Novinari i urednici nisu obični zaposleni, već su, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, društveni delatnici koji služe javnom interesu. Zato moraju biti zaštićeni od samovolje i kaprica kako izvršne vlasti, tako i vlasnika kapitala, saopštava Centar za lokalnu samoupravu.
Tačna i pravovremena informacija, kritično mišljenje i pravo da se svaka strana čuje, nemaju cenu i ne mogu se kupiti niti prodati, ističu u Centru za lokalnu samoupravu (CLS).
Simptom/CLS
Najdrastičnija razlika vidi se u Knjaževcu, gde je SNS na ovim izborima osvojila gotovo 20 odsto manje glasova nego na prošlim, prenosi Nova.rs.
„U najkraćem, ovo se teško može nazvati izborima“ – tako je CRTA čiji su posmatrači pomno pratili izbore – opisala glasanje održano juče u 10 opština i gradova u Srbiji.
Svedočili smo brojnim nepravilnostima i stravičnom nasilju nad građanima i novinarima.
Ipak, uporedna analiza prvih preliminarnih rezultata pokazuje da vladajuća Srpska napredna stranka završava ovaj izborni proces znatno oslabljena, uprkos mašineriji koja je bila upregnuta protiv volje građana, piše Nova.rs.
U ovoj uporednoj analizi Nova.rs je prikazala rezultate lokalnih izbora održanih 2022. godine i onih koje je sinoć saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U čak osam od 10 opština, SNS beleži pad u broju glasova.
Aranđelovac: Pad od 7 odsto glasova
Srpska napredna stranka u Aranđelovcu je 2022. godine osvojila 43,58 odsto glasova. Koalicija SPS, JS osvojila je tada 17,04 odsto. U zbiru to daje 60,62 odsto glasova.
Na juče održanim izborima, stranke okupljene oko liste „Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica!“ osvojile su 53,49 odsto – što je pad od 7,13 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Srpske stranke Zavetnici, Pokreta socijalista Aleksandra Vulina i Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Na lokalnim izborima 2022, SNS, SPS i Zavetnici su učestvovali na odvojenim listama.
Bor: SNS ostvario zanemarljiv napredak
Kada je reč o Boru, lista SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ osvojila je 2022. godine 35,38 odsto glasova.
Kada je reč o njihovim koalicionim partnerima, SPS – „Ivica Dačić – premijer Srbije“, osvojili su tada 10,77 odsto. U zbiru to je 46,15 odsto.
Kada je reč o jučerašnjiim izborima, vladajuća stranka osvojila je 47-49 odsto glasova, s tim što treba naglasiti da su se SNS i SPS ove godine na listi pridružile još dve stranke.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Bor, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Srpske narodne partije Nenada Popovića. Na lokalnim izborima 2022, SNS, SPS i SRS su učestvovale na odvojenim listama.
Kula: Pad od 10 odsto
Na lokalnim izborima održanim 2022. godine u Kuli, SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ osvojio je 52,06 odsto, a Socijalistička partija Srbije 8,34 odsto. U zbiru to je 60,4 odsto.
Kada je reč o ovogodišnjim izborima, prema rezultatima koje je saopštio Vučić, naprednjaci su osvojili 50,52 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Kula, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i Zajednice Srba Branislava Švonje. Na lokalnim izborima 2022, SNS, SPS, SRS i Zajednica Srba su sve učestvovale zasebno.
Majdanpek: Pad od 1,66 odsto
Na izborima održanim u aprilu 2022. godine, SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ – osvojio je 53,1 odsto, a SPS oko 14,2 odsto. U zbiru to je 67,3 odsto.
Na jučerašnjim izborima, SNS je osvojio 65,64 odsto, što je pad od 1,66 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Majdanpek, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Na lokalnim izborima 2022, sve tri stranke su učestvovale odvojeno.
Sevojno: Pad od 10,52 odsto
Lista SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ – osvojila je na lokalnim izborima u Sevojnu 2022. oko 58 odsto glasova, dok je SPS osvojio gotovo 4 odsto glasova.
U zbiru to je 62 odsto glasova. Na jučerašnjim izborima, lista oko SNS osvojila je 51,48 odsto glasova, što je pad od 10,5 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Sevojno, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Srpske stranke Zavetnici. Na lokalnim izborima 2022, SNS, SRS i Zavetnici učestvovali su odvojeno.
Lučani: Pad od gotovo pet odsto
Na lokalnim izborima u Lučanima, 2022. godine najviše glasova dobila je lista Srpske napredne stranke (SNS), koja je osvojila 57,14 odsto glasova. Lista Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija (SPS-JS) osvojila je 11,45 odsto glasova. SRS tada nije prešla cenzus.
