i izuzetnim baštama. Grad je dom za preko 1.600 hramova i svetilišta, uključujući ikoničko svetilište Fušimi Inari sa hiljadama crvenih torii kapija i spokojni Arašijama bambusov gaj. Istorijski Kinkaku-ji (Zlatni paviljon) je još jedna stvar koju morate videti, koja odražava njegovu zlatnu spoljašnjost u okolnom jezeru. Spoj drevne tradicije i modernog šarma Kjota čini ga zadivljujućom destinacijom. Doživite tradicionalnu ceremoniju čaja, istražite kvart Gion gde se gejše još uvek zabavljaju i uživajte u sezonskoj lepoti cvetova trešnje ili jesenjeg lišća.

Foto Pixabay

6. Petra, Jordan

Poznata kao „Grad ruža“ zbog svojih ružičastih peščara, Petra je istorijsko arheološko nalazište u Jordanu. Najpoznatija gradska znamenitost, Trezor, uklesana je direktno u stenu i najbolje joj je pristupiti kroz usku klisuru Sik. Dok izlazite iz Sika, veličanstvena fasada Trezora dolazi u oči, ostavljajući posetioce u strahu od njegove veličine. Petra je nekada bila uspešan trgovački centar, a njene drevne grobnice, hramovi i amfiteatar pričaju priču o njegovoj bogatoj istoriji. Istraživanje opsežne Petrine lokacije je kao da se vratite u eru velikih arhitektonskih podviga i živahne kulture.

Foto Pixabay

7. Bora Bora, Francuska Polinezija

Bora Bora je tropski raj u južnom Pacifiku, poznat po kristalno čistoj tirkiznoj vodi i bungalovima iznad vode. Ostrvo je okruženo zadivljujućom lagunom i koralnim grebenom, što ga čini savršenom destinacijom za ronjenje i ronjenje. Posetioci mogu da istražuju koraljne bašte, plivaju sa zracima i ajkulama i uživaju u mirnoj lepoti ostrva. Zapanjujuća planina Otemanu pruža dramatičnu pozadinu, čineći Bora Boru destinacijom iz snova za mladence i luksuzne putnike. Opustite se na netaknutim plažama, prepustite se spa tretmanima i uživajte u lokalnoj polinezijskoj kuhinji.

Foto Pixabay

Najduži put na svetu za pešačenje je od Kejptauna (Južna Afrika) do Magadana (Rusija)

Ako volite ovakve životne avanture koje traju mesecima i postaju način života, ovde je najduža na planeti.
Nema potrebe za avionima ili čamcima, postoje mostovi. To je 22.387 kilometara (13911 milja) i potrebno je 4.492 sata da se putuje. To bi bilo 187 dana hodanja bez prestanka, ili 561 dan hodanja 8 sati dnevno. Na ruti se prolazi kroz 17 zemalja, šest vremenskih zona i sva godišnja doba.

Foto Facebook

Simptom/Wonderaes

Marija Pikaso Lopez, neprimećeni lik porodičnog jezgra, majka genija

December 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pablo Ruiz Pikaso bio je svestrani španski umetnik. Pikaso je jedan od vodećih i najpoznatijih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka, koji je najveći deo svoje karijere proveo živeći i radeći u Francuskoj.Bio je dominantna ličnost u likovnim umetnostima prve polovine 20. veka i pokrenuo je inicijative za mnoge revolucionarne promene u modernoj umetnosti.
Mada se njegovo delo obično deli na više perioda, te podele su donekle arbitrarne, pošto je njegova stvaralačka energija i mašta bila takva da je često istovremeno radio na bogatom repertoaru tema i u različitim stilovima.
Uz Žorža Braka, jedan je od osnivača likovnog pravca kubizam.

Pablo Pikaso je bio sin Hosea Ruiza Blanka, profesora crteža i manjeg slikara španskog žanr slikarstva, i Marije Pikaso Lopez, takođe profesorke crtanja i domaćice

Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počeo vrlo rano, negde u 11 godini, kada je postao učenik svog oca u Korunji, gde se porodica preselila 1891. godine. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje sopstvenog likovnog izraza, pomaže mu da vrlo brzo prevaziđe umetničke sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pikasov otac je odlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13 godina.

Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895. godine i Pablo se upisuje u Ljoču (kat. La Llotja), lokalnu umetničku školu, gde je njegovo otac već dobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar, a 1897. godine, njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima, pošto je te godine njegova slika Nauka i milosrđe za koju je njegov otac bio model doktora, dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.

Međutim, majčin uticaj na Pikasa bio je veoma važan, jer je Dona Marija uvek slepo verovala u talenat svog sina

Odnos majke i deteta je bio odličan. Ne zaboravimo da je Pikaso svoje radove završavao potpisivanjem majčinim prezimenom, što će na kraju postati poznato širom planete.

Muzej ima mnogo čemu da zahvali Mariji Pikaso. Da nije bilo želje Marije Pikaso, profesorke crtanja, da sačuva crteže i slike svog deteta i adolescentnog sina, Muzej ne bi imao tako značajnu kolekciju umetnikovih ranih godina

Dona Marija se pojavljuje u skoro trideset dela kolekcije, velikom većinom u skicama i radovima na papiru, od kojih su neki veoma simbolični i dokaz velikog talenta mladih, kao što je Umetnikova majka, precizan pastelni portret urađen kada je Pikaso imao samo 15 godina.

Marija Pikaso je uvek izgledala kao andaluzijska matrona, žena sa karakterom, ali je, kao i većina žena tog vremena, bila potpuno potisnuta u domaći svet. Rođena je u porodici italijanskog porekla po očevoj strani s obzirom da je njen deda bio imigrant iz Đenove s početka 19. veka. Njen otac, Fransisko Pikaso, očigledno je odrastao u Engleskoj, a kada se nastanio u Malagi i oženio, dobio je četiri ćerke, otišao je u Ameriku da bi postao carinski administrator u Havani.

