Utorak, 23. jun 2026.
potražite Simptom...

Mickoski sutra dobija mandat za sastav nove makedonske Vlade

by Leave a Comment

Po slovu makedonskog Ustava, Mickoskom će sutra biti uručen mandat za sastav vlade nakon što je dokazao predsednici Severne Makedonije da ima većinu u makedonskom Sobranju.

Rok za sastav Vlade je 20 dana, ali kako navode makedonski mediji, Mickoski neće čekati okončanje zakonskog roka, jer su, kako navodi, ministarski resori već podeljeni između koalicionih partnera.

VMRO-DPMNE će formirati vladu sa svojim predizbornim koalicionim partnerima, ali i albanskom opozicionom koalicijom „Vredi“, čime će albanska stranka DUI biti u opozicionim redovima nakon punih 16 godina na vlasti u toj zemlji.

Simptom

Direktorka mešovite makedonsko-albanske škole u Struzi zabranila intoniranje makedonske himne

by Leave a Comment

Ona je u svom obraćanju, kako navodi makedonski portal MKD.mk koristila političku retoriku i pogrešne istorijske činjenice, te je sugerisala da se ovoj mešovitoj školi u kojoj uči i Makedonci i Albanci vrati ime „Lirija“ iz vremena Drugog svetskog rata.

Izbegnut je incident jer je njeno obraćanje izazvalo negodovanje kod nastavnika makedonske nacionalnosti koji su je izviždali, a na to su kolege albanske nacionalnosti uzvratili pretnjama fizičkog obračuna.

O ovom incidentu u Severnoj Makedoniji obaveštene su nadležne institucije, te je podneta krivična prijava Državnom prosvetnom inspektoratu.

Simptom

Mali: Srbija uspešno emitovala održive obveznice

by Leave a Comment

On je ocenio da je veliko interesovanje investitora najbolji pokazatelj da je ekonomija Srbije stabilna i da nastavlja da raste.

– U prvom kvartalu ove godine smo imali stopu rasta od 4,7%, i želja nam je da dalje nastavimo da ostvarujemo ovako visoke stope rasta kako bismo uspešno sproveli program “Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji obuhvata 323 projekta u celoj Srbiji. Pri tome, u potpunosti zadržavamo makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da nam je udeo javnog duga u BDP-u 47,6%, što je daleko ispod nivoa zaduženosti evrozone koja iznosi 89% BDP-a. Sa ovim prikupljenim sredstvima, na računu budžeta ćemo imati oko 5,4 milijardi evra, što građanima Srbije daje sigurnost, a nama veliku rezervu, ne samo da sprovedemo projekte koje smo definisali, nego i da budemo sposobni da reagujemo u slučaju neke nove svetske krize – rekao je prvi potpredsednik Vlade.

On je dodao da kada bismo, hipotetički, sav novac na računu iskoristili za vraćanje duga, bi udeo javnog duga u BDP-u bio 45,6%.

Mali je rekao da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije i ispod nivoa investicionog rejtinga koja je izdala socijalno održivu obveznicu. Prethodno su to učinile Rumunija, Mađarska i Slovenija, koje su članice EU i imaju investicioni rejting.

– Izdavanje ovakve obveznice je važan signal za investitore da smo posvećeni projektima koji imaju socijalnu komponentu, a sa druge strane imaćemo konkretne benefite za građane. Kada je reč o konkretnim projektima, tu je pomoć od 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili kuće za roditelje koji dobiju dete u tekućoj godini, zatim projekat koji se tiče kupovine seoskih kuća sa okosnicom, dalje tu je projekat Moja prva plata,  imamo i povećanje budžeta za lečenje retkih bolesti, za završetak i opremanje bolnica, izgradnja Centra za rani razvoj dece i inkluziju. Kada je reč o obrazovanju, tu je i individualna podrška studentima, razvoj IT infrastrukture u obrazovnim ustanovama, izgradnja trening centra u Staroj Pazovi i Vranju… Pokazujemo posvećenost i brigu prema onima kojima je to najpotrebnije, i time se stavljamo u rang najrazvijenijih zemalja, jer brinemo o najranjivijima – rekao je Mali.

On je dodao da kada je reč o zelenoj komponenti, da su tu projekti poput izgradnje beogradskog metroa, pruge Beograd – Budimpešta, projekti vezani za reciklažu, poboljšanje energetske efikasnosti itd.

Istakao je da je Srbija već poslala važan signal investitorima kada je 2021. godine izdala prve zelene obveznice.

– Ovo je prva srpska dolarska obveznica za održivi razvoj koja obuhvata investitore koji ranije nisu imali prilike da investiraju u ovaj sektor u dolarima. To je iskorak dalje na tržištu kapitala nakon što smo 2021. godine prvi u regionu emitovali zelene obveznice. Pratimo svetske trendove razvijenih zemalja sa investicionim rejtingom i pokazujemo da smo apsolutno i sami spremni za taj sledeći korak – rekao je Mali.

Prvi potpredsednik Vlade je rekao da su obveznice ročnosti 10 godina emitovane po kuponskoj stopi od 6 odsto u dolarima, a da je nakon svop transakcije obezbeđena kamata od 4,754%, pri čemu je ostvarena ušteda od skoro 1 pp u odnosu na to da su obveznice emitovane u evrima.

On je rekao da smo tokom današnje aukcije uspeli da smanjimo cenu od inicijalne stope za 40 b.p. što je više nego zemlje u regionu, koje su pre Srbije izašle na tržište kapitala, a ukupna tražnja investitora  je iznosila čak 6,5 milijardi dolara.

– To nam pokazuje da smo u dobrom trenutku izašli na međunarodno tržište kapitala jer su ovo godine kada je novac skup. Svetske ekonomske nestabilnosti su podigle cene na svetskom tržištu i sada je najteže doći do jeftinih izvora finansiranja projekata. Srbija to uspeva uz dobro upravljanje i pozicioniranje na tom tržištu – rekao je ministar finansija.

