Govoreći novinarima u Vašingtonu, Tramp je rekao da je Kina bila sjajna za njegovu administraciju u ekonomskom smislu.
“Imaćemo sastanak s predsednikom Sijem. Mislim da će biti zaista neverovatno. On je moj prijatelj. Veoma dobro smo se slagali tokom godina”, rekao je.
Tramp bi trebalo da poseti Kinu 14. i 15. maja radi svog drugog direktnog samita sa Sijem nakon što su se dvojica lidera prošle godine sastala u Južnoj Koreji.
Simptom/Anadolija
Lula je novinarima u brazilskoj ambasadi u Vašingtonu nakon sastanka s Trampom u Beloj kući rekao da bi promena tona mogla otvoriti prostor za diplomatiju.
“Čuo sam, i nadam se da je prevod bio tačan, da je rekao kako ne razmišlja o invaziji na Kubu”, rekao je Lula, prenosi agencija Anadolija.
“Mislim da je to značajan signal. Kuba želi dijalog, želi pronaći rešenje za okončanje blokade koja joj od 1959. godine onemogućava da bude istinski slobodna zemlja. To je najdugotrajnija blokada u istoriji čovečanstva.”
Ova izjava oštro se razlikuje od Trampove javne retorike o Kubi. Samo nekoliko sedmica ranije, 16. marta, izjavio je iz Bele kuće da bi mu bila “čast preuzeti Kubu”.
Lula je ponudio usluge Brazila za smanjenje tenzija između Vašingtona i njegovih dugogodišnjih protivnika.
“Ako Brazil može razgovarati s bilo kojom zemljom o pitanju američkog mešanja, bilo na Kubi ili u Iranu, Brazil je spreman razgovarati”, rekao je. “Ali ovde sam prvenstveno da razgovaram o brazilskim pitanjima.”
Lula je takođe iskoristio priliku da podseti na diplomatsku istoriju, otkrivši da je Trampu jednom predao sporazum s Iranom iz 2010. godine, koji je prvobitno posredovao Brazil.
Brazilski predsednik izrazio je frustraciju načinom na koji su administracija tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame i evropski lideri pristupili tom sporazumu.
“Nažalost, kada smo finalizirali taj sporazum, ne znam zašto su SAD i EU odlučili dodatno pojačati pritisak na Iran”, rekao je. “Moguće zato što su strane koje su posredovale bile zemlje ‘trećeg sveta’, države koje ne pripadaju elitnom klubu globalnih sila.”
Lula je ostao čvrst i u kritikama globalnih vojnih akcija, posebno spominjući Sjedinjene Američke Države i Izrael.
“Vrlo sam kritičan prema ratovima koji se vode u svetu”, rekao je. “Kao što sam kritikovao rat u Ukrajini, tako kritikujem ono što se dogodilo u Gazi, ono što se događa u Libanu i ono što su SAD i Izrael uradili Iranu. Potpuno sam protiv toga.”
Dodao je da je tokom sastanka ponovo predao Trampu sporazum postignut s Iranom 2010. godine.
“Mi, Brazil i Turska, uspeli smo uveriti Iran da prihvati revidirani sporazum o neproizvodnji nuklearnog oružja”, rekao je.
“Nažalost, kada smo finalizirali taj sporazum, ne znam zašto su Obama i Evropska unija i ostatak sveta odlučili pojačati pritisak na Iran.”
Dok god je Slobodan Soro predsednik VSS nećemo imati najbolje vaterpoliste u bazenu.
Potpisnici ovog pisma su Nikola Jakšić, Radoslav Filipović, Dušan Mandić, Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, Radomir Drašović, Nemanja Vico, Nikola Dedović, Petar Jakšić i Viktor Rašović.
„Poštovani,
Kao dugogodišnji reprezentativci, aktuelni evropski, trostruki olimpijski šampioni, smatramo da je neophodno da se oglasimo povodom najnovijih dešavanja u našem Savezu.
Novi predsednik Saveza, Slobodan Soro je u više navrata kroz svoje izjave pokušao da diskredituje i omalovaži sve naše uspehe poslednjih nekoliko godina.
Naše zlatne medalje ni najmanje nisu bile odraz trenutne inspiracije, kao što to navodi Slobodan Soro, već godina velikih odricanja, treniranja, zajedništva i borbe.