Na povratku kući, vraćajući se u penziju, Francisko je preminuo od žute groznice. Mariju je, dakle, odgajala samohrana majka sa četiri ćerke i odsutnim ocem, i bez mnogo novca. Hose Ruiz Blasko, koji je došao iz bolje pozicionirane porodice i 17 godina stariji od Marije, ranije je izlazio sa devojčinim rođakom, ali je na kraju ona bila izabrana. Marija Pikaso, uvek zauzeta kućnim poslovima, bila je emotivni i praktičan stub porodice. Na isti način kao i njena sestra Lola, Donja Marija bi postala ženski model mladog Pikasa i,

Koliko god njen muž bio svestan da će dečak daleko dogurati, Marija Pikaso je uvek podsticala mladića da nastavi karijeru u umetnosti. Priča se da je nagovorila strica Salvadora, brata Hozea Ruisa, da mu da dovoljno novca kako bi mladom slikaru omogućio da, na primer, izađe iz vojne službe. Kada je Hose Ruiz umro 1913. godine, Marija je otišla da živi sa svojom ćerkom Lolom, udatom za neurologa Huana Vilatoa, i pomogla joj da podigne sedmoro dece iz braka.

Kada se Pikaso trajno nastanio u Parizu, njegov odnos sa majkom nije prekinut, ni pismima ni posetama. Fotografija na krovu kuće u Karer de la Merče dokumentuje porodično okupljanje tokom Pikasove posete Barseloni 1917. godine – njegovog poslednjeg dugog boravka u gradu – povodom predstave Baleta Rusos od Djagiljeva. U to vreme Olga Khokhlova je započela svoju vezu sa Pikasom. Donja Marija, koja je dobro poznavala karakter svog sina, očigledno je savetovala plesaču da se ne udaje za Pikasa. Isto je rekla svom sinu. Par je ignorisao i venčali se sledeće godine. Kontakt majke i sina se nastavio. Godine 1923. tokom posete Parizu, Pikaso je još jednom naslikao svoju majku, takođe u profilu, ali sa sedom kosom.
Marija Pikaso je umrla u januaru 1938, na kraju građanskog rata, što je sprečilo Pikasa da prisustvuje njenoj sahrani.

Simptom/ Museu Picaso

Ištvan Simon, velika baletska zvezda u Narodnom pozorištu

November 29, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

U tom biseru klasičnog repertoara, u koreografiji Konstantina Kostjukova (prema Petipa i Ivanovu), umetnik sa blistavom međunarodnom karijerom, stalni gostujući izvođač Dortmundske opere i redovan gost mnogih vodećih svetskih pozorišta, dočaraće lik princa Zigfrida, dok će u ulogama Odete/Odilije nastupiti solistkinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Margarita Čeromuhina.

U podeli su i Šinićiro Ebe (Lakrdijaš), Toma Križnar (Grof Rotbart), Lev Semenov (Beno), Milena Janković i Ada Raspor (Princeze).

Ištvan Simon je studirao na Univerzitetu mađarske plesne umetnosti u Budimpešti, solističku karijeru započeo 2007. u Baletu Semperoper u Drezdenu, a veoma brzo posle toga postaje glavni gostujući umetnik Mađarskog nacionalnog baleta. Ovoj kompaniji pridružio se u sezoni 2013/14, da bi već u narednoj bio pozvan da se vrati u Semperoper, u statusu prvaka. Redovan je učesnik najprestižnijih svetskih festivala i gala nastupa.

Njegov repertoar obuhvata veliki broj uloga u klasičnim i savremenim baletskim delima, sarađivao je sa najuglednijim koreografima današnjice i osvojio brojne prestižne baletske nagrade. Gostovanje Simona u Narodnom pozorištu realizovano je uz podršku ambasade Mađarske u Beogradu.

Simptom/Novosti

Svetlana Bojković:Tužno je kada su umetnici lojalni vlasti a ne svom esnafu

November 29, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ona je tako za Danas prokomentarisala gest glumca i upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislava Goncića i njegove supruge, dramaturškinje i od septembra v.d. direktorke Ateljea 212 Gordane Goncić, koji su, posle čitanja povodom tragedije u Novom Sadu, saopštenja Udruženja dramskih umetnika Srbije na pozorišnoj sceni, napustili to udruženje.

U prvom saopštenju udruženja koje je pročitano na sceni, posle predstave jasno je rečeno da tu ne postoji nikakva politička opcija jer je tragedija u Novom Sadu prevazišla poltiku, ali iza te stravične pogibije 15 ljudi naravno da stoje odgovorni ljudi iz vlasti koji u tom trenutku nisu bili ni privedeni, kazala je Bojković.

Rekla je i da je strašno i da se hapse i maltretiraju umetnici i studenti koji zbog toga protestuju.

“Naš esnaf je zbog toga reagovao”, izjavila je ona.

“Ne znam kako su Svetislav i Gordana Goncić u tome videli političku kampanju i ne razumem zašto su istupili iz svog esnafa. Verovatno je to pitanje straha”, kazala je Bojković.

Rekla je i da je za nju to zapravo jako tužno jer su Svetislav i Gordana Goncić time pokazali svoju lojalnosti vlasti a ne svom enafu, kolegama i profesiji.

Kazala je i da ne veruje da su baš to morali da urade.

“Ali odrasli su ljudi, to je njihova odluka, i kad jednog dana prođu ti njihovi mandati ne znam kome će da se vrate, kom esnafu”, kazala je ona.