On je naveo primer Rumunije koja ima investicioni kreditni rejting i već 20 godina je punopravna članica EU, a prošle nedelje se zadužila po kamatnoj stopi od 5,25 odsto na period koji je kraći za dve godine u odnosu na period novog zaduženja Srbije.

Mali je istakao da je interesovanje svetskih investitora za srpske hartije od vrednosti u stalnom porastu, te da je to značajno priznanje Srbiji imajući u vidu da su rejting agencije samo pre nekoliko dana snizile dugoročni kreditni rejting skupu zemalja iz Evropske unije.

Na drugoj strani, rejting agencija „S&P“ ističe snažne makroekonomske rezultate koje postiže Srbija, ističući očekivanja kontinuiranog popravljanja rezultata iz domena fiskalne politike.

– Nama je uspeh ove emisije još jedna međunarodna potvrda da vodimo dobru ekonomsku politiku koja nam daje kredibilitet u svetu međunarodnih finansijskih investitora i institucija. Ostajemo na putu daljeg razvoja, za Srbiju imamo velike planove i oni su u potpunosti ostvarivi – istakao je Mali.

On je dodao da dominantni uslovi na međunarodnom tržištu kapitala empirijski pokazaju da bi potencijalna obveznica u evro valuti rezultirala u povećanoj premiji za nova izdanja, što implicira veću kamatu i samim tim skuplje zaduženje.

– Prva ESG dolarska obveznica je značajno maksimizirala potražnju na međunarodnom tržištu kapitala s obzirom na širi opseg investitora, te takva potražnja dovodi do konkurentnijeg prinosa kao i celukopnog troška zaduživanja – objasnio je ministar finansija.

Mali dodaje i da je dominantnost dolarske obveznice na međunarodnom tržištu kapitala  vidljiva na primerima država sa područja šireg regiona koje su izdale dolarske obveznice, poput Mađarske koja je izdala sedam tranši dolarskih obveznica u iznosu od 7,7 milijardi dolara, naspram samo dve evro tranše u iznosu od 3,25 milijardi evra, zatim Poljske koja je uspešno realizovala dolarsko izdanje od ukupno pet milijardi dolara u 2023, i Rumunije koja je realizovala sedam tranši dolarskih obveznica sa ukupnim obimom od 8 milijardi dolara za period 2023-2024, Crne Gore koja je realizovala  dolarsko izdanje od 750 miliona dolara u 2024, kao i Slovenije koja je izdala dolarsku obveznicu u iznosu od jedne milijarde dolara u septembru 2023.

Održive obveznice su vrsta dužničkih hartija od vrednosti kod kojih se sredstva koriste isključivo za finansiranje ili refinasiranje postojećih, budućih ili ranijih zelenih i socijalno održivih projekata.

Novosti

 

 

 

“Novo lice Ćele-kule”: Projekat rekonstrukcije lica junaka čije su lobanje ugrađene u zidove

by Leave a Comment

Antropološkinja Nataša Šarkić za Euronews Srbija objašnjava da je u toku druga faza projekta, dok će treća, u kojoj će biti urađena rekonstrukcija lica čegarskih junaka, biti i poslednja.

“Važno je naglasiti da postoje lobanje koje su jako oštećene i koje prosto nije moguće antropološki analizirati, niti je moguća facijalna rekonstrukcija, jer je od njih toliko malo ostalo, da tu prosto nije moguće ništa dopuniti. Najmlađa osoba imala je svega 11 godina i ta individua je ubijena tupim predmetom u glavu. Dakle, umrla je na licu mesta. Najstarija je imala preko 50 godina. To nam govori da je u samoj bici očigledno bilo angažovano kompletno stanovništvo, a to su neki novi podaci koji smo uspeli da dođemo”, kaže Šarkić.

Priča o Čegarskoj bici 

Bitka na Čegru je jedna od presudnih bitaka vođenih u Prvom srpskom ustanku između srpskih ustanika i Turaka, jer je najbitniji cilj u obnovi srpske države bilo oslobođenje Niša od Turaka.

Srpska ustanička vojska, sa 16.000 boraca, predvođena glavnim komandantom Milojem Petrovićem, pristigla je 27. aprila 1809. godine nadomak Niša, kod sela Kamenice, Gornjeg i Donjeg Matejevca. Srpski vojnici su izgradili šest šančeva, od kojih je prvi i najveći bio na Čegru sa vojvodom Stevanom Sinđelićem. Turci, koji su u međuvremenu dobili veliko pojačanje od 20.000 vojnika, napali su 31. maja 1809. godine najisturaniji šanac na uzvišenju Čegar. Boj se vodio čitav dan i iako je srpska vojska dugo odolevala napadima, Turci su na posletku uspeli da pređu šanac.

Kada je Sinđelić shvatio da će im pasti šaka, prema istorijskim izvorima, ispalio je hitac u barutanu i digao u vazduh celi šanac. U boju je izginulo oko tri hiljade Srba i dvostruko više Turaka. Posle Čegarske bitke, od srpskih glava izgrađena je krajem leta 1809. godine Ćele-kula po nalogu Huršid-paše, tadašnjeg svirepog turskog zapovednika Niša i to na četvorougaonoj osnovi, visoka oko tri metra. Uzidane su 952 lobanje srpskih junaka kao opomena srpskom narodu. Ćele-kula predstavlja jedinstven spomenik takve vrste u svetu i verno oslikava turske zločine nad srpskim narodom.

Rekonstrukcija lica čegarskih junaka

U novom istraživanju, koje bi trebalo da rasvetli živote čegarskih junaka, Nataša Šarkić, inače antropološkinja kompanije “Aita Bioarchaeology” iz Barselone, ima važnu ulogu. Ona utvrđuje pol, starost, dentalne i druge bolesti ljudi kojima su pripadale lobanje iz Ćele-kule, što je ključno za facijalnu rekonstrukciju.