Takođe, podsetili bismo javnost da je nekolicina igrača iz aktuelnog sastava reprezentacije već bila izložena nesportskim potezima od strane Slobodana Sora i njegovog tima ljudi u VK Novi Beograd, od zabrane treniranja, izbacivanja iz kluba, nedozvoljavanja igranja za reprezentaciju itd. Smatramo da su i tada svi ti postupci učinjeni kako bi se naštetilo našoj reprezentaciji, našem zajedništvu kako bi se sprečio dalji napredak srpskog reprezentativnog vaterpola“, počela je objava, ali je to bilo daleko od kraja.
„Naš tim kao najtrofenija reprezentacija Srbije zaslužuje predsednika Saveza dostojnog svega onoga za šta smo se borili sve ove godine, nekoga ko štiti naše interese, ko će se zalagati za nas, vrednovati sve osvojeno i podstaći dalje osvajanje trofeja.
Ponosni smo na sve što smo ostvarili sa kapicom Srbije – na svaku utakmicu, svaku pobedu, ali i na svaki težak trenutak koji nas je učinio jačima kao tim. Kao aktuelni evropski i trostruki olimpijski šampioni, verujemo da smo svojim rezultatima jasno pokazali ko smo i šta predstavljamo.
Poslednjih deset godina vaterpola u Srbiji nesumnjivo predstavlja jedan od najtrofejnijih perioda u istoriji našeg sporta.
Tokom čitave naše karijere vodili smo se principima poštovanja, dostojanstva i fer-pleja. To poštovanje smo pokazivali prema svima, pa i prema Slobodanu Soru, današnjem predsedniku Saveza, i u periodu kada je nastupao za reprezentaciju Brazila i igrao protiv Srbije na najvećim takmičenjima.
Svedoci smo da je i tada ulagao maksimalne napore da zaustavi put reprezentacije Srbije ka najvećim uspesima, ali isto tako i da u tome nije uspeo – što potvrđuju rezultati koje smo zajedno ostvarili na radost cele naše nacije“, navode dalje vaterpolisti.
Nastavljaju u istom tonu.
„Nakon mnogo razmišljanja i međusobnih razgovora, doneli smo jednoglasnu odluku da se povučemo iz igranja za vaterpolo reprezentaciju Srbije dokle god je na njenom čelu Slobodan Soro kao i njegov tim ljudi.
Ova odluka je bila veoma teška, jer je igranje za reprezentaciju za nas uvek predstavljalo najveću čast i privilegiju i san svakog mladog sportiste. Ipak, smatramo da je nephodno da mi lično podignemo glas protiv svih onih koji žele da diskredituju i unište teško stečene uspehe vaterpolo reprezentacije zarad svojih ličnih interesa.
Takve osobe ne smeju biti na čelu najtrofenije reprezentacije u Srbiji!
Apelujemo na javnu podršku bivših i sadašnjih sportista, ljudi iz sveta vaterpola, i svih onih kojima je stalo da vaterpolo savez ne ode u ruke onih koji iz svog ličnog nezadovoljstva i hira žele da obezvrede prošlost, a unište budućnost našeg najtrofenijeg sporta“, stajalo je u objavi vaterpolista.
Simptom/Bez cenzure
Strategija takođe značajno proširuje unutrašnji fokus SAD na „nasilne ekstremiste levice“, uključujući „radikalno protransrodne“ grupe, kao i na narko-kartele u Latinskoj Americi.
„Jasno je svima da dobro organizovane neprijateljske grupe koriste otvorene granice i globalističke ideale. Što se više te strane kulture šire i što se duže nastave sadašnje evropske politike, terorizam je sve izvesniji“, navodi se u dokumentu.
Strategija, koju predvodi koordinator za borbu protiv terorizma Sebastijan Gorka, poručuje da Evropa „kao kolevka zapadne kulture i vrednosti mora hitno delovati i zaustaviti svoje namerno propadanje“.
U dokumentu se takođe navodi da će se američki napori usmeriti na „brzu identifikaciju i neutralizaciju nasilnih sekularnih političkih grupa čija je ideologija antiamerička, radikalno protransrodna i anarhistička“.
Nova strategija dolazi nekoliko meseci nakon što je Trampova administracija optužila Evropu da se suočava sa „civilizacijskim brisanjem“ zbog imigracije.
Simptom/Danas/FoNet
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare s alžirskim predsednikom Abdelmađidom Tebuneom u Ankari, Erdogan je oštro kritikovao trenutnu izraelsku vladu.
