Đenović je za portal “Simptom” rekao da su ključni aspekti njegovog papinstva “borba protiv korupcije i finansijskih nepravilnosti unutar Vatikana”, “socijalna pravda i briga za siromašne kroz promovisanje ekonomije solidarnosti i kritiku neobuzdanog kapitalizma”, ali i “poziv na brigu o životnoj sredini i odgovornost za klimatske promene”.

“Papa je kritikovao potrošačko društvo i eksploataciju prirodnih resursa; zalagao se za dijalog sa drugim religijama: poboljšanje odnosa sa pravoslavnim, protestantskim, jevrejskim i muslimanskim zajednicama bilo je na vrhu njegovih prioriteta”, istakao je Đenović navodeći susrete sa ruskim patrijarhom Kirilom, “istorijsku posetu Iraku (2021) i susret sa velikim ajatolahom Al-Sistanijem”, kao i potpisivanje Dokumenta o ljudskom bratstvu sa velikim imamom Al-Azhara (2019).

Draško Đenović//dostavljena foto

Kako je dodao, odnos pape Franje prema LGBTQ+ zajednici i savremenim pitanjima uključivao je poziv na veću inkluziju i poštovanje dostojanstva svih ljudi i “iako Crkva ne odobrava istopolne brakove, papa je podržavao pravnu zaštitu istopolnih parova”.

“Naglasak je bio na pastoralnoj brizi umesto osude”, naveo je Đenović.

Po njegovim rečima, ne treba zanemariti ni jednostavan stil života i bliskost sa narodom koja je postojala kod pape.

“Odbija luksuzne papinske rezidencije i živi u Domu Svete Marte. Lično kontaktira sa vernicima, posećuje zatvorenike, bolesne i marginalizovane. Naglašava Crkvu kao ‘bolnicu na bojnom polju’, mesto gde svi mogu naći utehu i oproštaj”, zaključuje Đenović, navodeći da je papa Franja želeo “da Crkva bude otvorena, milosrdna i angažovana u savremenom svetu, uprkos kritikama konzervativnih struja unutar Vatikana”.

Papa Franja umro je danas od posledica moždanog udara u 89. godini života.

Simptom