Simptom/Beta

Zanimljivosti o Indiji koje mnogi ne znaju

November 27, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Evo nekih od njih, poznatih tek retkima:

-Indija nikada u svojoj dugoj istoriji nije napala nijednu državu!
-Nju Delhi, glavni grad Indije, drugi je najnaseljeniji grad na svetu.
-„Lotus Temple“ – glavni indijski hram, jedan je od najposećenijih na svetu – poseti ga oko 50 miliona ljudi godišnje.
-U Indiji se nalazi kuća na najvećoj nadmorskoj visini – čak 5.500 metara.
-Sve do 1896. godine, Indija je bila jedini izvor dijamanata u svetu. Najveći dijamant na svetu – koh-i-nor – potiče upravo iz Indije.
-Država Indija je najveća demokratska zemlja na svetu, 7. najveća zemlja na svetu i jedna od najdrevnijih civilizacija.
-Indija poseduje nuklearno oružje i 10. je zemlja na svetu po ulaganjima u odbranu.
-U Indiji se nalazi najveća porodica na svetu – čovek ima 39 žena i 94 dece!
Indija je zemlja sa najvećim brojem pošta na svetu.
-Najveći poslodavac u Indiji je indijska železnica, koja zapošljava preko milion ljudi. Indijska železnica najveća je na svetu, ima preko 64.000 kilometara dugih pruga i dnevno preveze i do 14 miliona putnika.
-U Indiji su nastale 4 religije – hinduizam, budizam, đainizam i sikizam, a tu je i 25% ostalih religija svetske populacije.
-Najveća filmska industrija nalazi se u upravo Indiji. Godišnje se proizvede oko 1.100 filmova, što je malo više nego u Nigeriji, dvostruko više nego u SAD-u i deset puta više nego u Velikoj Britaniji!
-Glavnih 6 jezika u indiji su hindu, bengalski, telugu, marati, tamil i urdu jezik, a svaki od njih govori više od 50 miliona ljudi. U Indiji ne postoji nacionalni jezik. Hindu i engleski su službeni jezici.
-Indijski hindu kalendar ima 6 godišnjih doba – proleće, leto, monsunski period, zimu i pretproleće.
-Čaj je najomiljenije piće u Indiji i Indija je najveći proizvođač čaja na svetu. Slede Kina i Šri Lanka.
Indija je najveći svetski proizvođač i potrošač manga. Mango je u Indiji nacionalno voće, kao u Srbiji šljiva.
-Šah je izmišljen upravo u Indiji.
-Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Indija je na trećem mestu po broju oborenih rekorda svake godine, iza SAD-a i Velike Britanije.
-Indija je jedan od najvećih izvoznika softvera.
-Najveća škola na svetu nalazi se u Indiji i nju ukupno pohađa 45.000 učenika.
-Khajuraho je jedno od najsposećenijih turističkih mesta u Indiji zbog najveće koncentracije indijskih srednjovekovnih spomenika na jednom mestu. Reč je o više skupina hinduističkih i džainističkih hramova koji su slavni po svojim raskošnim i erotskim skulpturama.
-U Indiji rastu džinovske palme. One mogu da izrastu i do 22 metra visine i da imaju po 5 metra duge listove.
-Tadž Mahal je mauzolej iz 17. veka koji je u Agri sagradio indijski šah Džahan u znak velike i večne ljubavi prema svojoj preminuloj supruzi. Nalazi se na UNESCO listi svetske baštine.
-Indijske obale duge su preko 7000 kilometara!
-Zvanična valuta Indije (rupija) sme se koristiti samo u Indiji. Iznošenje indijske valute van granica zemlje strogo je zabranjeno i za to sledi krivično gonjenje.
-Indijske žene na sebi nose čak 11% ukupnog zlata na zemlji – to je više od nacionalnih trezora SAD, Švajcarske i Nemačke zajedno!
-U Indiji postoji čovek koji tvrdi da nije jeo niti pio apsolutno ništa 70 godina. Nakon niza testova, doktori i dalje nemaju objašnjenje za taj fenomen.
-Indijski policajci finansijski su motivisani od države kako bi nosili brkove.
-Broj mobilnih telefona i Indiji premašuje broj WC šolja.U Indiji postoje neka čudna zanimanja poput uličnog čistača ušiju.
-Indijska „Go Air“ aviokompanija zapošljava samo pilote-žene, jer to zbog njihove manje težine donosi uštedu od 500.000 dolara godišnje!

Simptom/Neverovatna Indija

Knjiga o porodičnim slavama: Promocija u Etnografskom muzeju

November 27, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Knjigu je prirdeio Etnografski muzej, a u njoj su radovi eminenetnih stručnjaka posvećeni istraživanjima porodične slave – “Slava porodice”. Promociju će pratiti i prigodna izložba sa odabranim predmetima iz zbirki, fotografijama iz dokumentacije EM i Centra za nematerijalno kulturno nasleđe. Uz direktora Etnografskog muzeja, Marka Krstića, govoriće i Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESKOM , Danijela Filipović, viši kustos, načelnica Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije . Knjigu će predstaviti Miloš Matić, muzejski savetnik i prof. dr Senka Kovač.

5 ajurvedskih recepata za mršavljenje

November 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sistem alternativne medicine stavlja naglasak na ishranu satvik-a i zdrave hrane koja se kuva i služi sveža i topla. Konzumiranje hrane kuvane po principima ajurvede može uravnotežiti doše, sprečiti bolesti, povećati energiju i izgraditi snažan imunitet.

Ovih 5 recepata Ajurveda preporučuje za optimalno zdravlje:

Moong dal khichdi sa ghee-jem (sočivo sa pročišćenim puterom)

Moong dal khichdi se preporučuje kao savršena hrana za detoksikaciju u Ajurvedi i može resetovati zdravlje creva, olakšati varenje i napuniti telo hranljivim materijama. Khichdi je kategorisan kao satvik hrana koja usađuje Pranu ili životnu snagu. Treba ga konzumirati sveže i toplo da biste iskoristili njegove potpune prednosti. Dhuli moong dal ili sočivo se kombinuje sa basmati pirinčem sa kurkumom, solju i drugim začinima po izboru da bi se napravio ovaj obrok u jednoj posudi. Kravlji ghee se dodaje na vrh khichdija da bi postao zasitan i hranljiv obrok. Najbolje vreme za jelo khichdi je vreme za ručak.

