„Zaštita osnovnih principa Dejtona, suvereniteta Bosne i Hercegovine kao celine su ključni. Zato institucije ove zemlje imaju našu punu podršku“, istakao je Vadeful na konferenciji za novinare posle sastanka s visokom predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom (Christian Schmidt).

Govoreći o evropskom putu BiH, on je rekao da će „biti jasan“, odnosno da BiH mora da ispuni uslove definisane još 2022. godine.

„Prvo i osnovno je vladavina prava i jačanje demokratije. Nemačka je spremna podržati BiH u tom pogledu i procesu. Imaću kasnije sastanak u Predsedništvu BiH, ali ću isto tako naglasiti da je do BiH da pokaže posvećenost“, rekao je Vadeful.

Navodeći da Nemačka ima „veoma bliske ekonomske odnose s BiH“, on je istakao da će u svim razgovorima za zvaničnicima zemalja Zapadnog Balkana biti reči o tome kako ovaj region može brže i bolje da se približi Evropskoj uniji.

„U vremenima rastućih trvenja, ovo je više nego ikada investicija u mir, bezbednost i blagostanje Evrope. Pritom je jedno jasno, proces pristupanja jeste i ostaće proces koji je baziran na učinku. To znači da zemlje Zapadnog Balkana moraju sprovesti duboke i često teške reforme. Nema tu zaobilaznica“, naglasio je nemački ministar spoljnih poslova.

Dodao je da to za BiH konkretno znači da uslovi koji su utvrđeni u oktobru 2022. godine na putu ka EU moraju biti ispunjeni pre nego što će se desiti napredak u procesu proširenja.

U decembru 2022. godine Bosni i Hercegovini dodeljen je status zemlje kandidatkinje za članstvo u EU-u, uz pretpostavku da će sprovesti korake navedene u odluci Evropskog saveta od 12. loktobra 2022. o politici proširenja, kako bi se ojačali vladavina prava, borba protiv korupcije i organiziovanog kriminala, upravljanje migracijama i osnovna prava.

„Nemačka može otvoriti put ka EU, ali na kraju je do odlučnosti političara i institucija u BiH da se to uradi i dokaže na delu. Zaštita osnovnih principa Dejtonskog sporazuma su od ključne važnosti“, naglasio je Vadeful.

Prema njegovim rečima, mir u srcu Evrope jeste i ostaće obaveza EU i Nemačke, dodavši da zato i institucije BiH, koje su nastale u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom, uživaju njihovo puno poverenje.

„O tome smo razgovarali Šmit i ja. On je nadležan za sprovođenje civilnog dela Dejtonskog sporazuma i to je od izuzetne važnosti. Zajedno želimo da nastavimo svoje napore da podržimo BiH na putu ka EU“, zaključio je nemački ministar spoljnih poslova.

On će se večeras u Sarajevu sastati i sa srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cijanović.

Simptom/Danas/Beta