Iako su prema istorijskim izvorima Turci ubijenim ljudima skidali kožu sa lobanja i punili je pamukom i slamom, naša sagovornica kaže da za to nisu pronašli fizičke dokaze.

“Nemamo te tragove kasapljenja i skidanja kože, a ono što je zanimljivo da napomenemo, nemamo čak ni puno znakova dekapitacije, odnosno znakova da su im odrubljivane glave. Negde da, ali ne kod svih. To je opet jedan neočekivan podatak”, ističe Šarkić.

Poseban izazov predstavlja rekonstrukcija lobanje za koju se smatra da je pripadala Stevanu Sinđeliću, budući da DNK analiza nije izvodljiva u ovom slučaju.

“Znamo da je pripadala muškarcu u kasnim trideseetim godinama, a potvrđeno je da su postojali neki fiziološki problemi, najviše u mladosti, što se poklopa sa pričom da je imao relativno teško detinstvo. Osim toga, postoje tragovi nekih povreda koje su nastale pre tog sukuba, što se opet poklopa sa činjenicom da Sinđelić jeste bio ranjavan u ratovima”, kaže Šarkić, dodajući da na toj lobanji postoje tragovi obezglavljivanja.

Jedno od njenih otkrića je i da je moguće da je Sinđelićeva lobanja ostala očuvana uprkos tome što je sa relativne blizine ispalio hitac kojim je detonirao barutanu, ali konačnu potvrdu o njenom poreklu mogu da dobiju, tek nakon rekonstrukcije.

“Nažalost, DNK analize nisu moguće jer su to destruktivne analize, koje bi uništile deo spomenika, ali nadamo se da će na kraju finalnim preklapanjem portreta i lica i rekonstrukcije moći da dobimo odgovor na to pitanje”, kaže antropološkinja.

Rekonstrukcija je zapravo već u toku, a Šarkić kaže da prvi rezultati deluju fantastično.

“Mislim da ćemo tek tada zapravo shvatiti koliko je to bio jedan veličanstven čin i koliko je i lepo i strašno kada ti ljudi prestanu da budu nešto što je gotovo predmet i postanu osobe sa svojim ličnim pričama. Tek onda se možda shvati veličina te žrtve”, smatra naša sagovornica.

Od dragocene pomoći istraživačima je i podrška svih ljudi, kako bi se, makar iz usmenog predanja, saznalo nešto više o borcima Čegra.

“Mi i dan-danas ne znamo ni gde su sahranjeni ti ljudi, gde su njihova tela i to je nešto što pokušavam da saznam. Ja bih zamolila građane Niša i okoline da ukoliko nešto znaju, podele s nama, čak i ako nije potpuno proverena informacija. Možda nas to može dovesti do nekih od njih, ili makar da znamo odakle da počnemo sa daljim istraživanjem”, kaže Šarkić.

Ideja je da se za Ćele-kulu, koja je jedan od najposećenijih spomenika u Nišu, sazna i u inostranstvu.

“Kad budemo imali finalne modele, nadamo se da ćemo imati priliku da to prikažemo i u muzejima širom Evrope i šire”, zaključila je antropološkinja.

EuroNews Srbija

Vujović na obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine

by Leave a Comment

Svetski dan zaštite životne sredine obeležen je u Beogradu, a pored potpredsednice Vujović prisustvovali su šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, ambasadorka Švedske Anika Ben David, ambasador Švajcarske Urs Šmid i stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Jakup Beriš. Tema u 2024. godini je jačanje otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena i jačanje svesti o važnosti i očuvanja vlažnih staništa i biološke raznovrsnosti, a Vujović je istakla da su to oblasti kojima Ministarstvo posvećuje veliku pažnju.

„Mnogo smo uradili tokom četiri godine, kako po pitanju unapređenja regulatornog okvira, tako i kroz investicije u oblasti upravljanja otpadom, otpadnim vodama i podrške privredi u zelenoj tranziciji. Trenutno radimo na značajnom planskom dokumentu ‘Strategiji zaštite životne sredine – Zelena agenda’, čije usvajanje očekujemo do kraja godine. U prethodnom periodu usvojili smo i Strategiju niskougljeničnog razvoja. Nacionalno utvrđenim doprinosom povećali smo klimatsku ambiciju, i nameravamo da do 2030. godine smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3%, u odnosu na 1990. Radimo i na novim zakonima o zaštiti vazduha i zaštiti prirode, kao i ostalim pravnim aktima, kako bi nastavili usklađivanje sa EU regulativom“, rekla je Vujović.

Potpredsednica Vlade je navela da je jedan od najvažnijih prioriteta države ubrzanje zelene tranzicije kao i da, imajući u vidu ambiciozne ciljeve do 2050. godine, mora još više da se radi u saradnji sa svim relevantnim akterima.

„U ovoj oblasti je važna saradnja s privredom, jer kompanije svojim idejama i rešenjima doprinose procesu zelene transformacije, koja je važna i za građane. Ministarstvo koje vodim, pokrenulo je i nacionalnu kampanju ‘Sarađuj, ne zagađuj’, kako bismo podizali svest građana o tome koliko je svaki mali korak važan za unapređenje stanja životne sredine.

Tokom manifestacije, simbolično je otvoren i Javni poziv za inovativna rešenja za očuvanje vlažnih staništa u zaštićenim područjima i u njihovoj neposrednoj blizini, uz podršku Vlade Švedske kroz projekat „EU za zelenu agendu u Srbiji“.

Vujović je zahvalila parnertnerima – Evropskoj uniji, Vladi Švajcarske, Vladi Kraljevine Švedske, kao i Programu Ujedinjenih nacija za razvoj i svima koji su dali doprinos podizanju standarda zaštite životne sredine u Srbiji.

Današnji događaj je, pored Ministarstva zaštite životne sredine, organizovao i UNDP, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, u okviru Evropske zelene nedelje.