Mlaćenica začinjena kimom

Ajurvedski tekstovi preporučuju mlaćenicu kao preventivni lek protiv bolesti i porede je sa amritom ili nektarom. Rečeno je da svakodnevna konzumacija takre ili mlaćenice može obezbediti imunitet i lečiti mnoge bolesti. Drevna medicinska praksa predlaže napitak za održavanje zdravlja i lečenje bolesti. Da biste napravili mlaćenicu sakimom, morate dodati 1/4 šolje mlaćenice u šolju vode i začiniti je solju, pečenim kimom u prahu, listovima korijandera, listovima nane ili malo seckanog đumbira. Uz ručak možete popiti čašu mlaćenice.

*Mlaćenicu možete dobiti tako što se jedna šolja mleka pomeša sa 1 kašikom limuna (ili alkoholnog sirćeta), promeša i ostavi desetak minuta da odstoji.

Pečena crna leblebija

Kada vas uhvati glad, ajurveda ima savršenu užinu za vas koja je takođe dobar izvor proteina. Pečena crna leblebija može uravnotežiti tri doše – vata, pitta i kapha. Lako se vari i puni vlaknima. Crni slanutak se može lako ispeći u voku uz pomoć soli ili se može peći i pržiti na vazduhu. Možete ih jesti kao večernju užinu ili zdravu užinu između obroka.

Supa od sočiva sa povrćem

Supa od crvenog sočiva umiruje pittu i kapha došu, a kada se upari sa povrćem sa šargarepom, ishrana je poboljšana. Na maslinovom ulju možete dinstati luk, beli luk, šargarepu i celer. Dodajte začine poput kima, paprike i kurkume. U malo ulja dodajte isprano sočivo, povrće, paradajz i lovorov list. Kuvajte 25-30 minuta dok se sočivo ne skuva. Takođe možete dodati spanać za dodatnu ishranu. Supa se začini solju i biberom, a na vrhu se servira sok od pola limuna.

Laddoo od semena susama

Seme susama ili til ima četiri od šest ukusa – sladak, gorak, opor i opor, a pečenjem i konzumiranjem kao ladu može uravnotežiti sve tri doše. Til Laddu ima niz vitamina i minerala, uključujući fosfor, magnezijum, cink i vitamine B. Susamovo seme se peče i kombinuje sa čađi da bi se napravile kuglice ili laddoo. Ovaj recept takođe pomaže u unapređenju zdravlja probave i jačanju imuniteta.

Simptom/Neverovatna Indija

Zašto se Tina Tarner odrekla američkog državljanstva i poslednje godine provela u Evropi?

November 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kraljica roka poslednje dane života provela je u Švajcarskoj, gde je i preminula, a malo je poznato zašto je odlučila da napusti Ameriku i odseli se u Evropu.

Tina Tarner je rođena u Tenesiju, a još sredinom devedesetih odbacila svoje američko državljanstvo.

Pevačica je jednom prilikom govorila o tome u intervjuu kod Larija Kinga 1997. godine.

„Napustila sam Ameriku jer sam bila mnogo uspešnija u drugoj zemlji, i moj “dečko” je iz druge zemlje. Suštinski, Evropa više voli i podržava moju muziku“, rekla je Tina.

Voditelj joj je tada skrenuo pažnju da ona jeste velika zvezda u Americi, a ona je odmah odgovorila:

„Ne baš tako velika kao Madona. U Evropi sam ja velika kao i Madona, a u nekim državama sam veća zvezda i od Roling Stounsa.“

Tina Tarner je zvanično postala državljanka Švajcarske 2013. godine, nakon čega je kupila velelepno imanje za 76 miliona dolara nadomak Ciriha, gde je i preminula. Upravo ovde se venčala za Ervina Baha iste 2013, posle 27 godina ljubavi.

„Ima energiju palate iz crtanih filmova: bršljan koji se uvija uz zidove, baštovani koji doteruju žbunje, dve skulpture konja u prirodnoj veličini koji vise sa kupolastog plafona, uramljena slika Tarnerove kao egipatske kraljice, soba puna pozlaćenih sofa u stilu Luja XIV i, izvaljena na jednoj od njih, sama Tina Tarner“, preneli su mediji.

Simptom/Nova

Nežni Zagreb čuva Jugoslaviju

November 24, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Iako se prethodno pomalo plašite da će vas u novom susretu dočekati nekako hladniji, zbog vremenske distance i ako je ima, baš kao u nesigurnoj dečjoj ljubavi, čim malo zakoračite senovitim ulicama sa visokim ogradama starinskih ulaza zgrada i kako zađete ka sredini a pogled odleti ka obližnjem, još uvek udaljenom glavnom trgu, u želji da mu što pre budete bliži, pre nego krenete i u druge delove ovog laganog lavirinta, koji su od prošlog dolaska ostali u mislima, već vas uzbuđenje što ste ponovo tu, čini dobrodošlim u Zagreb, grad koji će mnogi prisvojiti nakon i kratkog boravka.

foto M.P.

Pitate se da li je ovo gnezdo koje strogo čuva sve obrise starotradicionalnog izraza prethodnih epoha i podneblja koja su ga oblikovala u neverovatan niz različitih a opet bliskih arhitektonskih kreacija, još jedan grad koji danas pripada, u mnogo čemu kategorizovanoj EU porodici?
Da, tako deluje i on to jeste.

Foto M.P.

Zatim se nametne i pitanje koliko to Zagrebu smeta ili mu prija a odgovor ide sam, uz pitanje: zapravo, ima li ičega da je teško prihvatiti gradu koji važi za zatvoren i odan tradicionalnom vaspitanju a istovremeno je lepeza raznih a bliskih mu kultura. Zbog čega onda i jedna nova i stroga EU zajednica ne bi pokušala da se svojim novim duhom uplete u ovaj čvrsti, topli milje? Naravno, ništa lakše Zagrebu da prihvati disciplinu i nova pravila, ali samo kao deo, jer Zagreb se ne da promenama koje idu van njegovog bića, najpre svog.

Bio je ovaj grad deo velike Jugoslavije. Značajan.

