Tokom karijere, Vens je bio otvoreni kritičar Trampa.

Smatrao je da je Trampovo ponašanje „za osudu“ i „nepodobono za najvišu funkciju nacije“, a privatno ga je uporedio sa Hitlerom.

Kasnije je rekao da je preokrenuo svoje mišljenje o Trampu, što su neki kritičari nazvali oportunističkim.

Vens je konzervativniji od Trampa po nekim pitanjima, kao što je njegova podrška zabrani abortusa na nacionalnom nivou.

Ali dva političara usklađena su u pitanjima kao što su njihovi tvrdi stavovi o imigraciji i obećanjima da će promovisati američke poslove i industriju.

„Vizija predsednika Trampa je tako jednostavna, a opet tako moćna – gotovi smo, dame i gospodo, sa služenjem Volstritu. Posvetićemo se radnom čoveku. Završili smo sa uvozom strane radne snage. Borićemo se za američke građane i njihove dobre poslove i njihove dobre plate. Završili smo sa kupovinom energije iz zemalja koje nas mrze. Dobićemo je upravo ovde od američkih radnika u Pensilvaniji, Ohajo i širom zemlje.

Inače, prihvatajući nominaciju Donalda Trampa da se kandiduje za potpredsednika, Vens je govorio o svojim skromnim počecima u pokušaju da se poveže sa biračima koji se suočavaju sa ekonomskim teškoćama.

„Ljudima Midltauna, Ohaja, i svih zaboravljenih zajednica u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji i Ohaju i u svakom uglu naše nacije, obećavam vam ovo: ja ću biti potpredsednik koji nikada ne zaboravlja odakle je došao“, istakao je Vens.

Vensova priča o izlasku iz siromaštva bila je centralna za njegov politički imidž.

Rođen u jednom od propalih industrijskih gradova, Vensa su delimično odgajali baba i deda, dok se njegova majka borila sa zavisnošću od droge.

Koristio je ovu ličnu istoriju kada se 17. jula obratio na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji.

„Uprkos zatvaranju fabrika i rastu bolesti zavisnosti u gradovima poput mog, u životu sam pored sebe imao angela čuvara. Bila je starica koja je jedva hodala, ali je bila čvrsta kao ekseri. Nazvao sam je „Maman“, imenom koje smo mi seljani dali našim bakama“, objašnjavao je Vens svoju životnu priču.

Vens se kao mladić prijavio za marinca, služio je u Iraku, a kasnije je pohađao pravni fakultet na Jejlu.

Dok je radio kao preduzetnički kapitalista, Vens je napisao memoare o svom detinjstvu i društvenim problemima oko njega.

Knjiga iz 2016. „Seljačka elegija (Hillbilly Elegy) postala je bestseler, a zatim je po njoj snimljen i holivudski film 2020.

Ti uspesi pomogli su Vensu da osvoji mesto u američkom Senatu 2022.

„Potrebno nam je bolje vođstvo u Vašingtonu i to je upravo ono za šta obećavam da ću se boriti svakog dana.

O Ukrajinskom ratu

Vens je takođe izrazio snažno protivljenje nastavku pomoći Ukrajini od strane SAD, što je stav koji je privukao pažnju ruskih lidera.

Kada je jedna novinarka pitala šefa ruska diplomatije Sergeja Lavrova za mišljenje o Vensovim nedavnim komentarima o pomoći Ukrajini, Lavrov je istakao:

„Pa, čuo sam isto što i vi. On se zalaže za mir. Za okončanje pomoći koja je pružena, i to možemo samo da pozdravimo, jer je to ono što nam je potrebno, da prestanemo da pumpamo Ukrajinu sa toliko oružja, a onda će se rat završiti kako bismo mogli tražiti rešenja“.

O stavu republikanaca

Iako je Vens nov u politici, neki republikanci vide njegovu mladost kao prednost za Trampovu izboru trku.

„On će dovesti potpunu novu grupu birača iz generacije Z. On je upola mlađi od Trampa. Mnogo je mlađi od Kamale Haris. On je američki san. On oličava američki san. I Ameriku kojoj pokušavamo da se vratimo“, kaže Trampova donatorka iz Kalifornije Stejsi Fajnberg.ž

O porodici

Vens ima troje dece sa suprugom Ušom, koja dolazi iz indijske imigrantske porodice.

Uša je napustila posao sudskog advokata nakon što je Vens prihvatio potpredsedničku nominaciju. Oboje su sada zauzeli nove pozicije u političkom javnom životu SAD.

Radio Slobodna Evropa/Simptom