Zapravo, živimo u vremenskom razdoblju kada je kvalitet života aktuelno pitanje u svim društvenim sferama, od politike, preko ekonomije, pa sve do uređenja našeg životnog prostora i baš zato je portal “Simptom” stvorio priliku da razgovara sa jednim od istaknutijih arhitekata unutrašnjeg prostora u našem regionu, koja ističe da je arhitekturu izabrala kao poziv iz razloga što je “egzaktna kao nauka, a istovremeno emotivna kao umetnost”.

Privatna arhiva

Kada je reč o samom “zanatu”, Milačićeva ističe da je najvažnije za današnje arhitekte da se ne takmiče međusobno, već da takmičenje ima smisla kada to radimo sa prošlom verzijom sebe i pažljivo slušamo svoj instinkt.

privatna arhiva

Uz to, kako nam objašnjava, odgovornost jednog arhitekte je da pomera granice ovog zanata kako bi se kreirali prostori koji sa lakoćom, umetnički odražavaju svet oko nas.

“Iako sam lično zaljubljenik u autentičnost i originalost, kako naše, tako svetske arhitekture prošlosti, mislim da je privilegija živeti i stvarati u dobu sa građevinama iz XV veka, kao i građevinama koje predstavljaju postulate modernog doba”, objašnjava ona.

I baš to kombinovanje navelo nas je na pitanje da saznamo šta je zahtevnije za jednog arhitektu unutrašnjeg prostora – uređenje velikog i prostornog penthausa ili stana od 40-ak kvadrata na šta nam je Milačićeva veoma koncizno rekla da su “ljudske potrebe skoro svima iste i da se one ne povećavaju sa povećanjem kvadrature”.

“Tako ni posao arhitekte u toj situaciji, bar ne značajno! I stan od 40 kvadrata i stan od 150 kvadrata uglavnom imaju jednu kuhinju, jednu dnevnu sobu, jednu trpezariju, jedno kupatilo. Sa povećanjem kvadrata, iste prostorije se eventualno mogu ponoviti. Mislim da težinu i zahtevnost projekta najviše nosi komunikacija između arhitekte i klijenta. Ukoliko je ona dobra, i penthaus i apartman će biti podjednako uspešni, dok bi suprotno važilo za lošu komunikaciju”, kaže, u kontekstu unutrašnje arhitekture, a istovremeno nas podseća da smo svi isti, i oni koji žive u tih 40-ak kvadrata, kao i oni sa velikim i prostranim životnim navikama i prostorima.

I tako stižemo do same suštine ovog razgovara, pa našu sagovornicu pitamo u kojoj meri je uređenje unutrašnjeg prostora pitanje prestiža, a koliko kompromis efektivnosti i efikasnosti životnog prostora.

privatna arhiva

“Za mene je luksuz više osećaj nego specifičan, opipljiv kvalitet. Samim tim je i individualan”, kaže Milačićeva, a uz to objašnjava:

“Najluksuzniji prostori okupljaju i spajaju jedinstvene objekte od kojih svaki ima svoju istoriju, suštinu i karakter i podstiču elegantan ‘razgovor’ između njih. Smatram da baš to čini jedan enterijer luksuznim”.

Upitana šta najviše zahtevaju sami klijenti, na šta se stavlja naglasak, kaže da je to razumevanje.

“Kada se pomisli na malo dubljem nivou, arhitekta, pogotovo unutrašnjeg prostora, neko je ko je izuzetno dobro upoznat sa svim vašim svakodnevnim potrebama, ritualima, životnim prioritetima, kao i snovima. Naš je zadatak da vas u potpunosti razumemo i upoznamo, kako bismo vaš prostor skrojili po vašoj meri”, navodi ona i dodaje da su u relaciji klijenta i arhitekte najbitne stavke iskrenost i komunikacija.

“Na klijentu je da što bolje i detaljnije opiše svoje želje i potrebe, a na nama je da budemo iskreni po pitanju realizacije i samih mogućnosti za sve te želje”.

I u jednom takvom zanimljivom razgovoru sa sagovornicom koja je ideje svog zanata sprovodila u delo, ne samo u Srbiji i regionu, već i na Bliskom istoku, zanimalo nas je da saznamo koliko su ukusi različiti u uređivanju prostora i da li postoji zajednički imenitelj kada su u pitanju lokalni i strani klijenti.

privatna arhiva

“Naš region je u potpunosti u toku sa svim svetskim trendovima i razlika između lokalnih i stranih klijenata sve je manja”, kaže ona, ali istovremeno naglašava da kod nas još uvek nije zaživelo samo poštovanje profesije.

Dodaje da je radni odnos još uvek profesionalniji, a samim tim i lakši u inostranstvu, “ali ne sumnjam da će se i to uskoro promeniti nabolje”.

“Kao zajednički imenitelj kada su u pitanju sami stilovi, koji i odlikuju savremenu arhitekturu jeste u stvari miks tih različitih stilova bez dominantne hijerarhije”, napominje sagovornica.

Za sam kraj, nismo propustili priliku da je pitamo šta poručuje našim čitaocima te koliko je važno i neophodno da angažuju stručnjaka u uređivanju svog životnog i poslovnog prostora…

privatna arhiva

privatna arhiva

“Ne smatram da je to nešto što je neophodno, dok je sa druge strane to velika privilegija ukoliko neko to može sebi da obezbedi. Svaku struku smatram podjednako bitnom za funkcionisanje sistema, samim tim mislim da je privilegija angažovati profesionalca iz struke, koji je za određen zahtev obučen i školovan. To bih primenila na puno stvari, a možda bih približila kroz modu. Odelo po vašoj meri nije neophodno imati, ali svakako da je mnogo bolje ukoliko možete da angažujete krojača”, zaključuje Milačićeva.

Simptom