I pored političkih trvenja, smerova i odrednica koje su se iz epohe u epohu njihale u čudnom “smeru kruga” koji je nekada umeo da izgleda a i bude zastrašujući, u njemu su živeli a i danas žive neki “jugosloveni”.

Foto M.P.

Njihov duh se ponekad i neočekivano oseća između drvoreda, ulaza, prozora, prolaza, starih poznatih noćnih uličnih osvetljenja bulevara, danas novijih, koja su nam svima ostala zauvek u sećanju i iz drugih gradova bivše države, bila su svuda ista.
Svidelo se to ili ne, “ona” iznenađuje prisustvom, mirisom, obrisima pojedinih fasada i imena radnjii, natpisa i oblika slova, ukrašavanja, uređivanja parkova i vrtova, nekih gostiona. Kako vreme smenjuje epohe, već smo malo zaboravili da je se setimo u poseti našem starom dragom gradu.

Foto M.P.

Zagreb čuva sve. Ne smeta njegovom putovanju kroz vreme.
Ne da da mu zasmetaju ni novi trendovi već ih kao kamenčiće mozaika ponosno prima, svaki na svoje mesto, samo onako kako on hoće a da to bude neprimetno.
Duh i ovog čudnog vremena neometano živi sa Zagrebom u njegovom starom srcu, podjednako na udaljenijim novijim širokim bulevarima kao i u elegantnom starinskom centru.

Iako se Zagreb drži čvrsto i umereno, kao stari dobri roditelj, strogo a blaženo pridržava svu svoju decu, stariju i mlađu, sa svim njihovim hirovima i novim idejama. Čuva za njih svoje primerno vladanje, kojim ih ujedno i uči kako sačuvati sebe.

Simptom/M.P.

U organizaciji Ambasade Jermenije u MTS dvorani prikazani izložba i film o Sergeju Paradžanovu

November 23, 2024 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Najpre je prezentovana izložba fotografija Paradžanova iz života i za vreme stvaranja filma (igrani film u korežiji Paradžanova iz 1988): “Ašik Kerib – Izgubljeni tragovi”; potom i projekcija dokumentarnog filma posvećenog ovom velikom stvaraocu: “Osvetiću ovaj svet ljubavlju”.

Ovaj dokumentarni film čiju režiju potpisuje Zara Đian, o životu, delu, trijumfima i tragedijama Sergeja Paradžanova, kroz sećanja i razgovore ljudi koji su upali u zamku političkih režima današnjice, prikazan je u MTS dvorani u okviru 30. Festivala autorskog filma.

Događaj je upriličen pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Jermenije u Srbiji, a prisustvovao mu je nj. e. ambasador Jermenije Ashot Hovakimijan.

Hovakimijan je kazao da je Paradžanov Jermenin rođen u Gruziji, “sveti čovek i veliki svetski režiser”.

“On je praktično ujedinio tri naroda i tri zemlje – Jermeniju, Ukrajinu i Gruziju. Postoje ljudi, poput Šarla Aznavura koji je ujedinio Francusku i Jermeniju, koji zbližavaju narode i predstavljaju mostove saradnje i kulture. Sergej Paradžanov se ne može odvajati, puno je uradio za Jermeniju i jermenski narod, ali je takođe veliki čovek za Ukrajinu u teško sovjetsko doba (stvarao u Sovjetskom Savezu) kada je utkao jedan ukrajinski nacionalni deo. I Gruziju je nosio u svom srcu, gde je rođen”, naveo je ambasador i dodao da mu je iznimno drago da su na događaju i ambasador Ukrajine u Srbiji, Volodimir Tolkač, kao i predstavnica gruzijske ambasade.

Ambasador Ukrajine rekao je u MTS dvorani da je 100. godisnjica rođenja Paradžanova ogroman jubijel jer se radi o čoveku “primeru multikulturalnosti”, koji je dao veliki doprinos ukrajinskoj kinematografiji.

“Postoji puno autora koji obeležili jedno doba i dali istinski doprinos kulturi Ukrajine, među njima svakako posebno mesto zauzima Paradžanov. Teško je gledati film danas, a ne videti ga kao revitalizaciju naše nacionalne istorije. Sergej je bio inicijalna kapisla za našu i druge generacije, naša umetnost se nastavila od 60-ih i baš ju je on pokrenuo”, istakao je ukrajinski ambasador u Srbiji, dodajući da su Ukrajinci “pomalo ukrali Paradžanova od Jermena”.

Predstavnica Ambasade Gruzije navela je da je u pitanju umetnik kakav se ne viđa često, i da je posedovao posebnu “mističnu dimenziju”.

Uz prisustvo ostalih zvanica javnog i kulturnog života Beograda i Srbije organizovan je i prigodan koktel.

Simptom/M. M.

Mjuzikl “Zorba” u Beogradu u gostima, na sceni Pozorišta na Terazijama (video)

November 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovaj mjuzikl nastao je po delu “Grk Zorba”Nikosa Kazancakisa. Potpisuju ga autori višestruko nagrađivani prestižnim Toni nagradama – tekst Džozef Stajn, muzika Džon kender, stihovi Fred Eb. Režija je poverena poljskom reditenju Vitoldu Mazurkijeviču, koji ima veliko iskustvo na evropskim scenama i uspešne režije niza predstava u ovom žanru, a scenografija Ani Kolbjanovoj.

Ministri i poslanici reagovali na haos opozicije na ulicama: Godine kampanje tajkunskih medija dovele do toga da je normalno napadati policiju i demolirati državnu imovinu!
Priča o Zorbi, lutalici koja ima sopstveni pogled na život i koja se pesmom i igrom bori sa životnim nedaćama, postala je svetski poznata zahvaljujući filmu iz 1964.godine sa Entoni Kvinom u glavnoj ulozi. Mjuzikl Zorba je na Brodvej stigao 1968.godine i uprkos lošim ocenama pozorišnih kritičara imao je preko 300 izvođenja, nominovan je za nagradu Toni i igran je na pozorišnim scenama širom sveta.