U zbiru to je 68,59 odsto glasova. Podaci koje je Aleksandar Vučić juče saopštio, pokazuju da je lista oko SNS osvojila 63,70 odsto glasova, što je pad od gotovo 5 odsto, odnosno 4,89 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Lučani, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije. Na lokalnim izborima 2022, SNS, SPS i SRS su učestvovale odvojeno.
Bajina Bašta: Pad od 11,51 odsto
Lista SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ osvojila je 2022. godine nešto više od 53 odsto glasova u Bajinoj Bašti. SPS (Socijalistička partija Srbije) osvojila je nešto više od 12 odsto. To je 65 odsto.
U Bajinoj Bašti lista „Alekandar Vučić- naša porodica“ osvojila je juče 53,49 odsto, što je pad od 11,51 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Bajina Bašta, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Srpske narodne partije Nenada Popovića. Na lokalnim izborima 2022, SNS i SPS su učestvovale odvojeno.
Smederevska Palanka: Pad skoro 15 odsto
Na izborima održanim 2022. godine, SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ – osvojio je 63,87 odsto glasova. Koalicija SPS–JS, osvojila je tada 8,95 odsto glasova. To je ukupno 72,85 odsto glasova.
Na izborima održanim u nedelju, lista lista oko SNS u Smederevskoj Palanci dobila je 58 odsto glasova, što je pad od 14,85 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Smederevska Palanka!, naša porodica!” čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Zdrave Srbije Milana Stamatovića i Srpske stranke Zavetnici. Na lokalnim izborima 2022, SNS, SPS, SRS i Zdrava Srbija su sve učestvovale zasebno.
Kladovo: Prednost za SNS
Lista SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, osvojila je 44,92 odsto glasova na izborima održanim pre četiri godine. Kada je reč o SPS-u, ta stranka osvojila je 18,51 odsto glasova, dok je SRS-u pripalo manje od jednog procenta. U zbiru to je 63,43 odsto glasova.
Kada je reč o rezultatima jučerašnjih izbora, liste okupljene oko SNS osvojile su 71,99,što znači prednost od 8,56 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Kladovo, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Na lokalnim izborima 2022, sve tri stranke su učestvovale odvojeno.
Knjaževac: Pad od skoro 20 odsto
SNS – „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, osvojila je te 2022. godine 61,3 odsto odsto glasova na lokalnim izborima. Kada je o SPS reč, oni su tada osvojili 15 odsto glasova. U zbiru to je 76,3 odsto.
Liste okupljene oko SNS, na jučerašnjim izborima osvojile su 57,11 odsto glasova, što je pad od 19,19 odsto.
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Knjaževac, naša porodica!“ čini koalicija Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Srpske stranke Zavetnici. Na lokalnim izborima 2022, SNS, SPS i SRS učestvovale su odvojeno.
Simptom/NSPM
U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je Orbana nazvao „jakim i moćnim liderom“ koji je postigao „fenomenalne rezultate“ i koji se, kako je naveo, „neumorno bori za svoju zemlju i narod“.
„Viktor vredno radi na zaštiti Mađarske, razvoju ekonomije, stvaranju radnih mesta, promociji trgovine, zaustavljanju ilegalne imigracije i osiguravanju zakona i reda“, naveo je Tramp.
Dodao je da su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Mađarske dostigli nove nivoe saradnje tokom njegove administracije, u velikoj meri zahvaljujući Orbanovom rukovođenju.
„Radujem se nastavku bliske saradnje s njim kako bi obe naše zemlje mogle dalje unaprediti ovaj ogroman put ka uspehu i saradnji“, istakao je Tramp.
Tramp je podsetio da je podržao Orbana i na izborima 2022. godine te poručio da mu ponovo daje „potpunu i apsolutnu podršku“ za reizbor.
U objavi je takođe pozvao građane Mađarske da izađu na izbore i glasaju za Orbana, navodeći da je on „pravi prijatelj, borac i pobednik“.
„Viktor Orban nikada neće izneveriti veliki narod Mađarske. Uz njega sam sve do kraja“, naglasio je Tramp.
Mađarski premijer je u objavi na platformi X zahvalio američkom predsedniku.
Mađarska bi parlamentarne izbore trebalo da održi 12. aprila, a ankete ukazuju na tesnu trku između vladajuće stranke Fides premijera Viktora Orbana i opozicije.
Simptom/Anadolija
U neverovatnom nizu, visoki rukovodioci centralnih banaka, uključujući Endrua Bejlija iz Banke Engleske i Kristin Lagard iz Evropske centralne banke, podržali su Pauela i upozorili na potkopavanje nezavisnosti centralnih banaka.
Potpisali su i rukovodioci švedske, danske, švajcarske, australijske, kanadske, južnokorejske i brazilske centralne banke, kao i dva visoka rukovodioca Banke za međunarodna poravnanja.
Možda će i drugi potpisati pismo, sugerisao je jutros Rojters.