Ministarstvo zaštite životne sredine

SNS NIŠ: Najoštrije osuđujemo pozivanje opozicije na nemire

by Leave a Comment

“Povodom neistina iznetih na konferenciji za medije koju su održale četiri opozicione stranke u Nišu, Gradski odbor SNS Niš poručuje da je izborna volja građana jasno iskazana na izborima, za šta postoje svi relevantni dokazi.

Svi prebrojani glasovi nedvosmisleno i bez prostora za spekulaciju potvrđuju ubedljivu pobedu naše liste.

Opozicioni akteri koji se ili ne razumeju u izborni proces, ili su zlonamerni, ili oboje, pokušavaju populistički da predstave šta je većina i tendenciozno obmanjuju javnost ko je pobednik izbornog procesa u Nišu.

Novih izbora neće biti, jer nema osnova za to, a jedini koji su tražili nove izbore su upravo te stranke i grupe građana koji ne mogu da se pomire sa voljom naroda i izbornim rezultatom.

Zlonamerno prekidanje rada GIK-a u ranim jutarnjim časovima od članova koje je delegirala opozicija i iznošenje u javnost polovičnih i lažnih informacija je upravo, a sada vidimo i na delu, bio osmišljen akt kako bi mogli da prave farsu od izbornog procesa.

Naglašavamo zbog svih građana Niša da su svi zapisnici, posle zatvaranja biračkih mesta, uredno okačeni i na sajt i jasno vidljivi na samim biračkim mestima.

Svako je mogao da ima uvid, kao što su i svi zapisnici uredno potpisani od kontrolora svih učesnika u izbornom procesu.

Najoštrije osuđujemo pozivanje na nemire i građansku neposlušnost od strane pojedinih učesnika konferencije za medije koja je danas održana od strane četiri opozicione liste, i smatramo da su na taj način nedvosmisleno pokazali građanima da oni nikada nisu ni imali plan i program za bolji život Nišlija, već isključivo želju za foteljama.

Gradski odbor SNS u Nišu podseća javnost da smo precizne rezultate glasanja predočili javnosti još u nedelju uveče, i da smo čekali i zvanično proglašenje rezultata od strane GIK-a, posle čega smo pružili ruku svima koji misle dobro gradu Nišu i građanima Niša kako bi ubrzali prosperitet i dalji razvoj grada.

SNS će nastaviti da se ponaša odgovorno, i ovom prilikom molimo sve nadležne institucije i organe da nedvosmisleno saopšte građanima sve dokaze i činjenice u vezi sa izbornom voljom Nišlija, kao i sve detalje u vezi samog izbornog procesa, jer je samo istina u interesu građana Niša, i poručujemo da nikome nećemo dozvoliti da jeftinim performansima, politikanstvom i brutalnim lažima omalovaži veličanstvenu pobedu liste “Aleksandar Vučić – Niš sutra”, jer je narodna volja za nas svetinja”, navodi se u saopštenju.

Novosti

Šarović: Opozicija teško do bilo koje BG opštine

by Leave a Comment

“Marko Bastać će biti novi-stari predsednik”, otkrio je za portal “Simptom” Šarović informacije do kojih je došao.

Na toj opštini, na kojoj je na decembarskim izborima opozicija najbolje stajala (iako tad nisu održani lokalni izbori) i koja tradicionalno inklinira trenutnoj opoziciji (prodemokratske snage) raspored snaga od 2. juna je sledeći: lista “Biramo Stari grad” 23 mandata; lista vladajuće koalicije oko SNS, “Stari grad sutra” 21 mandat; lista “Čuvari Starog grada – Marko Bastać” 10 mandata; “Narodna lista” (oko Narodne stranke) i pokret “Za Zeleni grad dr Dejan Žujović” po jedan mandat.

Evidentno je da većina od minimum 29 odbornika (Stari grad ima 56) zavisi od Marka Bastaća.

Inače, Bastać je bivši potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) i nekadašnji funkcioner Demokratske stranke žestoko eksponiran u javnosti kao kritičar bivše vlasti Srpske napredne stranke koju su prevodili gradonačelnik Zoran Radojičić i njegov zamenik Goran Vesić.

Govoreći o situaciji nakon održanih ponovljenih beogradskih izbora 2. juna, i stvorene klime te dilema koje muče opozicionu javnost, Šarović je naglasio kako “nije naš problem Vučić, on radi predvidljivo, problem je opozicija čiji su svi koraci išli na njenu sopstvenu štetu”.

“Posle strašne tragedije u Ribnikaru su svi bili protiv izbora kad je bilo 100.000 ljudi na ulici. Kad se to raspalo onda su se tražili izbori. Sve vreme se isticalo da se žele beogradski izbori, a onda su zatraženi i beogradski i parlamentarni, pa su dobijeni “pride” i pokrajinski i pola lokalnih… Na ovim poslednjim pola bojkotuje, pola ne bojkotuje, pa se bojkotuje u Beogradu, a ne u Novom Sadu ili Nišu itd. Davani su autogolovi zbog kojih je drastično pala izlaznost i broj ljudi koji su opoziciji dali glas”, uverava Šarović.

Upitan za razrešenje situacije na takođe centralnoj beogradskoj opštini Vračar, gde za pobedu i formiranje većine opozicionoj listi “Biramo Vračar” nedostaju glasovi takođe opozicionih Narodne stranke i “Dosta je bilo”, Šarović odgovara da su “Dosta je bilo” i Narodna stranka “stranke koje nisu skupljale potpise same, i koje su na “režimskim televizijama” provele čitavu kampanju”, te da je i gledište kako je reč o opoziciji za njega duboko pogrešno i naivno.