Glavnu ulogu u mjuziklu igra prvak Knjaževsko-srpskog teatra Saša Pilipović, a ansambl nastupa u sastavu Nenad Vulević, Jasmina Dimitrijević, Milica Majstorović, Ljubica Gašparović Jevtović, Aleksandar Milojević, Dragan Stokić i drugi.

https://youtu.be/QskFT7AaKH0

Simptom/Novosti

Toni Cetinski: Nadam se da smo naučili da mržnja i ratovi ne donose dobro; Mladi zaslužuju bolju budućnost

November 20, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pesma „23. prosinac“ iz 1995. donosi mu veliki uspeh i nagrade. Toni je narednih godina i decenija snimio numere koje su postale neverovatni hitovi, među kojima se ističu „Ako to se zove ljubav“, „Opet si pobijedila“, „Od milijun žena“, „Kad žena zavoli“, „Blago onom tko te ima“, „Zbog nje“, „Zar malo to je“…

Na svoj 55. rođendan održao je nezaboravan koncert u Zagrebačkoj areni i obeležio ujedno 35 godina muzičke karijere. Njegova publika koncertu je dala ime „Vojnik pod zvijezdama“.
Povodom svih ovih jubileja razgovarali smo sa Tonijem za „Ilustrovanu Politiku“.

Anđeoski glas, harizma, pesme na repeat, neki su od brojnih komentara pratilaca. Niste
omiljeni samo zbog muzike. U poslednjih nekoliko godina ljudi slušaju i ono što privatno/javno
govorite, delite. Za neke su to hrabre, dobronamerne smernice o načinima života, za druge
nerazumljive. Ali sve je više onih koji Vas dobro osećaju. Da li je igra „na srce“ opcija koja nema zamenu ni u muzici ni u životu?

– Srce je ljubav, a ljubav je istina i tu nema alternative. Najćešće zaboli i zna dugo boleti, ali ipak vredi živeti tako, vjerujte mi.

Magija između vas i ljudi koji vas vole je neki tajni znak „poznavanja odranije“ ili?

– Možda je tajna u tome što mi koji se osjećamo tako povezani, smatramo da je svako živo biće na ovome svijetu jednako važno i da je svako za nešto predodređen i vrijedan časnog života. Svako je dat od Boga i jednak pred Bogom. To je puno više od magije i stvarno se osjećam dobro što sam okružen ljudima koje u srcu osjećam kao što i oni osjećaju mene. Bogu hvala, i u dobru i u zlu.

Bilo bi možda lakše, za svu publiku koja Vas prati, da možete odjednom biti u svih šest, pa i više,
gradova bivše Jugoslavije. Da li znate da se, radi Vas, putuje, kao i kolika je
“gužva u saobraćaju” kroz region radi Vaših koncerata?

-To je zato jer za nas koji smo povezani srcem, daljina ne predstavlja ništa. To nije samo pjevanje, sviranje i zabava, to je čista ljubav.

Prošle godine vam je otkazan koncert u Sarajevu koji je bio zakazan povodom četrdesetogodišnjice od održavanja Zimskih olimpijskih igara 1984. godine u ovom gradu. Praktično, bez objašnjenja od strane zvaničnika grada Sarajeva…Imali ste nezaboravan veliki koncert u areni Zagreb, 31. maja, koji je obeležio vaš i životni i muzički jubilej a sledi i već dugo očekivani Sava centar, 20.novembra.

– Mi ljudi planiramo, a dragi Bog se samo smješka. Namjera je obeležiti jubilej i u drugim arenama i sličnim prostorima. Jako volim svoju publiku i uvek imam osećaj da ćemo se dobro zabaviti i to na način kako samo mi znamo.

Jednom prilikom, davno, istakli ste svoju vernost čvrstom rokenrolu, čak i nagovestili da biste
želeli jednog dana obraditi hitove AC/DC, ako se ne varam… Da li i dalje imate takvu želju i
možemo li uskoro videti Tonija u rok izdanju?

-Tko zna. Želja uvijek postoji, kao i što elektronsku glazbu ozbiljno želim proizvesti, ali pod
pseudonimom i nevezano za moju karijeru plasirati na svjetsko tržište.

Kako odgovarate na negativnosti svakodnevice, onu stranu života koja je često ispit za svakoga?
Obzirom da je i iza i ispred Vas dobar deo puta, da li ste sačuvali to dragoceno strpljenje za “ljubav
svetu”? Je li u tome sve?

-I takozvane negativnosti su dijelovi života. Treba prigrliti svoj križ i strpljivo graditi sebe kako kroz
dobar, tako i loš trenutak koji nas snađe. Uvijek se treba moliti i za dobre i za loše ljude. Za sve. Kao
prijateljima i neprijateljima je potrebna naša molitva.

Da li Vam, uz nove pesme, potreba za novim razmenama energije sa ljudima, na neki način
određuje i datume tih novih susreta?

-Da, upravo je tako.

Obzirom da sam se u radu na dokumentarnom filmu o Jugoslaviji, zadržala oko 10 godina a kako
nismo imali priliku da i Vas vidimo i snimimo tim povodom, pitacu Vas kako pamtite bivšu državu,
imate li osećaj da je njen duh i dalje tu, kao i da li i kako zamišljate neku njenu novu formu, možda,
u budućnosti?