Rukovodioci centralnih banaka kažu:
U potpunosti smo solidarni sa Sistemom Federalnih rezervi i njegovim predsednikom Džeroumom H. Pauelom.
Nezavisnost centralnih banaka je kamen temeljac cenovne, finansijske i ekonomske stabilnosti u interesu građana kojima služimo. Stoga je ključno očuvanje te nezavisnosti, uz puno poštovanje vladavine prava i demokratske odgovornosti.
Predsednik Pauel je služio sa integritetom, fokusiran na svoj mandat i nepokolebljivom posvećenošću javnom interesu. Za nas, on je poštovan kolega koga svi koji su sa njim radili najviše cene.
Pismo je potpisano od strane:
Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke u ime Upravnog saveta ECB-a
Endru Bejli, guverner Banke Engleske
Erik Teden, guverner Švedske nacionalne banke
Kristijan Ketel Tomsen, predsednik Upravnog odbora Danske nacionalne banke
Martin Šlegel, predsednik Upravnog odbora Švajcarske nacionalne banke
Mišel Bulok, guvernerka Rezervne banke Australije
Tif Maklem, guverner Banke Kanade
Čang Jong Ri, guverner Banke Koreje
Gabrijel Galipolo, guverner Centralne banke Brazila
Fransoa Vileroj de Galou, predsednik Upravnog odbora Banke za međunarodna poravnanja
Pablo Ernandez de Kos, generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja
Simptom/The Guardian
Demonstranti, od kojih su mnogi mahali palestinskim i turskim zastavama, okupili su se danas na istorijskom mostu Galata u gradu uprkos niskim temperaturama.
Marš, koji su organizovale grupe civilnog društva u okviru Platforme nacionalne volje zajedno sa turskim fudbalskim klubovima, održan je pod sloganom: „Nećemo ćutati, nećemo zaboraviti Palestinu.“
Više od 400 organizacija civilnog društva pridružilo se mobilizaciji, ističući razmere javnog besa zbog kontinuiranog napada Izraela na Gazu. Nekoliko velikih fudbalskih klubova pozvalo je svoje navijače da prisustvuju, što je pomoglo da se skup pretvori u jednu od najvećih propalestinskih demonstracija koje je Turska videla od početka rata u Izraelu.
Predsednik fudbalskog kluba Galatasaraj, Dursun Ozbek, opisao je izraelske postupke kao moralni obračun za svet.
Simptom/Aljazeera
Škoro je portalu “Simptom” rekao da je hapšenje Dikića “sraman čin” koji se dešava “u istom danu kada Vesić i svi ostali rukovodioci bivaju oslobođeni dalje odgovornosti za pad nadstrešnice (u Novom Sadu)”, što svedoči o “nivou ruganja aktuelnog rukovodstva pravnom poretku zemlje i načelu pravednosti”.
“Lekar i novinar Aleksandar Dikić uhapšen je za nešto što oni (režim) tvrde da je mislio, a nije izgovorio. Prestrašno. On je prethodnih dana prolazio kroz medijskog toplog zeca i paljbu Vučićevih tabloida. Nažalost, ovaj sveopšti mrak u kome živimo sve je mrkiji kako se približavamo padu režima. Bahatost vlasti je nesnosna i svi čekamo da svane, da ovaj odnarođeni, izdajničko-kriminalni režim bude oboren i poslat u istoriju. Podrška Aleksandru Dikiću!”, istakao je Škoro, i sam svojevremeno žrtva režimske medijske propagande i mašinerije leta 2024.
Foto: Facebook Account/S. Škoro
On je naveo da mu je “pomalo neverovatno” kako se deo tzv. opozicione (nezavisne) javnosti ponaša, po principu “koga briga” i kao da se to tamo nekome drugom dešava.
“Vidim informativne izveštaje i registrujem da je to propraćeno onako usput, kao da je normalno da se hapse novinari, da im se upada u stanove, stavljaju lisice, određuje pritvor itd. Sve to pomalo zabrinjava i otvara dodatne mogućnosti vlastima da rade šta im se prohte”, smatra Škoro, dodajući da se na nekim relevantnim mestima, poput srpskog parlamenta, o tome i sličnim događanjima ćuti.
Foto: Beta/Press centar UNS
Ono što najviše bode oči, prema rečima Škora, jeste činjenica da su u režimu skloni “tumačenju onoga šta vi mislite”, a da se, kako kaže, niko od njih nikad nije pozabavio “time šta ste vi zapravo rekli ili napisali” itd.
“Ponavljam, sve je sramno. Preguraće Aleksandar Dikić ovo vreme, a dočekaćemo i svi zajedno definitivni poraz ovog režima”, zaključio je Škoro.