„Izraelska agresija je još jednom pokazala da glavni sigurnosni problem našeg regiona leži u ekspanzionističkoj, bezakonitoj politici aktuelne vlade koja prkosi svim normama“, poručio je Erdogan.
Turski lider je istakao da Ankara i Alžir dele zajednički stav o potrebi zaustavljanja spirale nasilja koja ozbiljno ugrožava mir i stabilnost.
Simptom/Anadolija
„Najvažnije pitanje spoljne politike o kojem se ovih dana raspravlja je rat, prekid vatre i napori za okončanje rata i vraćanje mira i stabilnosti u regiji“, rekao je Bagei.
Rekao je da su se nedavni razgovori s pakistanskim zvaničnicima fokusirali na iranski predloženi okvir, opisan kao „predlog od 14 tačaka“, koji je Sjedinjenim Državama prenesen putem Pakistana.
Bagei je rekao da Iran trenutno preispituje predlog i da će svoje zaključke preneti pakistanskom posredniku nakon što se završe interne procene.
„Na osnovu ishoda ove razmene poruka, odlučiće se o sledećem koraku“, rekao je.
Odgovarajući na pitanje da li je Teheran već odgovorio Vašingtonu, Baghaei je rekao da Iran još nije dao odgovor.
„Još uvek pregledavamo predlog. Prvo moramo doneti zaključak, a javnost ćemo definitivno obavestiti nakon toga“, dodao je.
Vence na spomen-ploču ispred Kineskog kulturnog centra, izgrađenog na mestu bombardovane ambasade položili su ambasador Kine u Srbiji Li Ming i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
“Ovaj zločin NATO je očigledno kršenje međunarodnog prava i osnovnih normi međunarodnih odnosa, narušavanje nacionalnog suvereniteta, kao i neoprostivo skrnavljenje ljudske savesti. Ni kineski ni srpski narod nikada neće zaboraviti ovu istoriju”, rekao je ambasador Li Ming.
On je ocenio da je “svet danas suočen sa turbulencijama, promenama i eskalacijom sukoba” i da se “određene zapadne zemlje bave militarizmom, stalno izazivajući konfrontaciju i rat, stvarajući sukobe i haos”.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski kazala je da su srpski i kineski narod prošli kroz “zajedničku oluju” tokom 1999. godine.
“Zajedno su iskusili stradanje, nepravdu i posledice politike sile i bezakonja. U ime Vlade Srbije i srpskog naroda, izražavam najdublje saučešće porodicama stradalih, kineskom narodu i državnom rukovodstvu prijateljske Narodne Republike Kine”, rekla je ona.
Navela je da to stradanje nije bilo stradanje samo jedne države, već stradanje međunarodnog prava.
“I danas osećamo posledice tog grubog presedana i vidimo koliko je on postao izgovor za druga žarišta, druge frontove, druge sukobe i druge konflikte u svetu”, kazala je Đurđević Stamenkovski.
Na današnji dan, pre 27 godina, u NATO bombardovanju kineske ambasade u Beogradu, poginulo je troje kineskih novinara – dopisnik kineske nacionalne novinske agencije Sinhua Šao Junhuan i dopisnici dnevnog lista Guang ming Sju Singhu i Džu Jing, a više od 20 kineskih diplomata je povređeno. Zgrada ambasade je teško oštećena.
Simptom/Beta
“SSP garantuje da taj put znači hapšenje policajaca poput (Marka) Krička, hapšenje kriminalaca sa kojim je režim čvrsto povezan, a koji su na crnim listama poput Zvonka Veselinovića, obračun sa korupcijom kroz Zakon o poreklu imovine i specijalno tužilaštvo sa sopstvenom policijom od čega se naprednjaci tresu i nema tog jermenskog konjaka koji tu groznicu može da izleči”, rekao je zamenik predsednika SSP Borko Stefanović u pisanoj izjavi.
Naveo je da je ministar Marko Đurić u Jerevanu rekao da je “politika principa i nacionalnih interesa suština politike Srpske napredne stranke (SNS)” i dodao: “Da prevedem šta nam u stvari Đurić poručuje: Osnovni princip naprednjaka od koga ne odustaju je da kradu novac i izbore, što je priznao i sam Vučić”.