“To za mene nije apsolutno nikakvo iznenađenje i bilo je očigledno onome ko se iole razume u politiku. Radi se o satelitima Srpske napredne stranke i istom onom što su bili Zavetnici. Ne mogu ljudi koji su politički nepismeni pa samim tim i loše procenjuju da se bave politikom”, poručuje Šarović i dodaje da je ista stvar i sa dr Dejanom Žujovićem:

“Pa ozbiljne stranke nisu mogle da učine to što je on. Prosto, on odbore i ljude nema. Odakle mu potpisi za grad?” upitao je Šarović.

Povodom “niških dilema”, napominje da je priča “ko ima koliko glasova” besmislena i da će opozicija morati da deluje hitro i brzo ako želi nešto da postigne (podsetimo, zvanični odnos snaga je 30:30 i “zlatni glas” ima Ruska stranka).

“Kod nas se ne zbrajaju glasovi nego na osnovu glasova mandati. Na osnovu broja mandata i većine koja se formira, formira se i vlast. Ko bude imao većinu u mandatima taj formira vlast”, konstatovao je on i zaključio da u Nišu “vreme radi za SNS”.

“Idu odmori, idu vrućine, pada interesovanje za politiku i ako se nešto ne uradi brzo neće biti ni urađeno.”

Simptom

Milić traži da ostave Niš na miru, opoziciji smeta naknadna pamet

by Leave a Comment

Lista “Kreni- promeni” Sava Manojlovića tražila je uvid u izborni materijal biračkih mesta u Beogradu, čime se postizborna saga nastavlja. Od zatvaranja birališta traju kalkulacije o rezultatima, a gotovo nerešen skor u pojedinim opštinama doveo je do oštrih reagovanja i podela među koalicionim patnerima, ali i poziva na radikalne mere.

Iz Gradske izborne komisije su odobrili uvid na 5 odsto najvećih biračkih mesta na teritoriji Grada Beograda i počeće nakon sednice koja je zakazana ua 17 časova, pa ćemo odgovor na pitanje “ko će s kim formirati vlast” čekati još malo, po svemu sudeći.

Ovoj odluci prethodio je njegov poziv opoziciji da vrati mandate da izađu iz Skupštine grada Beograda, Niša, Opštine Novi Beograd, kao i iz republičkog parlamenta zbog, kako navodi, izbornih mahinacija. A, taj poziv nije se dopao njegovim političkim istomišljenicima, pa su reagovali Marinika Tepić, Aleksandar Jovanović Ćuta, ali i doktor Milić iz Niša i to prilično oštrom porukom.

Lider Kreni- promeni pozvao je svoje opozicione kolege na napuštanje pojedinih institucija i vraćanje osvojenih mandata zbog izbornih mahinacija. Dao im je rok do danas, a ako se slože, najavio je potpunu građansku neposlušnost od subote. Isti zahtev izneo je jutros ispred opštine Novi Beograd.

Nekadašnji predsednik te opštine i kandidat za novi mandat gradonačelnika uverava da u glasanju, zapisnicima i rezultatima nema ničeg spornog.

“Prvo, na Novom Beogradu naša lista ima većinu samostalno, plus postoji još manjinska Ruska stranka koja želi sa nama da pravi većinu. Što se tiče žalbi, ne postoji nijedna žalba opštinskoj izbornoj komisiji, što je jako interesantno da ako niste podneli nijednu žalbu danas najavljujete protest zbog rezultata. Oni su u neko doba noći proglasili pobedu, a njihovi članovi napustili komisiju u dva ujutru koja je zasedala do 10 ujutru”, rekao je kandidat liste “Aleksandar Vučić-Beograd sutra” Aleksandar Šapić.

Manojlovićevi potezi podelili opoziciju

Delovanja lidera pokreta Kreni-promeni” izazvala su različita reagovanja unutar opozicije. Dok predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže da je spreman da se odrekne mandata zbog odbrane izborne volje, drugi misle da je poziv preuranjen.

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde poručila je da je “naknadna pamet nanela puno štete građanima” kao i da je Manojlović tri dana nakon izbora tražio da se brani rezultat samo nekoliko opština.

“Smatramo i da opozicija ultimatume treba da postavlja političkom protivniku Vučiću, a ne opozicija opoziciji, kao i da opozicione organizacije treba međusobno direktno da razgovaraju, a ne preko medija”, navela je Marinika Tepić, sa čijim je stavom saglasan i poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta.

Sa inicijativom nije složan ni doktor Dragan Milić, koji je sa svojom istoimenom grupom građana učestvovao na lokalnim izborima u Nišu, poručivši da “taj put ne vodi nigde” i zamolio “Beograd da pusti opoziciju u Nišu da donese samostalnu odluku o daljim koracima”.

On je tokom jučerašnjeg dana poručio da njihova pravna služba radi na dobijanju uvida u izborni materijal, što im je u međuvremenu i omogućeno.

Koalicija “Biramo Niš” saopštila je da je uvid u toku, kao i da njihovi timovi otkrivaju brojne nepravilnosti.

“Tokom pregleda materijala rad je više puta ometan, a članovi Gradske izborne komisije ispred Srpske napredne stranke (SNS) pokušali su da fizički prekinu uvid u izborni materijal, navodeći da je njihovo radno vreme prošlo”, navodi se u saopštenju koalicije.

Oni su naveli i da je GIK zasedao i pokušao da izglasa odluku o radnom vremenu, što predstavlja direktno kršenje članova 36. i 37. Zakona o lokalnim izborima koji jasno kažu da radno vreme Lokalne izborne komisije nije fiksno i da se prilagođava potrebama izbornog procesa.

Uprkos proglašenoj većini, rezultatom u Nišu nije zadovoljan predsednik stranke Miloš Vučević, koji najavljuje promene u redovima naprednjaka. Ukupnim rezultatom zadovoljna je i predsednica Skupštine Ana Brnabić.

“Ne žele nestabilnost, ne žele neizvesnost i ne žele bilo kakve političke sukobe – mislim da su posebno na izborni dan građani u najvećoj meri kaznili, ono što je opozicija poručila – da žele nestabilnost i sukobe”, smatra Brnabić.

