Osim toga što se radi o pijaćoj vodi kao dragocenom i nezamenjivom resursu, analiza CLS-a pokazuje da ni ekonomska vrednost ovih gubitaka nije zanemarljiva i da iznosi oko 18 miliona evra na godišnjem nivou, rekao je Jovanović.

Neophodno je zato sistematično i redovno rekonstruisati i sanirati vodovodne cevi, zameniti dotrajale priključke za vodu, uvesti veću digitalizaciju i bolji monitoring mreže. Uz ove mere računi za vodu mogli bi biti manji za 10 odsto, a sigurnost snabdevanja veća, objašnjava Jovanović.

U narednim godinama sve Beograđane očekuje “bitka za vodu”, što podrazumeva zaštitu vodoizvorišta, prečišćavanje otpadnih voda i čuvanje Save i Dunava, kao i ulaganja u izgradnju i održavanje vodovodne mreže. U toj bici svi moramo zajedno raditi i pobediti, zaključuje direktor Centra za lokalnu samoupravu.

Simptom/CLS