Naredbom Višeg suda u Beogradu danas je određeno pretresanje stana i drugih prostorija koje Aleksandar Dikić koristi, kao i nasilni ulazak u stan i druge prostorije, piše KTV Zrenjanin.
Print Screen, Aleksandar Dikić
Navodi se da je Aleksandar Dikić priveden pred suprugom i dvoje male dece.
Dikić se, pišu, sumnjiči za krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309 Krivičnog zakonika.
Aleksandar Dikić već je duže vreme meta hajke u prorežimskim medijima, a njegove reči neretko se pogrešno interpretiraju. Tako je bilo i sa izjavom datom u emisiji na kanalu “Srbin info”, u koju se uključio telefonski, naglašava KTV.
Prorežimski mediji prethodnih dana su prenosili da je Dikić “pozvao na streljanje Vučića i onih koji ga podržavaju”.
“Naravno da neće neko iz Predsedništva da vam bude na listi, on samo treba da nam pomogne da srušimo taj režim, da bi to bila neka vrsta olakšavajuće okolnosti. Kada ga budemo streljali, da mu stavimo povez na oči”, preneli su ti mediji izjavu Dikića.
Simptom/M. M.
U dopisu koji je medijima prosleđen iz Ambasade UAE u Srbiji, navodi se da je neposredni cilj ovog apela da se, obezbeđivanjem 23 milijarde dolara finansiranja pomogne u zaštiti života do 87 miliona ljudi kojima je potrebna hitna podrška, kao i da inicijativa potvrđuje nepokolebljivu posvećenost UAE unapređenju međunarodnih napora u spasavanju života te odgovoru na katastrofe i krize koje pogađaju najranjivije populacije na globalnom nivou.
“Ova podrška naglašava ključnu ulogu UAE u promovisanju multilateralne humanitarne akcije i bliske saradnje sa agencijama UN, uključujući Kancelariju UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OSNA), kao i sa programima za pomoć i razvoj na terenu, kako bi se obezbedio blagovremen pristup pomoći onima kojima je najpotrebnija, u skladu sa direktivama Njegovog visočanstva koje insistiraju na brzoj i efikasnoj reakciji”, stoji u saopštenju.
Zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja i koordinator hitne pomoći u OSNA, Tom Flčer, pozdravio je ovu najavu, rekavši da je globalni apel usmeren na spasavanje života tamo gde su krize najteže pogodile i pretvaranje planova u stvarnu zaštitu.
„Brza i velikodušna podrška UAE našem planu za 2026. godinu šalje snažnu poruku fokusiranu na ljude kojima je najpotrebnije. Moramo pružiti efikasan, inovativan odgovor koji odgovara trenutku“, rekao je on.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus, izjavio je da su upozoravajući znaci kolapsa zdravstvenih sistema vidljivi mnogo pre nego što se dogodi poput epidemija koje se šire.
“Međutim, kada delujemo zajedno, usluge se mogu obnoviti i životi spasiti. Zahvaljujem Njegovom visočanstvu šeiku Mohamedu bin Zajedu Al Nahjanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima na podršci, koja će obezbediti ključnu humanitarnu zdravstvenu zaštitu milionima ljudi”, istakao je on.
Simptom/Ambasada UAE
Poverenje u konzervativnog lidera Merca palo je na 32 posto u decembru, šest procentnih poena manje u odnosu na 38 posto zabeleženih u maju 2025, kada je njegova konzervativno-leva koalicija preuzela vlast, prema reprezentativnoj anketi koju je proveo istraživački institut Forsa.
Potkancelar Lars Klingbel iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) takođe je zabeležio pad poverenja, s 41 posto u maju na 36 posto u decembarskoj anketi. Čak je i ministar odbrane Boris Pistorijus, dugo smatran najpopularnijim nemačkim političarom, zabeležio pad. Njegovo poverenje smanjilo se za pet procentnih poena, na 57 posto u odnosu na maj 2025.
Koaliciona vlada suočava se s rastućim unutrašnjim tenzijama poslednjih mjeseci. Merocv konzervativni savez CDU/CSU i koalicijski partner SPD sukobljavali su se oko migracione politike, reforme vojnog roka, penzionih reformi i budžetskih prioriteta, sporova koji kod birača izazivaju sumnje u sposobnost vlade da efikasno upravlja.
Pad podrške koaliciji odražava se i u anketama o podršci strankama. Krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) porasla je na 26 posto u najnovijoj anketi Forsa, prestižući sve ostale stranke i postajući najjača politička snaga u zemlji.
Mercovi konzervativci (CDU/CSU), koji su pobedili na vanrednim izborima u februaru s 28,5 posto glasova, pali su na 24 posto, jedan procentni poen manje u odnosu na prethodnu sedmicu. Socijaldemokrati su pali na 14 posto, znatno ispod rezultata sa izbora (16,4 posto). Zeleni beleže 12 posto podrške, dok se levičarska stranka Die Linke drži na 11 posto.