“Nacionalni interes za režim, pored ostanka na vlasti i slobodi po svaku cenu, jeste pretvaranje građana Srbije u građane drugog reda što radi upravo Vučić sa (premijerom Albanije Edijem) Ramom, nudeći naše poniženje kao poklon, a adaptibilnost im znači da se pre podne ljube s onima koje posle podne proglašavaju za neprijatelje, poput već pomenutog Rame ali i (premijera Hrvatske Andreja) Plenkovića”, napisao je Stefanović.
Opomenuo je “da ovaj diplomatski amaterizam nije opasan – bio bi smešan”.
“Ono što nije smešno jeste da Marko Đurić i dalje odbija da kaže da li je njegov ključni čovek, po Đurićevom nalogu, lično nosio spot protiv kasnije ubijenog Olivera Ivanovića po srpskim televizijama na KiM, i da li je tačno da je Đuriću rođena sestra zaposlena u Stejt departmentu u Vašingtonu što stvara ozbiljan problem sukoba interesa. Toliko o adaptibilnosti i principima režima”, ocenio je Stefanović.
Simptom/Beta
Osiguranje kredita u svojoj osnovi znači sledeće: postoji polisa osiguranja vinkulirana u korist banke. Ako korisnik kredita ostane bez posla, doživi trajni invaliditet ili u slučaju smrti – osiguravajuća kuća preuzima obavezu vraćanja kredita. Banka naplaćuje potraživanje od osiguravača, a ne od porodice korisnika.
To nije sitnica. Pomislite na stambeni kredit koji traje 20 ili 30 godina. Za to vreme mnogo toga može da se promeni. Osiguranje kredita funkcioniše kao sigurnosna mreža koja sprečava da nepredviđene okolnosti prerasnu u finansijsku katastrofu.
Kod, recimo, gotovinskih kredita za refinansiranje klijenti se mogu opredeliti za polisu životnog osiguranja koja pokriva ostatak duga u slučaju smrti, trajnog invaliditeta ili nekog drugog rizika. Postoje i polise osiguranja u slučaju nezaposlenosti.
Šta tačno pokriva polisa?
Jedno od najčešćih pitanja koje klijenti postavljaju bankama glasi: koliko rata kredita pokriva osiguranje? Odgovor zavisi od vrste rizika.
Gubitak posla: U praksi, osiguranje obično pokriva ograničen broj rata, najčešće između šest i 12 mesečnih rata. Tokom cele otplate kredita, maksimalan broj pokrivenih rata iznosi 12. Dakle, ne radi se o neograničenoj zaštiti, već o periodu koji daje dovoljno vremena da se korisnik stabilizuje i pronađe novo zaposlenje.
Smrt osiguranika: Isplaćuje se suma jednaka ostatku duga po kreditu. Porodica ne nasleđuje obavezu otplate – osiguravajuća kuća izmiruje celokupno preostalo dugovanje prema banci.
Trajni invaliditet: Kada je reč o trajnom invaliditetu kao posledici nezgode, stepen invaliditeta od 50 do 100 procenata donosi isplatu srazmernog procenta od glavnice kredita. Što je stepen invaliditeta viši, veća je i isplata.
Važna napomena: U svim navedenim slučajevima, isplata osiguranja ne uključuje zakasnele uplate rata i zatezne kamate.
Ko ne može da koristi ovu zaštitu?
Osiguranje otplate kredita u slučaju gubitka posla nije dostupno svima. Postoje jasno definisane kategorije klijenata koji nemaju pravo na ovu vrstu zaštite. Pre svega su to zaposleni na određeno vreme i preduzetnici i zaposleni kod njih, nerezidenti i i zaposleni kod poslodavaca koji nisu registrovani na teritoriji Republike Srbije. Penzioneri takođe spadaju u ovu grupu izuzetaka.
Postoji još jedan važan preduslov. Rizik gubitka zaposlenja podrazumeva prekid ugovora o radu od strane poslodavca, i to isključivo onaj koji nije uslovljen kršenjem radnih obaveza zaposlenog. Pored toga, korisnik mora da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da aktivno traži posao, a pravo na naknadu stiče tek nakon „karence“ (odbitnog perioda) od 60 dana.
Stambeni krediti i obavezno osiguranje imovine
Kada se govori o stambenim kreditima, pravila se donekle menjaju. Osiguranje imovine – koje se odnosi na nekretninu stavljenu pod hipoteku – predstavlja jedinu obaveznu vrstu osiguranja kod stambenih kredita u Srbiji. Sve ostale polise su preporuka banke, a ne zakonska obaveza.