Mondo

Momirović: Stvaramo novo poglavlje u ekonomskim odnosima Japana i Srbije

by Leave a Comment

“Tokom današnjeg sastanka u Ministarstvu privrede, trgovine i industrije Japana razgovarali smo i o predstojećim izložbama EXPO 2025. u Osaki i EXPO 2027. koja će biti održana u Beogradu”, rekao je ministar Momirović.

On je naglasio da će Srbija imati značajno prisustvo u Osaki sa paviljonom koji će biti među najlepšima i izrazio očekivanje da će i Japan uzvratiti posetom i značajnim prisustvom na EXPO 2027. u Beogradu, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Ministar Momirović je dodao da je delegacija imala intenzivan raspored sastanaka tokom trodnevne posete Japanu, uključujući današnje sastanke sa ministrom privrede, trgovine i industrije, i ministrom nauke, kao i sutrašnji sastanak sa ministarkom za ekonomsku bezbednost.

“Ovi sastanci potvrđuju snažnu političku poziciju Srbije i njihov cilj je da se pretvore u konkretne ekonomske rezultate”, istakao je Momirović.

Dodao je da Srbija danas na japansko tržište izvozi proizvode u vrednosti od oko 80 miliona evra godišnje.

“A tu je pre svega reč o poljoprivrednim proizvodima i svakako je primarni zadatak da se u narednim godinama ovaj izvoz poveća na više od  200 miliona evra godišnje”, rekao je Momirović.

EuroNews Srbija/Tanjug

Formiranje vlasti u Nišu: Dok opozicija osporava rezultate izbora nameće se pitanje njenog organizacijskog kapaciteta

by Leave a Comment

Predstavnici opozicione liste “Biramo Niš” ušli u prostorije Gradske izborne komisije i do jutros su pregledali izborni materijal. Oni tvrde da su pronašli niz nepravilnosti i da će zbog toga biti podnesene i prijave.

Dr Dragan Milić, čija je grupa građana druga po broju osvojenih glasova, kaže da je nedvosmisleno opozicija pobedila u Nišu, ali da neće podleći pritiscima da se demonstrira na ulici.

Ono što je opozicija na zajedničkoj konferenciji saopštila, odnosno Dr Milić, da su se juče dogovorili da za početak formiraju vlast u najvećoj niškoj opštini Medijana gde je situacija, kako kažu, ista i ono što će prvo uraditi je da će 10 do 15 funkcija da bude ukinuto, da u toj opštini više neće biti uhlebljenja partijskih kadrova i da time očekuju da dobiju do 15 miliona dinara što će, kako najavljuju, upotrebiti za nabavku udžbenika za niške đake.

“Neko kaže neće se formirati vlast, pa idemo na kukavičje jaje da bude ponovo izbora u Nišu. Možete da organizujete izbore koliko puta hoćete, ali bez nas. Izbori su završeni, mi nove izbore nećemo prihvatiti, niko od nas na te izbore neće izaći. Izbori su završeni voljom građana Niša koji su rekli da SNS u Nišu više nema većinu”, rekao je Milić.

Đorđe Stanković je u ime liste “Biramo Niš” govorio je o brojnim nepravilnostima koje su, kako kaže, njihovi pravni timovi otkrili gledajući materijal GIK-a. Između ostalog, ovih dana se dosta pričalo o ruskoj manjinskoj stranci, a Stanković kaže da su još u maju ponedli krivičnu prijavu zbog falsifikovanih potpisa na toj listi, da tu ima još brojnih nepravilnosti koje su njihovi timovi utvrdili.

Timovi se i dalje nalaze u GIK-u i kako javlja reporterka Euronews Srbija iz Niša, svi oni do 20 sati večeras imaju pravo da pogledaju celokupan materijal, a onda u narednih 24 sata GIK mora da odgovori na primedbe.

“Uočili smo mnogobrojne nepravilnosti, kako u vezi potvrda glasanja van biračkih mesta, tako i u biračkim spiskovima, u brojanju glasačkih listića. Deo pravnog tima već je počeo da piše prigovore, podnosiće se danas. Nastavljamo od 9.00 da vršimo uvid u birački materijal i da pišemo dalje prigovore. Podnećemo prigovore za sve nepravilnosti i za sva biračka mesta za koja tvrdimo da nije bilo regularno”, rekla je Ana Eraković iz pravnog tima “Biramo Niš”.

Situacija se, podsetimo, lomi oko jednog mandata, koji je prema prvim preliminarnim rezultatima pripadao listi Dr Dragana Milića, ali su rezultati GIK-a pokazali da on ipak ide u ruke SNS, koja će iz pomoć Ruske stranke moći onda da formira većinu.

Dobrosavljević: Partijski sistem odavno ne odgovara našem društvu

Govoreći za Euronews Srbija o osporavanju rezultata u nekim gradovima i opštinama, politički analitičar Vladimir Dobrosavljević kaže da ne razume logiku opozicionih stranaka da traže uvid u materijal Gradske izborne komisije.

“Svako ko je ikada učestvovao u izbornom procesu i bio na izbornom mestu, zna da kopije zapisnika sa biračkih mesta, zajedno sa svim primedbama koje su unesene u njega, dobijaju predstavnici prve četiri liste na tom biračkom mestu. U Nišu imate 197 biračkih mesta. Četiri opozicione liste su prešle. Dakle, najmanje, kad bi uparili sve, najmanje tri kopije zapisnika po svakom biračkom mestu iznesu, da ih slože i da razbiju svaku sumnju o tome”, rekao je on.

Od danas sa srpskim tagom i kroz Crnu Goru

by Leave a Comment

Neophodno je da korisnici tagova izvrše prekonfiguracije, odnosno registracije na TOLL4ALL platformi, ističe se u saopštenju “Puteva Srbije”.

