Kaurin je u logor Jasenovac, iz Kozare, dospeo 1942. godine  zajedno sa majkom, bratom i dvema sestrama.

“Ustaše su početkom rata počinile zločine u srpskim selima, najpre su ubijali ljude kako bi uterali strah. Narod koji je pobegao u Kozaru bio je uništen, otac mi je ranjen braneći je. Kada su kombinovane ustaške, domobranske i nemačke jedinice opkolile Kozaru sa svih strana, 82.000 ljudi sjureno je odatle u Jasenovac”, pojasnio je sagovornik Newsmax Balkans.

Dodao je da su odjednom napunili Jasenovac, koji je bio centralna direkcija čitavog sistema logora i da je cilj bio ubiti što više ljudi.

“Tu su i Jablanac, Cerovljani, Jastrebarsko, Sisak. Sam Jasenovac je glavni. Najveće jasenovačko gubilište bila je Gradina, koja je progutala 2/3 žrtava”, objasnio je bivši zatočenik logora.

Napomenuo je da je logor kao utvrđenje bio neosvojiv

“Logor je osmišljen tako da je fortifikacijski bio neosvojiv. To je ledina ograđena sa svih strana vodenim površinama. Ustaše su taj logor utvrđivale tako što su po obodu reka pravili nasipe i kako je koji zatvorenik malaksavao, zatrpavali su ga tu.  Tako da su ljudske kosti ugrađene u nasipe i kanale”, istakao je Kaurin.

“Pili smo prljavu vodu i zarazili se dizenterijom”

Dodao je da je unutar logora bila smeštena čitava industrija – pilana, ciglana, krematorijum i ekonomija.

“Mi smo bili smešteni u žičano ograđenu močvarnu tratinu. Na sredini je bila bara sa crnom, prljavom vodom, koju smo pili pa smo dobijali dizenteriju”, ukazao je sagovornik.

Naveo je i da se u blizini nalazio krematorijum.

“Žive ljude su bacali u krematorijum, čini mi se da i sada osećam miris spaljenog ljudskog tela u nosu”, prisetio se Kaurin.

“Savom plutali leševi do Beograda”

Govoreći o brojnim načinima ubijanja koje je video, nazvao je Jasenovac industrijom smrti.

“Bacali su žive žene u kazane za sapun, to je bio jedan od najjezivijih načina ubijanja. U blizni se nalazila i jedna velika topola na kojoj je bilo oko 200 klinova i tu su svakog momenta vešali ljude. Dalje, koristili su krive noževe kojima su u redu presecali grla i bacali tela u Savu. Savom su plutali leševi sve do Beograda”, naglasio je Kaurin.

Pojasnio je da su egzekutori koji su kopali jame i klali ljude stanovali u barakama

“Jedna ekipa Roma bila je zadužena za kopanje, čitave njive Gradine bile su masovne grobnice. Kad se Sava izlije nizvodno od Gradine, zabele se ljudske kosti”, naveo je Kaurin.

Dodao je da je “privilegija” Roma bila to što su dobijali malo bolju hranu za egzekuciju.

“Međutim, čim zakopaju raku njih odmah streljaju i bace u sledeću, tako da nisu imali više sreće od ostalih”, izneo je nekadašnji jasenovački zatočenik.

“Takmičili se ko će više ljudi da pokolje” 
Kaurin je opisao i strašnu i nesagledivu mržnju ustaša, čuvara i doušnika i izdvojio neke od najsurovijih.

“Najzlogasniji koljač bio je Ljubo Miloš, koji je dočekao da ga uhvate i osuđen je na smrt od partizanskih vlasti. On je učestvovao u takmičenju klanja sa Fra Majstorovićem, koga su zvali Fra Sotona. On je bio pokatoličeni Srbin. Svaki je imao svoj red žrtava i takmičili su se ko će više da pokolje”, naveo je Kaurin.

Sagovornik je rekao da su iz logora otišli zahvaljujući doktorki i humanitarki austrijskog porekla Diani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila 15.336 dece.