Ukoliko dođe do izlivanja vode iz instalacija, požara ili sličnog oštećenja nekretnine, klijent dobija nadoknadu od osiguravajuće kuće kako bi izvršio neophodne popravke. To štiti i korisnika i banku, jer je nekretnina zaštićena od gubitka vrednosti.
Da li osiguranje utiče na kamatu?
Odgovor će mnoge iznenaditi: nominalna kamatna stopa ostaje ista bez obzira na to da li korisnik ima osiguranje ili ne. Ipak, dodaje se trošak same polise.
Zašto onda razmišljati o tome? Zato što polisa pruža mirnu glavu. Finansijska sigurnost se ne meri procentima, već sigurnošću da neočekivani životni događaj neće značiti gubitak doma.
Uloga Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)
NKOSK je državna institucija koja osigurava kredite odobrene fizičkim licima. NKOSK u pravilu pokriva najveći deo rizika banke (najčešće oko 75 odsto nenaplaćenog potraživanja). Ovaj mehanizam štiti sve strane: banka smanjuje rizik, a korisnik zauzvrat često dobija povoljnije uslove. Udruženje banaka Srbije ističe da krediti osigurani kod NKOSK često omogućavaju povoljnije uslove finansiranja u odnosu na kredite bez ove vrste osiguranja.
Kako doneti pravu odluku?
Pre potpisa, postavite sebi ključna pitanja:
Koliko bi meseci moja porodica mogla da otplaćuje kredit bez mojih primanja?
Imate li ušteđevinu koja pokriva bar šest mesečnih rata?
Da li radite u sektoru koji prolazi kroz velike promene?
Osiguranje kredita nije uzaludan trošak. To je ulaganje u stabilnost koja se ne primećuje dok sve teče glatko, ali se itekako oseti kada život postavi prepreku koju niste planirali.
Simptom/Forbs Srbija
Ovo je rekao ministar zdravlja, dr Aron Motsoaledi, koji je u sredu ujutru obavestio parlamentarni Odbor za zdravstvo.
Ministrova izjava usledila je nakon potvrde hantavirusa kod kritično bolesnog britanskog državljanina u Južnoj Africi i kod žene koja je kolabirala na Međunarodnom aerodromu Oregon Tambo. Kasnije je preminula u Južnoj Africi. Njen muž, treći pacijent, preminuo je na Svetoj Heleni.
Njih troje su bili putnici na kruzeru MV Hondius, koji je plovio iz Argentine do Kanarskih ostrva preko Zelenortskih Ostrva.
Motsoaledi je objasnio da se praćenje kontakata nastavlja, a 62 osobe su već identifikovane.
„Gospođa koja je stigla na Oregon Tambo doletela je sa Svete Helene… morali smo da znamo ljude koji su bili tamo na aerodromu pre nego što se srušila. Treći kontakt tragovi su zdravstveni radnici u Kempton parku gde je gospođa otišla.“
Simptom/AllAfrica
Prema podacima ruskih medija, u 2025. godini obim izdatih mikrokredita dostigao je istorijski maksimum – 2,1 trilion rubalja (23,9 milijardi evra), što je 35 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Prema podacima Centralne banke Rusije, oko polovine tih kredita odobravano je po kamatama koje prelaze 250 odsto godišnje.
U uslovima dugotrajnog rata, visoke inflacije i stagnacije prihoda, značajan deo stanovništva prinuđen je da se obraća mikrofinanasijskim organizacijama kako bi pokrio osnovne troškove, navodi se u analizi i dodaje da se u takvim okolnostima kratkoročni krediti brzo pretvaraju u dugotrajnu dužničku zavisnost zbog naglog rasta kamata i kaznenih penala.
Dodatni faktor pritiska predstavlja transformacija izvora finansiranja ekonomije i nakon uvođenja sankcija građani defakto obavljaju ulogu glavnih kreditora države i korporativnog sektora, bez stvarnog uticaja na te procese, piše u analizi.
Dodaje se da se u uslovima militarizacije ekonomije ograničeni resursi usmeravaju pre svega na finansiranje odbrambeno-industrijskog kompleksa, dok se civilni sektori suočavaju sa nedostatkom kapitala.