U saopštenju se dodaje da sve informacije o načinu prekonfiguracije i registracije novog taga korisnici mogu preuzeti na stranici toll4all.com, pozivom na Korisnički centar 0800 111 004, kao i na društvenim mrežama JP “Putevi Srbije”.

Iz JP “Putevi Srbije” napominju da od jula prošle godine srpski tagovi funkcionišu u Severnoj Makedoniji.

Aktivno se radi na povezivanju sa naplatnim sistemima u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Grčkoj, koje se uskoro očekuje.

RTS/Tanjug

Ubistvo nemačkog policijaca rasplamsava debatu o migracijama: Kome to ide u korist pred kraj kampanje za izbore u EU

by Leave a Comment

Fokus na imigraciju i islamistički ekstremizam mogao bi biti od koristi krajnjoj desnici u poslednjim danima kampanje.

Policajac, identifikovan kao Ruven L. (29), preminuo je u nedelju nakon što ga je ubo nožem u potiljak navodno 25-godišnji muškarac iz Avganistana, koji je stigao u Nemačku 2014.

Politički kontekst napada teško da može biti osetljiviji.

Stranka krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD) želi da ovonedeljne izbore za EU ​​pretvori u referendum o migrantskoj politici; ubistvo bi moglo da obezbedi samo potrebnu municiju.

Šira zabrinutost oko migracija mogla bi AfD da pružiti plodno tlo? 

AfD se u poslednje vreme bori sa nizom nedavnih skandala koji su, kako se činilo, zaustavili njen politički uspon i doveli da sklizne u anketama.

“Naše misli su sa svim državnim službenicima koji svakodnevno svoje živote moraju da dovode u opasnost zbog pogrešne migracijske i bezbednosne politike”, rekli su nacionalni ko-lideri AfD-a, Tino Chrupalla i Alice Veidel.

Ali šira zabrinutost oko migracija mogla bi stranci pružiti plodno tlo.

Oni su pozvali na “sigurne granice i tvrđavu Evropu”, zaustavljanje imigracije i “repatrijaciju” avganistanskih migranata koji su već u zemlji.

Ankete pokazuju da je mnogim Nemcima i dalje veoma neprijatno zbog imigracije i da žele da vide ograničenje broja tražilaca azila dozvoljenih u zemlji.

U jednom nedavnom istraživanju  sprovedenom za nemačku javnu televiziju, ispitanici su naveli politiku izbeglica, azila i integracije kao najhitnije pitanje sa kojim se suočava Evropska unija, a 41 odsto ih je navelo kao jedan od dva najveća problema sa kojima se blok suočava – veći značaj nego što se pridaje bilo kom drugo pitanje.

U odvojenoj anketi, 64 odsto Nemaca je reklo da smatra da je migracija relativno nepovoljna za društvo, dok samo 27 odsto smatra da je to neto korist.

U tom kontekstu, političari AfD-a nastojali su da prikažu uticaj imigracije na Nemačku u gotovo apokaliptičnim terminima, kao da se zemlja bori za opstanak suočena sa nasiljem koje su navodno počinili migranti.

“Koliko nas još mora da umre pre nego što nađemo hrabrost da živimo svoj život?” Bjorn Hocke, jedan od najekstremnijih političara AfD-a i njen lider u istočnoj njemačkoj državi Tiringiji, napisao je na društvenoj mreži X.

Hockea je nedavno kaznio nemački sud zbog korišćenja nacističkog slogana tokom predizbornog govora.

Osude ubistva policajca u nemačkom Manhajmu 

Policajac je ubijen u petak na javnom trgu u jugozapadnom nemačkom gradu Manhajmu, gde se grupa antiislamskih aktivista koja sebe naziva Građanski pokret Pax Europa spremala da održi miting.

Osumnjičeni je nožem napao ljude okupljene na trgu, ranivši nekoliko, uključujući Mihaela Sturzenbergera, osnivača antiislamske grupe.

Nakon što je policija stigla na lice mesta, osumnjičeni je navodno prišao policajcu s leđa dok je klečao nad drugim muškarcem i izbo svoju žrtvu.

Drugi policajac je potom pucao u osumnjičenog, koji je hospitalizovan.

Policija istražuje napad, motiv nije utvrđen.

Vlasti su saopštile da je osumnjičeni rođen u Avganistanu, bio je oženjen, otac dvoje dece i živeo je sa porodicom u Hepenhajmu u Hesenu.

Političari širom spektra osudili su napad i upozorili na opasnost od ekstremizma.

“Policajac koji je ubijen u Manhajmu branio je pravo svih nas da izrazimo svoje mišljenje”, napisao je nemački kancelar Olaf Šolc na društvenoj mreži X u ponedeljak.

“Ako ekstremisti žele da nasilno ograniče ova prava, moraju da znaju: mi smo njihovi najteži protivnici”, naveo je Šolc.

Govoreći za nemački tabloid Bild, ministar ekonomije Zelenih Robert Habeck je upozorio da je potrebno razjasniti motiv napadača, pre nego što je izjavio da se Nemačka mora “boriti protiv islamizma svom strogošću naše ustavne države”.

“Ne sme biti tolerancije“, dodao je Habeck.

“To je ubilačka ideologija koja nema ništa zajedničko sa našom demokratijom”, naveo je on.

EuroNews Srbija

Beč: Austrija – Srbija 2:1

by Leave a Comment

Slika prvog poluvremena bila je takva da je Austrija ostavila bolji utisak uz veoma bledu i anemičnu Srbiju u prvih 25 minuta. Za to vreme je reprezentacija primila dva gola posle lucidnih dubinskih dodavanja i pasova u prostor posle kojih su najpre Vimer u 10. pa Baumgartner u 13. minutu doveli Austrijance do ubedljivih 2:0.

Prvi ozbiljniji korak našeg tima učinjen u napadu bio je u 16. minutu kada je kapiten Tadić iz izgledne prilike šutirao pored stative protivnika.