-Šta god da kažem, nekome će to biti pravo, a nekom krivo rečeno. Ono što ja osjećam upravo na
mojim koncertima je ljubav ljudi bez ikakvih podjela. Neovisno gdje sviramo i djelujemo, a djelujemo
već preko 30 godina na teritorijima ex Yu i dijaspore. Dakle ili si čovjek ili nisi, ili je dobra pjesma ili
nije, ne odnosi se na porijeklo niti odakle netko potječe, kao ni na stilove glazbe ili muzike.
Nevjerojatno je da unatoč svim teškim godinama koje smo prolazili devedesetih, ljudi ostaju ljudi, a
politika ima uvijek za cilj potpirivati staru vatru zbog nemoći i nečijih ciljeva.
Toplo se nadam da smo naučili da mržnja i ratovi ne donose ništa dobroga, ali oduzima puno od
ljudi pa i njih same.
Duga i teška je to tema, pa bi naš razgovor potrajao. Smatram da mladi doista zaslužuju bolju
budućnost, i upravo bi ta rečenica trebala visjeti na zidu kao podsjetnik onima koji imaju možda malo
više utjecaja za omogućiti takvo nešto ali i da pri tom jako dobro razumiju što ona govori, jer mladi zaslužuju bolju budućnost.

Simptom/Ilustrovana Politika
Milica V. Paunović

Najčistija zemlja na svetu: Kazna od 450 evra ako ne pustite vodu u WC-u

November 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Smatra se jednom od država sa najbržim ekonomskim i tehnološkim rastom u poslednjih nekoliko decenija. Singapur je i zemlja koju turisti često stavljaju na listu onih zemalja u koje žele da putuju.

Jedna od glavnih privrednih grana svakako je turizam, a Singapur je poznat i po strogim kaznama i rigoroznim zakonima, navodi Pun kufer.

U zemlji ogromnog bogatstva vladaju poprilično čudna i bizarna pravila.

Svetska toaletna organizacija (da, to postoji) osnovana je u Singapuru. I da, s obzirom na to da Singapurci veoma paze na čistoću, ako nakon izlaska iz WC-a ne pustite vodu, možete biti kažnjeni s 500 dolara (468 evra).
Građani Singapura mogu glasati na britanskim izborima. Da, zemlja je članica Komonvelta i samim tim njeni građani ostvaruju to pravo.
Država se prostire na ukupno 63 ostrva, a ne preporučuju se šetnja po mnogima od njih jer su nenaseljena ili služe kao vojne i industrijske zone.
Ispijanje pića na nebu ovde je moguće jer se na vrhu nebodera od 282 metra nalazi bar koji je poznat kao jedan od barova na najvišem vrhu neke zgrade na svetu.
Singapur je tek jedna od tri države koje nemaju glavni grad. Ostale dve su Monako i Vatikan.
U zemlji su službena četiri jezika: engleski, mandarinski, tamilski i malajski.
zmačenje reči Singapur je ‘grad lavova’. Zanimljivo je, međutim, da u njemu uopšte nema lavova.
Na singapurskom univerzitetu mnogi su se razveselili kada je automat s koka-kolom besplatno počeo da deli limenke nakon što ga zagrlite.
Ako se može verovati jednom britanskom istraživanju, ovde ljudi najbrže hodaju, prosečno 6,15 km/h.
Žvakaće gume su zabranjene, ali je strancima dopušteno unošenje dva pakovanja. Više od toga smatra se pokušajem krijumčarenja.

Simptom/B92/Pun kufer

Međunarodni dan muškaraca: Zbok čega se kaže “jači pol“?

November 19, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Ovaj dan se obeležava da bi se istakla „društvena pitanja sa kojima se suočavaju muškarci i dečaci i da bi se skrenula pažnja na njihova dostignuća u ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj i političkoj sferi“.

Za razliku od Međunarodnog dana žena 8. marta, Međunarodni dan muškaraca nije zvanično priznat od strane Ujedinjenih nacija.

Iako su ideje o obeležavanju Međunarodnog dana muškaraca postojale još šezdesetih godina prošlog veka, tek 1999. godine je taj dan osmislio i koordinirao dr Džerom Tilaksing sa Univerziteta Zapadne Indije u Trinidadu i Tobagu.

Tilasking je odabrao 19. novembar kao datum delimično zato što je to bio datum rođenja njegovog oca. Želeo je da istakne važnost dobrih muških uzora i primera.

Zvaničnici Uneska dali su pismenu podršku ideji obeležavanja Međunarodnog dana muškaraca. I dok se praznik u Trinidadu i Tobagu obeležava od 1999. godine, danas više od 80 zemalja slavi taj dan.

Indijska zagovornica za prava muškaraca Uma Čala, majka dvoje dece, takođe je odigrala važnu ulogu u uspostavljanju Međunarodnog dana muškaraca kao globalnog datuma. Ona je bila pionirka u obeležavanju Međunarodnog dana muškaraca u Indiji 2007. ne znajući odakle je taj datum zapravo došao, ali verujući u važnost toga da se taj dan obeleži kao način da se razotkrije zlostavljanje koje pojedini muškarci trpe.

Aktivisti za ljudska prava na današnji dan organizuju razgovore, seminare i radionice na kojima se ističu problemi sa kojima se suočavaju muškarci u društvu. Neke organizacije organizuju i posebne proslave.

Međunarodni dan muškaraca ove godine obeležava pod sloganom „Razgovarajmo sa muškarcima i dečacima“

Zašto kažemo da su muškarci „jači pol”?
Prosečna visina muškaraca u Sjedinjenim Američkim Državama danas iznosi nešto više od 175 cm, a prosečna težina je oko 86 kg. Godine 1960. prosečna visina za muškarce iznosila je 172 cm i prosečna težina je bila nešto više od 75 kg.

Mozak odraslih muškaraca je oko 10 odsto veći u ukupnoj veličini od mozga žena. Budući da muškarci uglavnom imaju veći rast i više mišićne mase od žena, njihovom mozgu je potrebno više neurona da bi kontrolisali telo.

Prosečan odrasli muškarac ima oko 50 odsto više mišićne mase i 50 odsto manje telesne masti od prosečne odrasle žene.

U kojim slučajevima su muškarci zdravstveno ugroženiji od žena?
Očekivani životni vek muškaraca širom sveta je 64,52 godine, u poređenju sa očekivanih 68,76 godina životnog veka kod žena, piše Danas.

Najčešći uzrok smrti muškaraca u SAD je bolest srca (isto kao i žena), a prosečna starosna dob u kojoj muškarci prvi put dožive srčani udar je samo 66 godina.

