Božidar Žugić je rođen 14. marta 1915. u Novakovićima, selu kod Žabljaka, ispod Durmitora. Osnovnu školu je pohađao u Prijepolju, a odrastao je u Pljevljima gde je završio gimnaziju.
Drugi svetski rat Božidar Žugić dočekuje kao pripadnik Jugoslovenske vojske. Bio je inžinjerijski poručnik 10. posadnog puka.
Događaj zbog kojeg će ostati upamćen odigrao se 13. aprila 1941. u Gložanu, selu kod Bačkog Petrovca.
Foto privatna arhiva
Hortijevski brzi korpus, u kome su bili i moderni nemački tenkovi i italijanske tankete, presekle su 10. posadni puk Vojske Kraljevine Jugoslavije koji se povlačio prema Novom Sadu.
Jugoslovenski vojnici su se našli pod paljbom i komandant puka Božidar Rosić bio je primoran da se preda. Neprijatelji su očekivali da će svi jugoslovenski vojnici i oficiri biti razoružani i doveli su meštanina, Štefana Dudoka, kao prevodioca.
Hrabri istup Božidara Žugića
Puk je bio postrojen a deo vojske nezadovoljan zbog predaje komešao se i konsultovao među sobom. Za to vreme hortijevski oficir izričito je zahtevao bezuslovnu predaju.
U tom trenutku je pukovniku Ristiću i fašističkom komandantu prišao poručnik Božidar Žugić držeći desnu ruku u džepu. Stao je ispred oficira i počeo da viče: “Šta hoćeš kukavico? Hoćeš da nas zarobiš bez borbe?”
Prevodilac Štefan je svedočio da nije smeo da prevodi dok je gledao unezverenog hortijevskog oficira.
Žugić se potom okrenuo ka svom komandantu i rekao: “Gospodine pukovniče, zar se tako brani otadžbina? Ja se ne predajem. Jugoslovenski oficir može samo da pogine.”
Zatim je izvadio pištolj iz džepa i pucao prvo u hortijevskog komandanta, pa u svog komandanta. Obojicu ih je ubio.
Neprijateljski vojnici bili su u šoku i ubrzo je sa jednog borbenog vozila počela rafalna paljba po jugoslovenskim vojnicima.
Poručnik Žugić je izrešetan i navodno je stajao uspravno tridesetak sekundi, pre nego što je raširenih ruku pao na zemlju. Stradali su i drugi vojnici, a njihov tačan broj nije poznat.
Za Žugića nije dozvoljeno opelo
Hortijevski vojnici su bili besni: telo Božidara Žugića pregaženo je tenkom.
Spomenik Božidaru Žugiću
Meštani slovačkog sela Gložana sahranili su nastradale jugoslovenske vojnike. Sveštenik Ljubiša Popović iz Begeča održao im je opelo, ali Mađari (hotrijevci) nisu dozvolili da se opelo održi i Žugiću.
On je zakopan u zaseban grob, pored puta, odvojeno od saboraca. Međutim, 1961. godine svi su zajedno sahranjeni kada im je boračka organizacija Gložana podigla spomenik. Tada je pozvana i Božidarova majka Marija. Došla je iz Pljevalja.
Zabeleženo je da su se Žugićevom delu divili čak i neprijatelji
U budimpeštanskim novinama je osvanula izjava nemačkog feldmaršala Maksimilijana koji je rekao da je to primer samožrtvovanja.
foto privatna arhiva
“Antički herojski podvig”
Prof. dr Darko Tanasković je u izjavi za dokumentarni film ocenio da je podvig Božidara Žugića bio herojski. Nazvao ga je “antičkim herojskim podvigom, podvigom ravnom Termopilima”.
Saveta Vujošević, bila je jedna od sestara Božidara Žugića i još trojice braće. Nekoliko meseci pred svoju smrt, 2000.godine, zabeležena je njena ispovest o velikoj tragediji porodice Žugić, u dva rata
-Moja majka Marija Žugić, bila je čovek žena. Znali su je širom Crne Gore kao majku 4 stradala sina, koje je dala u dva rata, a od kojih je jedan narodni heroj Božidar Žugić. Bila je veliki borac i mučenik. To što je ona istrpela niko ne može verovati. Hrabrost su nasledili na nju, i oni i svi mi”, pričala je Saveta Vujošević, jedina preostala od šestoro dece majke, Marije Žugić iz Žabljaka.-A sve je počelo, odavno sam to shvatila, kada je kao mlada devojka u Šavniku, gde se udala za moga oca, Vukašina Žugića, poštenog čoveka koji joj je priličio i živela sa njim u domaćinstvu njegovog oca, doživela veliku traumu. Njen svekar joj je, usled nekog „sporečkanja“ (svađe), opalio šamar, naočigled svih ukućana. Nije se sa tim pomirila! U ono vreme, žena je ćutala i trpela svaku nevolju. Takvo je bilo vaspitanje. Ima toga i danas ali manje…
“Marija je postupila kako je njena priroda naredila. Sela je na konja i otišla u mesnu kancelariju, ili opštinu, kako se danas to kaže. Prijavila je svekra da je udario!
Nakon toga , mesna policija je došla u dom Žugića i obavestila svekra da mora da razgovara sa glavnim namesnikom. Dobio je opomenu i to shvatio kao veliku sramotu… Bio je častan čovek ali i ishitren. Naišao je i na hrabru i pravdoljubivu snahu, moju majku Mariju”, ponosno je govorila Saveta i nastavila:
-Istog popodneva, sazvao je ukućane i obavestio majku i oca da do sledećeg jutra moraju napustiti njegov dom. A onda je, na izlazu iz kuće, kada su se trebali pozdraviti, prišao, i mom ocu, oči u oči, ledenim uvređenim pogledom izgovorio: „Dao sam vam dio, nesrećan vam bio!“,
sećala se majčine priče, u ispovesti unucima, i tada u 88.godini života, snažna Saveta Vujošević, jedina preostala ćerka Marije i Vukašina Žugića, koja je živela do 2000.godine.
Foto privatna arhiva
-Posle toga, majka je izrodila nas šestoro, 4 sina i dve ćerke. Sve je izgubila, čak i unuku Đurđicu od 14godina, u 2.svetskom ratu. Otišla je u partizane bežeći od zuluma maćehe… Ostala sam samo ja. Kada mi je prvi brat poginuo, pitala sam ljude, šta gore od gubitka brata može da me zadesi!! Život je davao odgovore, jedan za drugim…pričala je stara Saveta.
Foto privatna arhiva, Saveta i Božidar Žugić
O Božidaru Žugiću, jednom od 4 stradala sina Marije i Vukašina Žugića, koji ima dva spomenika, jedan koji je podigla majka Marija na Đurđevića Tari, sa isklesanim potresnim stihovima koji nije doživela da vidi, i drugi u selu Gložane u Vojvodini, koji su podigli meštani u čast mladog heroja, i njegovom herojskom činu iz aprilskog rata, pisalo se puno, čak je napravljen i dokumentarni film.
Foto privatna arhiva
-Marija je posle Drugog svetskog rata, kada se nije smelo ni pisnuti, nakon svega doživljenog, dugo sedela pred kućom i popreko, pravo u oči, gledala u vlasti koje tuda šetnjom prolaze a oni je s poštovanjem pozdravljali, znajući za svu bol koju je hrabro nosila, pričala je ćerka Saveta.
Foto Wikipedia
O Mariji Žugić, majci heroja nema puno napisanog pa je svakako ispovest jedine preživele ćerke ove poznate Crnogorke, retka i vredi pamćenja kao i žrtva porodice Žugić.
Simptom/M.P.