Koalicija kancelara Merca suočava se s ključnim političkim testom u 2026. godini, kada su zakazani izbori za državne parlamente u pet saveznih pokrajina. Baden-Virtemberg i Rajna-Palatinat glasaju u martu, zatim Saksonija-Anhalt u junu, te Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija u septembru.
Simptom/Anadolija
Starmer je razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Dauning stritu 10, gde su diskutovali o evropskim naporima da se oslobode sredstva zamrznuta na evropskim bankovnim računima, koja bi se koristila za finansiranje ratnih napora Ukrajine ili obnovu zemlje u slučaju mirovnog sporazuma.
Visoki vladini izvori izrazili su optimizam da će sporazum biti objavljen ove ili sledeće nedelje.
Oko 9,16 milijardi evra nalazi se na britanskim bankovnim računima.
Sporazum se smatra ključnim za održivost ukrajinskih napora u ratu i povećava pritisak na Moskvu, dok evropski lideri izražavaju zabrinutost zbog prednosti koju predsednik Putin može imati u sukobu.
Kako Tajms piše, jedan od izazova je Belgija, gde se nalazi najveći deo evropske zamrznute imovine, koja se protivila transferu sredstava Ukrajini zbog pravne odgovornosti.
Ipak, britanski zvaničnici očekuju da će pregovori biti završeni u narednih sedam dana ili duže.
Starmer je naglasio da mir mora da bude pravedan i trajan, sa “čvrstim bezbednosnim garancijama” za Kijev, dok je Zelenski predložio da ukrajinski i evropski lideri u narednim danima pošalju svoje kontrapredloge SAD.
Makron i Merc su istakli važnost konvergencije stavova Evropljana, Ukrajine i SAD, dok je Tramp, koji vodi američke mirovne pregovore, u Vašingtonu izrazio frustraciju zbog sporazuma i komentarisao da Zelenski “još nije pročitao predlog”.
Simptom/RTS/Tanjug/The Times
“Naši predlozi za finansiranje su na stolu. Cilj je jaka Ukrajina, na bojnom polju i za pregovaračkim stolom. Potvrdili smo predsedniku Zelenskom da EU ostaje nepokolebljiva i posvećena svojim principima. Suverenitet Ukrajine mora biti poštovan”, rekao je Košta sinoć u objavi na društvenoj mreži Iks.
Simptom/RTS/X
Kijev će tako finansirati rezervne delove i opremu za uništenu energetsku infrastrukturu.
“Nećemo ostaviti ukrajinski narod na cedilu. Zaštita snabdevanja energijom znači zaštitu ljudi”, rekla je ministarka ekonomije Katerina Rajhe.
“U svetlu nedavnih istraga ukrajinskih antikorupcijskih vlasti, KfW će strogo osigurati poštovanje svojih propisa. Ministarstvo kontinuirano prati pravilno korporativno upravljanje ukrajinskih energetskih kompanija”, dodala je ministarka.
Pored još jednog nedavnog paketa pomoći od 60 miliona evra, nemački doprinos UESF će ove godine dostići ukupno 550 miliona evra, što je najveći pojedinačni doprinos tom fondu, navelo je Ministarstvo.
Berlin, glavna evropska podrška Kijevu, obećao je 11,5 milijardi evra vojne pomoći tokom 2026. godine, preneo je pariski Le Mond.
Simptom/N1/Beta
Iznos individualne podrške definisaće se u ugovorima o učešću sa pojedinačnim zemaljama, vidi se iz Izveštaja o obimu podrške državama i međunarodnim organizacijama na EXPO 2027 u koji je Forbes Srbija imao uvid.
Ovaj izveštaj je deo dokumenta koji je nedavno usvojila Vlada Srbije, a podrška je predviđena za opremanje paviljona, osoblje, promotivne aktivnosti, te Nacionalni dan (svaka zemlja imaće svoj nacionalni dan u toku izložbe).
Program podrške se primarno nudi najmanje razvijenim zemljama, malim ostrvskim državama u razvoju, zemljama u razvoju bez izlaza na more, kao i međunarodnim organizacijama koje zvanično učestvuju na izložbi.
Ono što se naglašava u dokumentu jeste da Srbija nije usamljen slučaj u ovakvoj praksi
Podršku za učešće davale su i zemlje organizatori prethodnih specijalizovanih i svetskih EXPO izložbi. „Zemlje poput Japana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kazhstana, Italije i Kine snažno su podržale učešće brojnih država i međunarodnih organizacija“.
Obaveza da se podrže druge zemlje
Srbija se na program podrške obavezala u Dosijeu za priznanje Međunarodne izložbe EXPO 2027, koji je usvojio Međunarodni biro za izložbe (BIE). Pod pokroviteljstvom BIE se i održavaju EXPO događaji.
