“Sve dok se životinje smatraju inferiornom vrstom, biće podvrgnute svim vrstama zla i patnje, ubijaće ih za naše potrebe, slobodno vreme i zadovoljstvo.
Nikada neću sudelovati u toj drskosti i bezosećajnosti”, govorila je glumica tokom celog svog veka.
Njen uticaj bio je nemerljiv. Nije bila samo glumica; postala je kulturni fenomen. Svojom prepoznatljivom “košnica” frizurom, naglašenim očima i napućenim usnama, Bardot je postala utjelovljenje “joie de vivre” – radosti življenja koja je prkosila konvencijama. Do trenutka povlačenja sa filmskog platna 1973. godine, snimila je 47 filmova, izdala više od 60 pesama i postala lice Francuske u svetu.
U industriji opsednutoj mladošću, možda je najradikalniji čin Brigitte Bardot bio njeno odbijanje da se bori protiv vremena. Još 1973., netom nakon objave o povlačenju, na pitanje boji li se starenja, bez oklevanja je odgovorila: “Nimalo, jer tu ne možemo ništa. To je potpuno prirodno.”
Taj stav nikada nije promenila. Dok su se njene koleginice okretale estetskoj hirurgiji, Bardot je dopustila prirodi da učini svoje. Fotografije iz njenih kasnijih godina prikazuju ženu čija srebrna kosa nije dotaknuta bojom i čije lice nosi tragove proživljenog života, bez filera i botoksa.
Iako ju je De Beauvoir proglasila simbolom ženskog oslobođenja, Bardot se do kraja oštro distancirala od feminizma. Njeni stavovi, posebno prema pokretu Mee too. izazvali su bes javnosti. Pokret je nazvala “licemernim i smešnim”, a glumice koje se žale na seksualno uznemiravanje optužila je da traže publicitet.
Šokirala je javnost i obranom Gérarda Depardieua i Nicolasa Bedosa, glumaca optuženih za seksualno nasilje, izjavivši da “oni koji imaju talenat i stave ruku na devojčinu zadnjicu i bivaju bačeni u blato”.
Šokirala je javnost i obranom Gérarda Depardieua i Nicolasa Bedosa, glumaca optuženih za seksualno nasilje, izjavivši da “oni koji imaju talenat i stave ruku na devojčinu zadnjicu i bivaju bačeni u blato”.
“Feminizam nije moja stvar. Ja volim muškarce”, njena je rečenica koja sažima stav koji brani godinama. Redatelj Alain Berliner, koji je snimio nedavni dokumentarac o njoj, smatra je “slobodnom misliteljkom” koja je živela kao feministkinja, ali odbija tu etiketu.
-Brigitte Bardot ostaje jedna od najkompleksnijih i najparadoksalnijih figura 20. i 21. veka. Ona je žena koja je oslobodila druge, ali je sama bila zarobljenik slave. Posvetila je život životinjama, ali je svojim izjavama povredila ljude. Nakon što je godinama bila najfotografisanija žena sveta, pronalazila je sreću u potpunoj izolaciji, okružena samo onima koje istinski voli – životinjama. Njena priča nije samo priča o slavi i povlačenju, već snažan testament o životu proživljenom bez kompromisa, do samog kraja.
Za nju je ljubav uvek bila sloboda, a ne ograničenje. Iako je bila majka i u toj sferi života imala i teških i po mišljenju mnogih, surovih odluka, nije željela ni po koju cenu da izgubi svoj identitet ili se prikloni očekivanjima drugih.
Njen ljubavni život bio je pun strasti, ali i izazova. Dok su je neki zbog toga kritikovali, Bardot je ostala dosedna sebi i svojoj viziji života – bez kompromisa i bez maski. To ju je, zapravo, i učinilo jednom od najslavnijih i najkompleksnijih žena svog vremena.
Njen ljubavni život bio je pun strasti, ali i izazova. Dok su je neki zbog toga kritikovali, Bardot je ostala dosedna sebi i svojoj viziji života – bez kompromisa i bez maski. To ju je, zapravo, i učinilo jednom od najslavnijih i najkompleksnijih žena svog vremena.
Simptom/The Guardian