Razlog visoke inflacije nije samo cena sirove nafte i energenata koja otežava borbu sa rastom cena. Tu je i visoka zaposlenost, odnosno rast plata i BDP-a olakšavaju odluku američke centralne banke.

Evropska centralna banka je još ranije posegla za povećanjem svoje kamatne stope. I predviđanja su da će to učiniti još najmanje dva puta u prestala tri meseca 2026. Razlozi su isti. Skupi enegenti i nemogućnost da se inflacija drži u ciljanim okvirima. Kristin Lagard, predsednica ECB-a kaže da će bazna inflacija u evrozoni doći u granice cilja verovatno tek u drugoj polovini 2027.

Tržišta su toliko osetljiva da reaguju na svaki post na društvenim mrežama. Svaki mig američkog predsednika o skorom okončanju ili zaoštravanju sukoba na Bliskom istoku napravi šok na berzama. „Tviter“ je postao merilo reakcije investitora.

Ilustrativno je i klađenje na platformi Kalši koje prognozira da je verovatnoća da Tramp do kraja godine javno uvredi Vorša 44 odsto. Kažu da je to dvostruko više nego prognoza pre mesec dana. Odnosno pre nego što je FED odlučio da je vreme za zatezanje monetarnih uzda.

Šta nas očekuje? Vraća li se inflacija još jača nego pre poslednjeg smirivanja cena? Sa čim se bore vodeće centralne banke? I to između ekonomske logike i tviter ekonomije svetskih lidera. Mogu li se jednom podivljale cene lako smiriti i na koji način?

Cene goriva ozbiljno rastu
Jučerašnji podaci Eurostata, statističkog biroa EU, kažu da su cene goriva ovog avgusta u poređenju sa avgustom 2025. veće za 23,8 odsto. Najviši rast zabeležen je u Bugarskoj i to 34,5 odsto. Slede Litvanija sa 28,8, Finska sa 27,6 odsto a onda Nemačka i Francuska u kojima su cene veće za 27,5, odnosno 27,4 odsto.

Najmanje poskupljenje, sa druge strane, imali su Mađari, samo 1,3 odsto. U Srbiji je, i uprkos smanjenju akciza kako bi se ublažila poskupljenja goriva, rast od prošlog avgusta do ovogodišnjeg bio 15,4 odsto. Dizel je trenutno na najvišem nivou.

„Međugodišnji rast cena energije u evrozoni iznosio je 14,3 odsto, prema podacima za avgust. Ukupna međugodišnja inflacija u evrozoni je u avgustu iznosila 3,2 odsto. Cene energije su doprinele ukupnoj inflaciji sa oko 40 odsto“, kaže za Forbes Srbija Marko Miljković, profesor Saobraćajnog fakulteta i jedan od autora MAT-a.

Dalje kretanje cena energije

„Kretanje cena energije je u proteklom periodu direktno zavisilo od globalnih geopolitičkih dešavanja i kriza. Bili smo svedoci pada cena usled značajnog pada tražnje i privredne aktivnosti tokom pandemije. Zatim svedoci rasta cena tokom oporavka od te krize, kao i u periodima izbijanja ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku“, kaže Miljković.

Kretanje cena nafte i gasa direktno će i u narednom periodu zavisiti od rešavanja ili produbljivanja konflikata u ovim regionima.

„A s obzirom na trenutno stanje, ne postoje pouzdani signali da se ovi konflikti mogu brzo rešiti i da se cene energenata u kraćem roku mogu stabilizovati”, kaže Miljković.

I Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakuteta u Beogradu, kaže za Forbes Srbija da je neizvesnost na tržištu nafte i goriva velika. I da bi bilo neozbiljno i nezahvalno prognozirati kada bi se cene tih energenata mogle stabilizovati. I na kom nivou. Pogotovo, što je čak i kada dođe do okončanja rata na Bliskom istoku i stabilizacije ratnih dešavanja potrebno barem godinu ili godinu i po dana da se stabilizuje snabdevanje naftom, a time i smire cene.

„Nestabilnost je velika i svaki novi detalj promeni tokove. Zato verujem da u nekom osnovnom scenariju, mogao bih da kažem i optimističnom, ako ne dođe do eskalacije sukoba, cena sirove nafte može da se stabilizuje na 80 do 85 dolara po barelu, ali ne brzo“, kaže Đukić.

FED protiv Trampa
Naš sagovornik smatra da će američki FED barem još jednom povećati kamatnu stopu do decembra. Ne isključuje potpuno ni mogućnost da to učini dva puta.

„Problem sa kojim se suočava američka centralna banka je taj što se šok izazvan na tržištu nafte i inflatorni pritisci zbog toga šire i na druge sektore. Pritom, tržište rade nije izvor inflatornih pritisaka, jer je stabilno i približno punoj zaposlenosti. U SAD se beleži i rast zarada, a i ekonomski rast je solidan. U takvom ambijentu je potpuno opravdana želja FED-a da spreči inflatorne pritiske“, objašnjava Đukić.

Koliko god takva politika ne odgovara američkom predsedniku Donaldu Trampu koji je zbog nedovoljnog smanjenja kamatnih stopa umeo i da vređa Voršovog prethodnika Džeroma Pauela. Nasuprot željama američkog predsednika, tržišta su unezverena zbog mogućeg rasta cena. Prinosi na desetogodišnje obveznice kao reper reakcije tržišta približile su se nivou od pet odsto.