Dosije je zapravo dokument koji sadrži detalje o programu i sadržaju izložbe. Njegovim odobravanjem Generalna skupština BIE potvrdila je status Srbije kao organizatora.
„Podrška učešću država i međunarodnih organizacija predstavlja ustaljenu i značajnu praksu na specijalizovanim i svetskim izložbama“, navodi se u izveštaju.
Podrška za 81 zemlju
Krajem decembra 2024. Vlada Srbije je donela zaključak kojim je usvojila tekst „verbalne note“. Tim tekstom se obaveštavaju države i međunarodne organizacije o nameri Srbije da pruži podršku njihovom učešću na EXPO 2027.
Usvojena je i lista na kojoj se nalazi 81 zemlja i jedna međunarodna organizacija kojima se dostavlja nota.
Do sredine oktobra 2025. učešće na izložbi u Beogradu je potvrdilo 69 zemalja i jedna organizacija sa te liste.
„Ukoliko i ostalih 12 zemalja, kojima su prosleđene verbalne note, potvrde učešće, biće takođe podržane punim obimom podrške“, piše u izveštaju.
Moguće i proširenje spiska
Zaključkom Vlade od 30. decembra prošle godine koji se pominje u izveštaju, predviđeno je da Koordinacioni tim za praćenje realizacije specijalizovane izložbe EXPO 2027 (koji je osnovan zaključkom Vlade još 2023.) ima mogućnost da samostalno odlučuje o proširenju spiska država i međunarodnih organizacija, i obimu podrške koji im se pruža.
On to radi na osnovu preporuke Konsultativnog tima za pitanja podrške državama i međunarodnim organizacijama.
Konsultativni tim u cilju davanja preporuke dobija prethodno obaveštenje od Komesara izložbe, Sektora za međunarodne učesnike EXPO 2027 i Ministarstva spoljnih poslova.
„Nakon odluke Koordinacionog tima o proširenju spiska država i međunarodnih organizacija, kojima će se pružiti podrška, Ministarstvo spoljnih poslova modifikuje ‘verbalne note’ čiji je tekst usvojen 30. decembra 2024. Potom ih prosleđuje odgovarajućim diplomatskim kanala državama i međunarodnim organizacijama na koje se obim podrške odnosi“, piše u dokumentima u koje je Forbes imao uvid.
Maksimalno 4,9 milijardi dinara
Srbija je predvidela 4,9 milijardi dinara, bez PDV-a, za ovu podršku. Odnosno toliko iznosi preliminarna procena maksimalnih sredstava za podršku svim državama i međunarodnim organizacijama.
Taj iznos je podeljen po kategorijama:
Opremanje paviljona – 2,34 milijardi dinara
Podrška za stalno osoblje – 822 miliona dinara
Nacionalni dan – 1,66 milijardi dinara
Promotivne i komunikacione aktivnosti – 83,3 miliona dinara.
U okviru druge i treće stavke, predviđena je i „naknada dnevnih troškova ključnih predstavnika država i međunarodnih organizacija, u cilju obezbeđivanja operativnog funkcionisanja njihovih paviljona“.
Koliko su druge zemlje davale za podršku učesnicima
Kako se tvrdi u dokumentu, pozivajući se na zvanična dokumenta organizatora prethodnih manifestacija, podatke BIE i druge javne izvore, podrška je stalna praksa organizatora.
Tako se navodi da je na specijalizovanoj izložbi EXPO 2017 u Astani učestvovalo 115 država i 22 međunarodne organizacije. Podrška je bila obezbeđena za više od 60 država.
Budžet za to je iznosio 62 miliona evra. Bio je namenjen za najmanje razvijene zemlje, zemlje u razvoju bez izlaza na more, male ostrvske države u razvoju, i međunarodne organizacije. Obuhvat podrške odnosio se na obezbeđivanje i izgradnju paviljona, dizajn i opremanje postavki. Takođe i na logistiku , carinske olakšice, operativnu podršku, organizaciju Nacionalnih dana.
Podršku su davali i organizatori svetskih EXPO izložbi.
Ostatak teksta procitajte na
Simptom/Forbes
„Zaštita osnovnih principa Dejtona, suvereniteta Bosne i Hercegovine kao celine su ključni. Zato institucije ove zemlje imaju našu punu podršku“, istakao je Vadeful na konferenciji za novinare posle sastanka s visokom predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom (Christian Schmidt).
Govoreći o evropskom putu BiH, on je rekao da će „biti jasan“, odnosno da BiH mora da ispuni uslove definisane još 2022. godine.
„Prvo i osnovno je vladavina prava i jačanje demokratije. Nemačka je spremna podržati BiH u tom pogledu i procesu. Imaću kasnije sastanak u Predsedništvu BiH, ali ću isto tako naglasiti da je do BiH da pokaže posvećenost“, rekao je Vadeful.
