Nepoznato, ali ujedno i u nešto rasterećeno, dodaje, pa objašnjava da je DPS 30 godina “vukao sve konce, ne samo politike” i da je morao doći trenutak kada će se takvo stanje okončati.

“Imali smo 30 godina istu političku partiju na vlasti koja je zašla u sve pore, od politike, ekonomije, kulture, sporta do mjesnih zajednica. Imali smo tri decenije svega i svačega, nepotizam, korupciju na svim nivoima, kriminal, obračun kriminalnih klanova, serije ubistava od kojih neka ni dan-danas nijesu rasvijetljena, rapidno siromaštvo građana, enormno bogaćenje pojedinaca koji su bili u sprezi s vrhom vlasti. 30. avgust prekinuo je, kako mi u Crnoj Gori kažemo, ‘na trupicu’ takvu praksu”, ističe Raičevićeva za portal “Simptom”, dodajući da iako značajan, taj datum donosi nove nevolje.

Kako kaže, u prvom redu nesnalaženje.

“Pogubljenost sa sistemom koji je sistematski kreiran o uzusima vladajuće većine. Zakoni i propisi donošeni su na osnovu onoga što je odgovaralo DPS-u i njihovim partnerima, postavljeni tako da i dan-danas ljudi po institucijama muku muče kako da očiste korumpirane institucije, a da pri tome korumpirani pojedinci ne tuže državu i dobiju ogromnu materijalnu odštetu na sudovima, jer su postavili svoja pravila ponašanja”, napominje ona.

Prema njenim rečima, “vulkanska erupcija” koja se desila, jer je na površinu izašlo sve i svašta, ukazala je i na slabosti, “a nove vlasti nijesu umjele da se snađu uz konstantne optrukcije kadrova bivšeg sistema”.

Prvi premijer nakon tridesetoavgustovskih promena bio je Zdravko Krivokapić, kojeg posle nešto više od godinu dana menja Dritan Abazović (uz manjinsku podršku DPS-a), da bi treći premijer postao Milojko Spajić, ministar finansija u Krivokapićevoj vladi. Tačno četiri godine od 30. avgusta 2020, što bi trebalo da je mandat jedne legislature i jednog kabineta izvršne vlasti, Crna Gora je izmenjala tri.

“Tri vlade za tri godine, po meni su ljekovit proces. Ne možete preko noći riješiti sve ono što se decenijama gomilalo. Polako se stabilizuje politička situacija. Ova šarolikost u vladajućoj strukturi (danas) je dobra jer svi zavise od svih, niko nema apsolutnu većinu, pa samim time ni apsolutnu moć”, navodi naša sagovornica i dodaje da se partije konačno takmiče u obećavanju i ispunjavanju boljeg materijalnog statusa građana.

Za nju su, upravo sve pomenute stvari najveći benefiti tridesetoavgustovske promene, jer poduhvat ostvaren putem hemijske olovke, demokratskim putem, opominje one koji su na vlasti da pokušavaju da pridobiju građane “jer su shvatili da je glasački listić najmoćnije oružje”.

Na pitanje o njenim ličnim utiscima o 30. avgustu, kaže:

“Lično, generalno, očekivala sam brži napredak, ali shvatam da je to proces i da se polako krećemo uzlaznom putanjom. Nadam se da se nećemo stropoštati”, zaključila je Raičevićeva.

Simptom/M. M.