Ruska bankarska statistika pokazuje da je udeo problematičnih potrošačkih kredita porastao sa devet odsto početkom 2025. na 13,1 odsto u 2026. godini. U hipotekarnom segmentu taj pokazatelj takođe je porastao – sa jedan odsto na 1,8 odsto.
Uprkos tome, predstavnici regulatora naglašavaju da nivo problematične zaduženosti ostaje niži od istorijskih maksimuma, što stvara iluziju relativne stabilnosti.
Rast vojnih rashoda takođe značajno utiče na tržište rada. Neki ruski mediji navode da je broj planiranih otpuštanja u javnom sektoru porastao za 43 odsto, dok je u četvrtom kvartalu 2025. tempo otpuštanja povećan za 59 odsto na godišnjem nivou, naveo je Demostat.
Simptom/FoNet
“Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da postoji jedan ne tako mali procenat ljudi koji su i protiv vlasti i protiv studentske liste. Veoma važna će biti i predizborna kampanja, jer se jedan deo birača opredeli u poslednjem trenutku za koga će da glasa. Zato jesu bitne liste i ko je na njima”, kazao je Milić za nedeljnik NIN.
Naveo je da bez studentskog pokreta, antirežimski pokret ne bi imao šansu na izborima, i da se sa njima promenila politička scena u Srbiji.
“Studentski pokret je iz jednog opštenarodnog pokreta prerastao u politički pokret. Probudili su nadu, vratili entuzijazam i pokrenuli ljude. Fascinantni rezultati koje niko nije mogao da postigne za sve vreme vladavine naprednjaka”, rekao je on.
Simptom/Beta
“Mi smo mišljenja da je bilo bolje što pre da brendiramo taj blok da idemo s njim, da ga afirmišemo, da u Srbiji gde ima u ovom momentu 45 odsto ili tako negde, ljudi koji su za ulazak Srbije u Evropsku uniju, da im treba dati tu mogućnost da podrže nekoga ko to stavlja u prvi plan”, kazao je Ponoš za televiziju N1.
Kazao je da je važno da se na opozicionom frontu “podele poslovi” i organizuje za dobijanje 55 odsto glasova na izborima, ukoliko budu raspisani.
“Ako odluka da li ćemo ići, ili nećemo na izbore, zavisi od toga šta će uraditi (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić, to znači da mu ‘vraćamo bele figure’ što ja mislim da nije dobro, on je na neki način u defanzivi”, naveo je Ponoš.
Simptom/Beta
SAD očekuju da će Iran odgovoriti na ključna pitanja u roku od 48 sati, navodi se u izveštaju, uz napomenu da, iako još ništa nije dogovoreno, ovo je najbliže što su strane bile sporazumu od početka rata.
Predloženi sporazum bi Iranu naložio da privremeno obustavi obogaćivanje uranijuma, SAD da ukinu sankcije, oslobode zamrznuta sredstva a obe strane da ublaže ograničenja tranzita u Hormuskom moreuzu.
Mnogi uslovi zavise od konačnog dogovora, što ostavlja rizik od ponovnog sukoba ili produženog nerešenog primirja.
U izveštaju se navodi da se američki predsednik Donald Tramp povukao iz nove operacije u Hormuskom moreuzu kako bi očuvao primirje zbog napretka u pregovorima.
Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner pregovaraju o Memorandumu o razumevanju od 14 tačaka s iranskim zvaničnicima direktno i putem posrednika.
Nacrt Memoranduma o razumevanju okončao bi rat, nakon čega bi počeo 30-dnevni period pregovora o ponovnom otvaranju moreuza, ograničavanju iranskog nuklearnog programa i ukidanju sankcija, moguće u Islamabadu ili Ženevi.
Tokom ovog vremena, postepeno bi se ublažavale i iranske restrikcije plovidbe i američka pomorska blokada.
U slučaju neuspeha, SAD bi mogle ponovo uspostaviti blokadu ili nastaviti vojnu akciju, navodi se u izveštaju.
Moratorijum na obogaćivanje uranijuma i dalje je predmet pregovora, a procene se kreću od najmanje 12 do 15 godina. Iran je predložio pet godina, dok SAD insistiraju na 20.
Savet je došao u poruci Iranske organizacije za luke i pomorstvo upućenoj zapovednicima komercijalnih brodova koji posluju u regionalnim vodama, objavila je službena novinska agencija IRNA.