Navodeći da Nemačka ima „veoma bliske ekonomske odnose s BiH“, on je istakao da će u svim razgovorima za zvaničnicima zemalja Zapadnog Balkana biti reči o tome kako ovaj region može brže i bolje da se približi Evropskoj uniji.
„U vremenima rastućih trvenja, ovo je više nego ikada investicija u mir, bezbednost i blagostanje Evrope. Pritom je jedno jasno, proces pristupanja jeste i ostaće proces koji je baziran na učinku. To znači da zemlje Zapadnog Balkana moraju sprovesti duboke i često teške reforme. Nema tu zaobilaznica“, naglasio je nemački ministar spoljnih poslova.
Dodao je da to za BiH konkretno znači da uslovi koji su utvrđeni u oktobru 2022. godine na putu ka EU moraju biti ispunjeni pre nego što će se desiti napredak u procesu proširenja.
U decembru 2022. godine Bosni i Hercegovini dodeljen je status zemlje kandidatkinje za članstvo u EU-u, uz pretpostavku da će sprovesti korake navedene u odluci Evropskog saveta od 12. loktobra 2022. o politici proširenja, kako bi se ojačali vladavina prava, borba protiv korupcije i organiziovanog kriminala, upravljanje migracijama i osnovna prava.
„Nemačka može otvoriti put ka EU, ali na kraju je do odlučnosti političara i institucija u BiH da se to uradi i dokaže na delu. Zaštita osnovnih principa Dejtonskog sporazuma su od ključne važnosti“, naglasio je Vadeful.
Prema njegovim rečima, mir u srcu Evrope jeste i ostaće obaveza EU i Nemačke, dodavši da zato i institucije BiH, koje su nastale u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom, uživaju njihovo puno poverenje.
„O tome smo razgovarali Šmit i ja. On je nadležan za sprovođenje civilnog dela Dejtonskog sporazuma i to je od izuzetne važnosti. Zajedno želimo da nastavimo svoje napore da podržimo BiH na putu ka EU“, zaključio je nemački ministar spoljnih poslova.
On će se večeras u Sarajevu sastati i sa srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cijanović.
Simptom/Danas/Beta
Poslednjeg dana sastanka u Nijagari, na granici SAD i Kanade, ministri Grupe 7 (Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, SAD, Velika Britanija) fokusirali su se na podršku Kijevua na sastamku je i ministar spočljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiga.
„Ukrajina želi da vidi kraj rata što je pre moguće“, rekao je Sibiga na sastanku pozvavši G7 da nastavi da ulaže u proizvodnju raketa i dronova i protiv-vazduhoplovnu odbranu Ukrajine.
Ruski predsednik Vladimir Putin se „i dalje zavarava misleći da može da pobedi“, smatra Sibiga.
Kanada je kao domaćin sastanka objavila nove sankcije protiv Rusije usmerene na proizvodnju dronova i prihode od njenog izvoza goriva.
Kanadske sankcije usmerene su na 13 pojedinaca i 11 entiteta, od kojih je nekoliko uključeno u rusku proizvodnju dronova, navodi se u saopštenju.
„Nekoliko ruskih entiteta specijalizovanih za tečni prirodni gas takođe je sankcionisano, jer Rusija nastavlja da se oslanja na prihode od energenata za finansiranje svoje agresije protiv Ukrajine“, piše u saopštenju.
Sankcije su takođe usmerene na 100 brodova ruske tajne flote za izvoz energenata.
SAD, Evropska unija i Velika Britanija već su uvele slične sankcije.
„Kanada će nastaviti da pojačava pritisak kroz sankcije u koordinaciji sa svojim saveznicima i partnerima, dok Rusija ne okonča svoju neopravdanu invaziju na Ukrajinu“, rekla je ministarka spoljnih poslova Kanade Anita Anand.
Ukrajina je nedeljama meta jakih ruskih napada na energetiku, a pregovora o okončanju rata sa Rusijom nema.
U oktobru je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) uveo sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama – Rosnjeftu i Lukoilu – kritikujući predsednika Putina zbog njegovog odbijanja da okonča sukob.
Na ovaj drugi godišnji sastanak G7 ministara iz kluba velikih industrijalizovanih demokratija, pozvani su predstavnici Australije, Brazila, Indije, Južne Afrike, ;Južne Koreje, Meksika i Saudijske Arabije.
Na dnevnom redu su bile i operacija Ratne mornarice SAD protiv navodnih švercera droge u Karipskom moru i rat u Sudanu.
Poslednjih nedelja SAD su u Karipskom moru i na Tihom okeanu izvele niz napada na brodove tvrdeći bez dokaza da su prevozili drogu ka SAD. U tim napadima je poginulo 76 ljudi.
