Vučević je u Bratuncu na obeležavanju stradanja 3.267 Srba u srednjem Podrinju i Birču tokom 1992. i 1993. godine naveo da danas svedočimo stradanju nevinih žrtava i da im odajemo poštu, podsećajući da su Vlada Srbije i Republike Srpske usvojile Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda koja, između ostalog, naglašava da je važno da ujedinjeni obeležavamo sećanje na žrtve iz ratova devedesetih godina prošlog veka.

I to je veliko delo predsednika Aleksandra Vučića koje je naišlo na podršku rukovodstva Republike Srpske da se okupljamo i pre svega da pamtimo, da glasno izgovorimo, da se sećamo naših nevinih žrtava i da sve nevine žrtve poštujemo i to je početak naše duhovne obnove, rekao je Vučević.

Premijer je istakao da je izgradnja trajne kulture sećanja veliki  ispit za ovo pokoljenje, jer ona je važan činilac u formiranju kolektivnog identiteta i istorijskog pamćenja.

Pored svih udara i pritisaka mi smo i dalje ovde svoji na svome, sećajući se tragičnih momenata iz ne tako daleke istorije. I sa ovog mesta poručujemo da je poštovanje međunarodnog prava osnov napretka čitavog Balkana, ali i da će srpski narod pamtiti svoje žrtve i da se neće libiti da njihove ubice nazove pravim imenom, naglasio je premijer.

On je napomenuo da pamćenje i identitet koji se neguje na ovakvim događajima treba da doprinese našoj veri u spasenje i vaskrsenje, u preporod, kao i za jednakost za koju se srpski narod vekovima bori.

Ovo mesto je, draga braćo i sestre, nebeska i duhovna njiva sa koje treba da žanjemo najlepše plodove ljubavi i vere prema svome rodu. Da se sećamo i da pamtimo. Da se identifikujemo i prepoznamo ko smo i šta smo. I da smo stradali samo jer smo Srbi, pravoslavne vere. Da napredujemo i jačamo, da se ujedinimo i saberemo, ali ne da bismo mrzeli jer svi ljudi su jednaki u jednome Bogu, već da bismo pamtili i znali. Neka je večna slava poginulim civilima i vojnicima u otadžbinskom odbrambenom ratu, poručio je on.

Vučević je podsetio da je srpski narod tokom dva svetska rata kao i tokom ratova devedesetih na prostoru današnje Republike Srpske pretrpeo velike žrtve što, kako je naglasio, potvrđuje da se radi o kontinuiranoj genocidnoj politici sa jasnim ciljem uništavanja srpskog naroda na tim prostorima.

Tu opsednutost srpskim faktorom, rušilačkim i remetilačkim pokušavali su da “izleče” istrebljenjem čitavog naroda. Po nekima u najmanju ruku nedobronamernim ljudima Drina je civilizacijska granica istoka i zapada. A po njima Srbi nema šta da traže na zapadnoj hemisferi, rekao je Vučević.

Premijer je naglasio i da su Srbi na prostoru Republike Srpske prisutni od pamtiveka i da su preživeli vekove osmanskog tlačenja, nasilne islamizacije, prekrštavanje, bune i ratove, ali da svi ti izazovi nisu uspeli da slome životnu snagu srpskog naroda.

Kolonizacija koju je vodila Austrougarska bila je uvod u teška vremena koja su čekala Srbe na ovom prostoru. Došao je i veliki rat progoni ubistva, mobilizacija i organizovan je prvi koncentracioni logor za civilno stanovništvo u Evropi, ukazao je premijer.

On je naglasio da su ti logori bili napravljeni za decu, žene i civile, i upitao da li je to išta drugo nego genocid.

Za Srbe je prestao da važi zakon, a veliki i silni nisu bili spremni da priznaju srpsku žrtvu, ocenio je on.

Vučević je dodao da su tokom Drugog svetskog rata nacistička Nemačka i vojnici Vermahta počinili zločine koji nisu ni do danas dobili svoju civilizacijsku osudu, zatvorske kazne niti odgovarajuće rezolucije.

A nema srpske kuće koja nije zavijena u crno tokom Drugog svetskog rata, rekao je Vučević.

Premijer je istakao da su Srbi na tom području početkom devedesetih bili uvereni da su u dva svetska rata pobedili politiku mržnje prema njima, ali da su se u isto vreme nastavljači te politike ponovo spremali za rat.

Zato nas ne čudi podatak da su Srbi najviše stradali u prvim godinama rata. Težak taktički položaj Podrinja je u početku uticao da ono postane jedno od najtežih ratišta u celoj Republici Srpskoj. Ali troipogodišnja odbrana svedoči o rešenosti ljudi ovog kraja da brane svoju slobodu čast i veru, ukazao je premijer.

On je posebno izdvojio zločin koji je počinjen na pravoslavni Božić 7. januara 1993. godine, kada je, kako je rekao, počela bošnjačko-muslimanska ofanziva iz Srebrenice ka Bratuncu i reci Drini.

U selu Kravice zločinci su izvršili masakr baš na Božić, ubijali su civile baš ispred crkve na Božić. Kome je mogao biti kriv Vladimir Gajić star samo četiri godine, ili Novica Bogićević star četrnaest godina?, upitao je Vučević.

Premijer je naveo da su Bratunac, Srebrenica, Skelani, Zvornik, Milići, Vlasenica, Šekovići i Kravica, postali  sinonim za bezumno ubijanje srpskih civila.

I mi danas svedočimo o stradanju naših nevinih žrtava, i odajemo im poštu. Neka je večna slava poginulim civilima i vojnicama u Otadžbinsko-odbrambenom ratu! Da nam živi u miru Republika Srpska, plod ljubavi srpskog naroda! I da nam živi naša jedina otadžbina, slobodna i večna majka Srbija!, poručio je premijer.

Vlada Republike Srbije