“Litijum se kopa u pustinjama gde ne ugrožava životnu sredinu, a u ovom slučaju bili bi ugroženi slapovi reka Drine i Save iz kojih se snabdeva vodom oko 2,5 miliona ljudi, čista priroda i zdrava životna okolina i prebogato kulturno-istorijsko nasleđe”, napominje Janjić, poznati kulturolog i biograf blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, koji dodaje da je pokret “Mi, glas iz naroda” izričito protiv eksploatacije litijuma po željama Rio Tinta i svih onih koji gledaju svoje interese, a nauštrb interesa Srbije i srpskog naroda.

On je upitao zašto zemlje koje najviše forsiraju priču oko kopanja litijuma u dolini Jadra, ako su već litijum i njegova eksploatacija toliko dobri, to ne rade kod sebe, imajući u vidu da ga imaju znatno više nego u Srbiji (Nemačka prednjači po zalihama litijuma od svih zemalja EU) i dodao da je trenutno posredi spinovanje javnosti gde se na brzinu i na silu pokušava nametnuti stav o neophodnosti iskopavanja litijuma i navodnom blagostanju ukoliko “pristanemo na ono što pojedine zemlje traže”.

“Da li nam Nemačka dobro želi? Kako i koliko nam dobro žele videlo se i tokom Prvog i Drugog svetskog rata, a i u poslednjim građanskim ratovima 90-ih na tlu bivše Jugoslavije. Setimo se nedavno i Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, koju je, uz Ruandu, inicirala upravo Nemačka, i kojom je trebalo da na srpskom imenu i čelu bude utrt žig genocidnosti za nazovigenocid u Srebrenici”, pita se Janjić, te napominje da prisustvujemo situaciji gde neki, kvazistručnjaci, a u stvari zagovornici Rio Tinta i otvoreni lobisti koje je ta kompanija angažovala, kao i oni u službi vlasti, govore o izvodljivosti projekta, ubeđujući narod da neće biti nikakvih pogubnih posledica od eksploatacije litijuma.

“Oni to zapravo rade zarad svojih sitnošićardžijskih interesa”, zaključuje Jovan Janjić.

Simptom/M. M.