Dečacima je otprilike tri puta veća verovatnoća da će im se dijagnostikovati poremećaj deficita pažnje (ADD) ili poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) nego devojčicama.

Iako muškarci trenutno predstavljaju čak 50 odsto američke radne snage, oni čine 94 odsto svih smrtnih slučajeva na poslu.

Zanimljivosti iz kulture i svakodnevnog života
U većini kultura širom sveta, za dečake su kroz istoriju formirani obredi prelaska koji označavaju njihov prelazak u život odraslih muškaraca. Primeri tradicionalnih obreda prelaza uključuju Bar mitcvu u judaizmu, „potragu za vizijom” u mnogim američkim indijanskim plemenima i obrede u mnogim afričkim kulturama.

Biološki simbol za muški pol, krug sa malom strelicom koja viri iz njega, takođe je simbol za planetu Mars. Dve komponente simbola dizajnirane su da predstavljaju štit i koplje Marsa, rimskog boga rata.

Dečaci tinejdžeri imaju četiri puta veću verovatnoću da napuste školu i predstavljaju više od 75 odsto dece upućene na specijalno obrazovanje u SAD.

Prema proceni iz 2008. godine, u SAD postoji približno 140.000 očeva koji ostaju kod kuće i koji su primarni staratelji svojoj deci, dok njihove supruge rade van kuće.

Od više od 151 miliona muškaraca koji trenutno žive u SAD, približno 64,3 miliona su očevi.

Viši nivoi testosterona kod dečaka i muškaraca uglavnom uzrokuju veći nivo agresije, takmičenja i samopouzdanja nego kod žena. Pored toga, deo mozga koji učestvuje u stvaranju emocija je tipično veći kod muškaraca, što rezultira agresivnijim, nekontrolisanim emocijama.

Naučnici su otkrili da muški i ženski mozak zapravo funkcionišu nešto drugačije. Kada se usredsrede na zadatak, muškarci imaju tendenciju da koriste samo jednu stranu svog mozga odjednom, posvećujući svu svoju pažnju i koncentraciju zadatku koji im je u fokusu. Žene, s druge strane, imaju tendenciju da istovremeno koriste obe strane mozga, što ih čini spretnijima u pogledu obavljanja više zadataka istovremeno.

Muškarci čine 74,4 odsto glavnih uloga u holivudskim filmovima. Dva muškarca su se prvi put poljubila na ekranu 1927. godine.

Tokom 17. veka, muškarci su prvi nosili visoke potpetice. Kasnije su žene počele da ih nose kako bi izgledale muževnije.

Pre 20. veka, muške medicinske sestre bile su mnogo češće od medicinskih sestara u skoro svim zemljama sveta. U današnje vreme muškarci čine samo 5,4 odsto registrovanih medicinskih sestara u Americi i samo 13 odsto novih studenata nege na polju u kojem sada dominiraju žene.

Simptom/N1

Predstavljena kovanica od pet funti u čast Pola Makartnija

Svetski hit mjuzikl londonskog Vest Enda "The Simon & Garfunkel Story" na proleće u Sava Centru

Reditelj predstave "Uobraženi bolesnik" : Molijer svoj život ugasio zbog ogromnog, samoprekornog rada

Mazdi CX-80 maksimalna ocena za bezbednost

Izabrana mesta naše planete koja ostavljaju "bez daha" i najduži put za pešačenje, 22.387 kilometara

Marija Pikaso Lopez, neprimećeni lik porodičnog jezgra, majka genija

Ištvan Simon, velika baletska zvezda u Narodnom pozorištu

Svetlana Bojković:Tužno je kada su umetnici lojalni vlasti a ne svom esnafu

Zanimljivosti o Indiji koje mnogi ne znaju

Knjiga o porodičnim slavama: Promocija u Etnografskom muzeju

5 ajurvedskih recepata za mršavljenje

Zašto se Tina Tarner odrekla američkog državljanstva i poslednje godine provela u Evropi?

Nežni Zagreb čuva Jugoslaviju

U organizaciji Ambasade Jermenije u MTS dvorani prikazani izložba i film o Sergeju Paradžanovu

Mjuzikl "Zorba" u Beogradu u gostima, na sceni Pozorišta na Terazijama (video)

Toni Cetinski: Nadam se da smo naučili da mržnja i ratovi ne donose dobro; Mladi zaslužuju bolju budućnost

Noć evropskog filma u bioskopu Vilin Grad u Nišu FOTO

Najčistija zemlja na svetu: Kazna od 450 evra ako ne pustite vodu u WC-u

Međunarodni dan muškaraca: Zbok čega se kaže "jači pol“?

Mazdi CX-80 maksimalna ocena za bezbednost

Izabrana mesta naše planete koja ostavljaju “bez daha” i najduži put za pešačenje, 22.387 kilometara

Marija Pikaso Lopez, neprimećeni lik porodičnog jezgra, majka genija

Ištvan Simon, velika baletska zvezda u Narodnom pozorištu

Svetlana Bojković:Tužno je kada su umetnici lojalni vlasti a ne svom esnafu

Zanimljivosti o Indiji koje mnogi ne znaju

Knjiga o porodičnim slavama: Promocija u Etnografskom muzeju

5 ajurvedskih recepata za mršavljenje

Zašto se Tina Tarner odrekla američkog državljanstva i poslednje godine provela u Evropi?

Nežni Zagreb čuva Jugoslaviju

U organizaciji Ambasade Jermenije u MTS dvorani prikazani izložba i film o Sergeju Paradžanovu

Mjuzikl “Zorba” u Beogradu u gostima, na sceni Pozorišta na Terazijama (video)

Toni Cetinski: Nadam se da smo naučili da mržnja i ratovi ne donose dobro; Mladi zaslužuju bolju budućnost

Najčistija zemlja na svetu: Kazna od 450 evra ako ne pustite vodu u WC-u

Međunarodni dan muškaraca: Zbok čega se kaže “jači pol“?