“Smestili su decu i žene u stočne vagone i toliko nas je bilo da smo jedva disali. Ta kompozicija je otpremljena ka Zagrebu. Bila je velika vrućina, gušili smo se, mnogo je dece i starih tu umrlo”, prisetio se on.

“Delili su nas kao na pijaci”
Naveo je da je njegova porodica došla  u selo Toranj.

“Dolazili su seljaci da biraju sebi familije. Imali su nameru da se deca pokatoliče. Majka, mlađa sestra i ja smo dospeli u srpsku porodicu, koja nas je dobro pazila. Brat se našao kod predsednika mesne zajednice koji je bio fašista, maltretirao ga je i terao da čini nedela. Starija sestra je bila prekoputa nas kod slavonskoh Nemaca, domobrana”, prisetio se sagovornik.

Kaurin je dodao da su u Tornju dočekali oslobođenje, posle čega se sa porodicom vratio u rodno Knešpolje.

“Ispratili su nas, posle smo peške išli do Knešpolja koliko se sećam. Kad smo stigli, selo je bilo pretvoreno u prah i pepeo. Naša kuća je bila spaljena. Bilo je 95 odsto manje muškaraca starijih od 16 godina”, naglasio je naš sagovornik.

Govoreći o preživljavanju i pomoći posle oslobođenja, Kaurin je naveo da su dobili Trumanovu pomoć.

“Takođe, naši dobrotvori iz Tornja nas nisu zaboravili. Dugo posle rata su nam slali hranu. Nekako smo ostali živi i uspeli da se školujemo”, istakao je on.

“Posle toga smo imali strahove”
Goveći o tome kako je bilo odrastati i živeti sa tim iskustvom istakao je da je to iskustvo ostavilo neizbirisive tragove u duši.

“Naše detinjstvo se nije odvijalo kao kod ostalih, uvek smo imali stege i strahove. Pokušavali smo da se ohrabrimo kroz vreme i pronalazili smo načine da ne razmišljamo o svemu što smo videli i doživeli”, ukazao je on.

Kaurin je završio Poljoprivredni fakultet, odsek za mehanizaciju poljoprivrede i specijalizirao na Mašinskog fakultetu u Beogradu.

“Radio sam prvo kao predavač deset godina, a 27 godina radio sam u Industriji mašina i traktora (IMT) gde sam bio upravnik servisne škole”, rekao je.

Dodao je da je zahvalan što još uvek ima razum, vid i sluh.

“Na Gradini treba podići mauzolej”
Kaurin je rekao da je mnogo puta poželeo da govori o svom iskustvu, ali da nije imao ko da ga čuje.

“Niko me nije ni obavestio da se ide u Gradinu. Naravno, znam kad je godišnjica, ali očekivao sam nečiji poziv”, naveo je on.

Dodao je i da smatra da se takav genocid desio Jevrejima, oni bi tu podigli muzej Holokausta.

“Na Gradini treba podići mauzolej, a to obećavaju sve vlasti, ali ništa. Kameni cvet je sa slavonske strane, ali trebalo je i sa srpske da podignu spomenik”, smatra Kaurin.

“Hiljadu filmova sličnih “Dari iz Jasenovca” ne bi mogli da pokriju sve zločine”
Govoreći o filmografiji koja se bavi temom jasenovačkih zločina, sagovornik je istakao da su dokumentarac Lordana Zafranovića “Krv i pepo Jasenovca” i igrani film “Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Antonijevića autentično prikazali strahotu logora, ali da se razmere zločina nikada ne mogu u dovoljnoj meri predstaviti.

“Ako bi se snimilo hiljadu filmova kao što je “Dara iz Jasenovca” ne bi mogli da pokriju sve zločine. Sama Dara, koja je istinita ličnost boravila je u Staroj Gradiški, koja je deo Jasenovca, a logora je bilo dosta”, naglasio je Kaurin.

Sagovornik je ocenio da je reditelj Lordan Zafranović najviše proučavao Jasenovac.

“Znam da snima jedan film i mislim da će to biti najobuhvatnije delo o Jasenovcu do sada, žao mi je što nisam stupio u kontakt s njim”, zaključio je sagovornik.

Simptom/Newsmax Balkans