“Beograd zato ne sme da čeka da se dogodi nova velika ekološka katastrofa”, naveo je Jovanović u saopštenju.

On je ukazao na stanje u Vinči, navodeći da stara deponija, zatvorena u avgustu 2021, ni danas nije u potpunosti sanirana, stabilizovana i rekultivisana.

“To je trebalo da bude jedna od ključnih obaveza projekta javno-privatnog partnerstva Grada Beograda i kompanije ‘Beo Čista Energija’. Još u junu ove godine upozorili smo da zbog toga postoji značajan rizik od velikog požara na staroj deponiji”, istakao je Jovanović.

On je dodao da je, usred još jednog ekstremno toplog leta, pitanje koliko će dugo gradska vlast ignorisati požarni rizik na staroj deponiji, koja se nalazi nekoliko kilometara od naseljenih delova Beograda.

Jovanović je naveo i da se nova deponija puni znatno brže nego što je prvobitno planirano.

“Projektne procene računale su na oko 350.000 tona komunalnog otpada godišnje, dok se kasnije pokazalo da Beograđani proizvode približno 700.000 tona godišnje. To znači da se na novu deponiju odlaže oko polovina više otpada nego što je prvobitno procenjeno”, rekao je on.

On je rekao da Centar za lokalnu samoupravu traži od Grada Beograda da objavi u kojoj fazi se nalazi sanacija stare deponije u Vinči, koji su rokovi za njenu potpunu stabilizaciju i rekultivaciju, koliki je preostali kapacitet nove deponije, koliko tona otpada se dnevno odlaže u Vinči i koliko je to iznad projektovanih količina. Upitali su i da li je Beograd uradio novu procenu požarnog rizika za kompleks Vinče, imajući u vidu ekstremne temperature i sušu.

“Posle požara u Deliblatskoj peščari, krajnje je vreme da Beograd napravi mapu svojih „crnih tačaka“ i preventivno zaštiti lokacije na kojima kombinacija otpada, suve vegetacije, visokih temperatura i metana može da proizvede katastrofalne posledice”, naveo je Jovanović.

Simptom/Beta