Prema poruci, sva plovila koja plove teritorijalnim vodama, posebno ona koja se nalaze u iranskim vodama i lukama, mogu imati koristi od usluga snabdevanja, goriva, zdravstvenih i medicinskih usluga, kao i materijala za održavanje kada je to potrebno.
Organizacija je saopštila da će se poruka emitovati putem pomorskih komunikacijskih mreža i VHF sistema u regiji tri puta dnevno tokom tri dana.
Od 13. aprila, SAD su sprovele pomorsku blokadu usmerenu na iranski pomorski promet u Hormuskom moreuzu, ključnom plovnom putu za međunarodni brodski promet, posebno za naftu.
Regionalne tenzije su eskalirale nakon što su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran 28. februara, što je izazvalo odmazdu Teherana i poremećaje u Hormuskom moreuzu, navodi Anadolija.
Primirje je stupilo na snagu 8. aprila uz pakistansko posredovanje, ali pregovori u Islamabadu nisu uspeli doneti trajni sporazum. Primirje je kasnije produžio američki predsednik Donald Tramp bez određenog roka.
„Veoma dobro stojimo u Iranu. Sve ide veoma glatko i videćemo šta će se desiti. Oni žele postići dogovor, žele pregovarati“, rekao je Tramp na događaju u Beloj kući organizovanom u čast majki američkih vojnika.
„Videćemo hoće li moći postići dogovor koji je za nas zadovoljavajući ili ne. To uveliko imamo pod kontrolom“, dodao je on.
Tramp je ranije u intervjuu za američku televizijsku mrežu PBS rekao da sporazum mora uključivati to da Iran prebaci svoje zalihe visokoobogaćenog uranijuma direktno u SAD, te da bi morao zahtevati od Teherana da prekine sve operacije u svojim podzemnim nuklearnim postrojenjima.
Iako je Tramp izrazio optimizam da je rešenje „veoma blizu“, zadržao je oštro upozorenje:
„Ako pristanu, sve je gotovo, a ako ne pristanu, mi bombardujemo.“
On je izričito odbacio izveštaje da bi sporazum omogućio Iranu da zadrži obogaćivanje od 3,67 posto, rekavši da te odredbe nisu deo trenutnog okvira.
Iran je u sredu saopštio da je predlog SAD prenesen uz posredovanje Pakistana i dalje pod razmatranjem, te da će Teheran saopštiti svoj konačni stav nakon što završi interne procene.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei izjavio je za iransku poluzvaničnu novinsku agenciju ISNA da se predlog SAD još uvek ispituje i da će Iran preneti svoje zaključke pakistanskoj strani kada se proces razmatranja okonča.
ISNA je takođe izvestila da su delovi sadržaja koji je objavio američki medij Axios u vezi s mogućim sporazumom između Teherana i Vašingtona bili „medijska spekulacija“, te da iranski pregovarački tim ostaje fokusiran na pitanje „potpunog okončanja rata“.
Axios je izvestio da su Iran i SAD blizu preliminarnog sporazuma o okončanju sukoba i postavljanju parametara za šire nuklearne pregovore.
Vašington je očekivao odgovor od Teherana o nekoliko ključnih pitanja u roku od 48 sati, navodi se u izveštaju.
Iako konačan sporazum nije postignut, američki zvaničnici navodno smatraju ove pregovore najbližim što su dve strane došle do početnog dogovora od početka sukoba.
Predloženi memorandum bi proglasio kraj rata i uspostavio pregovarački period od 30 dana za detaljniji sporazum.
Naredni pregovori bi se fokusirali na ponovno otvaranje tranzita kroz Hormuski moreuz, ograničavanje iranskog nuklearnog programa i ukidanje američkih sankcija.
Islamabad i Ženeva se razmatraju kao moguće lokacije za pregovore, izvestio je Axios.
Prema nacrtu uslova, Iran bi pristao na moratorijum na obogaćivanje uranijuma, dok bi SAD postepeno ublažavale sankcije i oslobodile milijarde dolara zamrznutih iranskih sredstava.
Obe strane bi takođe ublažile ograničenja vezana za Hormuski moreuz, uključujući iranska ograničenja za brodarstvo i američku pomorsku blokadu.
Trajanje moratorijuma na obogaćivanje ostaje nerešeno. Iran je prvobitno predložio period od pet godina, dok su SAD tražile 20 godina.