U utorak je Pentagon objavio dolazak jednog od nosača aviona u to područje što je znatno pojačanje američkog vojnog prisustva koje izaziva zabrinutost u Evropi i Latinskoj Americi.
Američka televizijska mreža Si En En je u utorak objavila da je Velika Britanija pre više od mesec dana prestala da daje obaveštajne podatke Vašingtonu jer ne želi da bude saučesnik u američkim napadima na brodove.
Simptom/Danas/Beta/AP
Predsednik Argentine Havijer Milei proglasio je pobedu svoje stranke na parlamentarnim izborima i istakao da ta, kako je naveo, velika pobeda označava prekretnicu, obećavši da će nastaviti sa reformama koje njegova vlada smatra neophodnim.
Njegova nova stranka Libertad Avanza (Sloboda napreduje) osvojila je više od 40 odsto glasova na juče održanim izborima, u poređenju sa 31 odsto koliko je osvojila levo orijentisana opoziciona Peronistička koalicija.
Milei je, nakon objave rezultata, rekao da su birači pokazali želju da nepovratno promene put napretka za drugu po veličini ekonomiju Južne Amerike, prenosi Rojters.
U sedištu svoje stranke, Milei je pozdravio izborni trijumf kao “zeleno svetlo” za nastavak smanjenja potrošnje i uvođenje ambicioznih poreskih i radnih reformi. Rezultati ga, takođe, automatski pozicioniraju kao kandidata za reizbor 2027. godine.
“Argentinski narod je odlučio da ostavi iza sebe 100 godina dekadencije. Danas počinjemo izgradnju velike Argentine”, poručio je Milei svojim pristalicama.
Rojters prenosi da je Mileieva pobeda izraz narodnog poverenja koji jača njegovu sposobnost da sprovede radikalni eksperiment slobodnog tržišta uz podršku od nekoliko milijardi dolara od strane administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Južnoamerički mediji su preneli da je izlaznost na juče održanim izborima bila niska – 66 odsto, što je najniži rezultat od povratka demokratije 1983. godine.
Ministar unutrašnjih poslova Lisandro Katalan istakao je da je izborni proces prošao mirno i naglasio uspeh uvođenja jedinstvenog glasačkog listića (BUP), koji je prvi put primenjen s ciljem smanjenja troškova za nacionalne izbore.
Argentinski glasači birali su 257 poslanika u donjem domu parlamenta, kao i 24 člana Senata, koji ima ukupno 72 poslanika.
Tramp: Narod Argentine opravdao naše poverenje u Mileija
Američki predsednik Donald Tramp čestitao je Mileiju ubedljivu pobedu na osvajanju polovine mandata na parlamentarnim izborima.
“Čestitke predsedniku Havijeru Mileiju na ubedljivoj pobedi u Argentini. On obavlja sjajan posao! Argentinski narod je opravdao naše poverenje u njega”, napisao je Tramp jutros na mreži Trut.
Simptom/RTS/Tanjug/Reuters
Tu odluku u sredu i četvrtak treba da odobre lokalni zvaničnici i ako ona bude potvrđena Sančez će u parlamentu ostati bez glasova sedmoro poslanika Juntsa, prenosi Rojters.
Sančezovi socijalisti u parlamentu imaju 152 od 350 poslanika i za izglasavanje zakona neophodna im je podrška malih regionalnih stranaka, a bez poslanika Juntsa imaće veoma tesnu većinu.
Junts je 2023. godine imao ključnu ulogu u obezbeđivanju glasova za ponovno imenovanje Sančeza za premijera. U protekle dve godine ta stranka je pružala podršku od slučaja do slučaja, obično u zamenu za neke ustupke vlade.
„Vidimo da nema volje Socijalističke partije da ispuni naše političke sporazume i više nismo spremni da pomažemo vladi koja ne pomaže Kataloniji“, rekao je Pućdemon novinarima u Perpinjanu, u Francuskoj.
On je optužio Sančeza da nije ispunio obećanja o širokom spektru pitanja, od decentralizacije sprovođenja imigracionih zakona na Kataloniju, do toga da katalonski postane zvanični jezik Evropske unije.
Pućdemon nije rekao da li bi Junts podržao eventualni predlog za izglasavanje nepoverenja Sančezu.
To bi podrazumevalo udruživanje snaga sa konzervativnom Narodnom partijom i krajnje desničarskom strankom Voks, koji se žestoko protive pravu Katalonije na samoopredeljenje.
Puđdemon je podržao izbor vlade u zamenu za potpunu amnestiju katalonskih zvaničnika koji su optuženi za secesije. Iako mu je to bilo obećano, Vrhovni sud Španije potvrdio je naloge za hapšenje Puđdemona i nekoliko drugih optuženih, odlučivši da se zakon o amnestiji na njih ne odnosi.
Simptom/Danas/Fonet