Šta radi Evropska banka
Marko Miljković kaže da su odluke FED-a i ECB-a da povećaju kamatne stope posledica onoga što se već dogodilo. A to je rast inflacije.

„U avgustu je međugodišnja inflacija svih država članica evrozone, osim dve zemlje (Estonija i Malta), bila veća od dva odsto. U nekima je bila veća i od pet odsto. Sa druge strane, iz saopštenja obe centralne banke može se primetiti da su prisutna i očekivanja o dugotrajnijem pritisku cena energije na inflaciju”, objašnjava Miljković.

On dodaje da se od predstavnika FED-a moglo čuti da su se faktori inflacije sa strane ponude pokazali kao uporni. I da geopolitička dešavanja ukazuju na potencijalne dodatne pritiske u sektoru energetike.

“Takođe, iz objava ECB vidljiva su očekivanja da će cene energije, usled sukoba na Bliskom istoku i rata u Ukrajini, zadržati ukupnu inflaciju znatno iznad ciljanog nivoa od dva odsto i tokom prve polovine 2027”, kaže ovaj naš sagovornik.

Različiti ciljevi SAD i EU
Đukić kaže da je Evropska centalna banka u još goroj i nezavidnijoj situaciji. Zbog previše zemalja članica i različitih političkih interesa i ekonomskih performansi, odluke ove banke su uvek sa primesom teških kompromisa i političkih uticaja.

A zbog zavisnosti Evrope od tuđih energenata, uticaj previranja cena na te ekonomije je još veći. Zato je inflacija u Evropi visoka, a ECB je za povećanjem kamatne stope posegla pre FED-a. I učiniće to, barem još dva puta tokom 2026, veruje Đorđe Đukić.

“Prema zakonskom okviru cilj ECB je niska inflacija. U slučaju daljeg rasta inflacije očekuje je možda još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja godine, bez obzira na to što bi se više kamatne stope negativno odrazile na već skroman rast evropske privrede”, smatra, sa druge strane, Miljković.

On objašnjava da FED osim niske inflacije čuva i zaposlenost.

„Imajući u vidu da su osim pritisaka sa strane ponude i cena energije u privredi SAD identifikovani i pritisci sa strane tražnje i visoka inflacija u uslužnom sektoru, moglo bi se i u SAD očekivati još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja godine. Pogotovo imajući u vidu nisku nezaposlenost i solidno rastuću privredu koju povećanje kamatnih stopa ne bi pogodilo u istoj meri kao što je to slučaj u Evropi”, ukazuje Miljković na razliku dve ekonomije, a time i različite brige centralnih banaka.

Čeka li nas recesija
Naši sagovornici slažu se da je rano govoriti o recesiji, odnosno o uticaju zatezanja monetarne politike i povećanju kamata na negativan ekonomski rast. Ipak, ishod će zavisiti od toga koliko će biti potrebno da se cene goriva smire. Ali i od toga koliko će biti jak inflatorni pristisak. Jer, ukoliko očekivanja tržišta budu negativna u pogledu daljeg rasta cena, centalne banke će morati da budu odlučnije o smirivanju inflacije. A cenu toga platiće ekonomski rast.

“Definitivno će značajniji uticaj na ekonomski rast biti u Evropi koja se već suočava sa veoma niskim stopama rasta. Njene najveće privrede se faktički nalaze u fazi stagnacije. Sa druge strane, rast u SAD je znatno dinamičniji. Prisutna su značajna ulaganja u veštačku inteligenciju, a i u segmentu potrošnje se beleži rast, za razliku od Evrope, pa ovako minimalno zatezanje monetarne politike ne bi trebalo da ima značajnijih efekata na privredni rast”, uveren je Miljković.

Šta je sa inflacijom u Srbiji
Jorgovanka Tabaković za sada referentnu kamatnu stopu drži na postojećih 5,75 odsto. I ne pokazuje nakanu da to u skorije vreme menja. Miljković ističe da je inflacija u Srbiji trenutno niža nego u Evropi. Razlog je pad cena hrane, odnosno voća i povrća u odnosu na prethodnu sezonu.

“U septembru će inflacija biti značajno viša od 2,2 odsto. Cene u septembru prošle godine bile su na veoma niskom nivou usled administrativnih mera vlade. Sa druge strane, odmah nakon septembra inflacija se može ozbiljno približiti gornjoj granici cilja NBS od 4,5 odsto, imajući u vidu kretanje bazne inflacije koja je već u avgustu bila na nivou od 4,7 odsto. Očekivan je i dalji rast cena energije, rast cena hrane usled znatno niže osnovice iz prethodne godine, kao i očekivani efekat na tražnju i posledično na cene velikih novčanih davanja vlade iz septembra ove godine”, objašnjava Miljković.

Pojednostavljeno, nekoliko meseci hvalisanja niskom inflacijom prolazi. A dodatni pritisak na cene osim nafte, odnosno goriva imaće i potrošnja novca koji država deli građanima u jeku izborne kampanje.

Ipak naš sagovornik ne očekuje promenu kamatne stope odnosno zatezanje monetarne politike.

„Ako posmatramo period do kraja godine, imajući sve okolnosti u vidu, mislim da je veća verovatnoća da neće doći do povećanja referentne kametne stope”.