I nije prvi put da se naši podižu i počinju bolju, bržu i konkretniju igru kada bismo se vraćali “iz minusa” te je kao plod toga došla odlična akcija po levoj strani kapitena Tadića u 35. minutu, posle čijeg je centaršuta Spajić vrlo dobro šutirao glavom, da bi posle odbitka od stativu, natrčao najbolji srpski defanzivac večeras Strahinja Pavlović i smestio je glavom u mrežu (1:2).

U drugom poluvremenu, selektor Stojković je kombinovao sa timom i isprobavao razne taktičke zamisli što se nije odrazilo na solidnu igru Srbije koja je u jednom momentu posegnula za presingom na polovini rivala.

Naši su se rastrčali, pokazivali veliku želju za izjednačenjem ali u određenim trenucima i neujednačenu i nekanalisanu energiju.

Na EP svakako očekujemo bolja izdanja crveno-plavo-belih.

Inače, Sergej Milinković-Savić odigrao je za Srbiju večeras jubilarni 50. meč.

Srbiju u subotu u 18 časova čeka Švedska u Stokholmu, što je poslednja provera pred start šampionata u Nemačkoj.

Simptom

“VIDIMO SE USKORO!” Novak Đoković se oglasio posle povlačenja sa Rolan Garosa, i to kako!

by Leave a Comment

Podsetimo, Đoković je u neverovatnom meču u pet setova pobdio Serundola, ali je tom prilikom doživeo povredu desnog kolena.

Nadali su se istinski ljubitelji tenisa, a naročito Noletovi navijači, da će on moći da u sredu igra protiv dvostrukog uzastopnog finaliste Otvorenog prvenstva Francuske u tenisu, Kaspera Ruda, ali…

Novak Đoković je odlučio da se povuče sa Rolan Garosa zbog povrede, a time je prepustio i prvo mesto na ATP listi.

Nedugo zatim, Nole se oglasio na Instagramu:

“Veoma sam tužan što moram da saopštim da sam prinuđen da sam povučem sa Rolan Garosa. Igrao sam srcem i dao sve od sebe u jučerašnjem meču i, nažalost, zbog kidanja medijalnog meniskusa u desnom kolenu, moj tim i ja smo doneli tešku odluku, posle pažljivog razmatranja i konsultacija.

Želim sve najbolje igračima koji se nadmeću ove sedmice i iskreno se zahvaljujem neverovatnim navijačima za svu ljubav i kontinuiranu podršku.

Vidimo se uskoro.

S ljubavlju i zahvalnošću,

Nole”.

Novosti

Broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja nad decom udvostručen tokom poslednje decenije

by Leave a Comment

Problemi sa spavanjem, razvoj ankcioznosti, problemi u školi, povlačenje iz društvenih aktivnosti, zatvaranje u sebe… sve ovo mogu biti posledice ili odlike dece koja su preživela neki vid nasilja.

“Prema podacima balkanske epidemološke studije, 70 odsto dece je makar jednom tokom svog života iskusilo neki oblik fizičkog ili psihičkog nasilja, 38 odsto njih je svedočilo nekom obliku nasilja koje se odvijalo unutar porodica, dok je recimo 8 odsto dece iskusilo seksualno zlostavljanje”, navodi psihološkinja Bojana Tankosić.

Pogrešan roditeljski pristup može uzrokovati traume za ceo život.

“I dalje postoji veliki broj roditelja koji fizički kažnjavaju dete, misleći da će na taj način dete da popravi svoje ponašanje“, naglašava dr Jovana Škorić, sociolog – istraživač u Centru za nestalu i zlostvljanu decu.

Napominje da Srbiji imamo vrlo malo preventivnih programa, uz nešto veći broj ciljanih intervencija.

“Ali, trebalo bi svi da shvatimo da rešenje leži u određenim preventivnim merama, ali i sistemskom odgovoru države”, ističe Škorićeva.

Procena da je neprijavljenih slučajeva i tri puta više

Broj prijavljenog porodičnog nasilja nad decom u poslednjih deset godina u Srbiji je gotovo udvostručen. Samo tokom 2022. godine zabeležno je više od 8.500 prijava, dok stručnjaci kažu da bi broj neprijavljenih slučajeva mogao biti i trostruko veći.

Nasilje treba prijaviti policiji, centru za socijalni rad ili se obratiti zaštitniku građana.

“Ako nismo mi nadležni za tu situaciju, uvek ćemo vas uputiti onome ko je nadležan i pratićemo to da li su oni postupali onako kako bi trebalo u skladu sa zakonom“, objašnjava pokrajinska ombudsmanka Dragana Ćorić.

Dečji savet kao pomoć pokrajinskoj ombudsmanki

U Novom Sadu je prošle godine formiran dečiji savet koji pomaže ombudsmanki u cilju ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava deteta. Broji 15 članova, uzrasta do 13 do 17 godina.

“Vršnjaci dece koja možda preživljavaju upravo neko određene strašne situacije kojima će se pre oni poveriti nego doći možda kod nekog odraslog i koji nas savetuju, koji nam sugerišu šta je to što oni vide kao veliki problem u današnjem društvu, a tiče se njih i njihove bezbednosti“, dodaje Dragana Ćorić.

Zbog straha i stigme, deca se teško odlučuju da svedoče o nasilju. U višem sudu u Novom Sadu broj svedočenja raste od kada postoji specijalizovana prostorija za ispitivanje posebno osetljivih svedoka.

Psihološkinja Bojana Tankosić kaže da postoje pojedinici koji su za to obučeni i koji ipak pružaju podršku deci koja dođu u kontakt sa pravosudnim organima.

Osim pomoći državnih institucija, oslonac za rad sa decom koje su pretrpela nasilje su i nevladine organizacije poput Centra za nestalu i zlostavljanu decu, koji u svom radu uključuju celu porodicu.

RTS

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt