“Mrtve ne treba dirati”, decidiran je Čavoški, koji kaže da se “jednom napravljeni grobovi ne smeju pomerati”.

“Bilo ko da je sahranjen, mrtve ne treba dirati i šta god mi o njima mislili treba ih ostaviti tamo gde jesu. Ja sam o Titu pisao loše dok je bio živ i napisao knjigu pod imenom “Tito – tehnologija vlasti”. Šapić nikad ništa nije uradio protiv Tita, a sad je za izmeštanje njegovog groba”, ističe Čavoški.

Upitan za inicijativu o podizanju spomenika komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generalu Draži Mihailoviću, u centru Beograda, na Terazijskoj terasi ispod Terazijske česme,  koju je takođe najavio Šapić, Čavoški kaže da jeste za to da se Draži podigne spomenik u Beogradu “ali nisam siguran gde mu je mesto”.

“To je pitanje za beogradske arhitekte, a ne da o tome odlučuje Šapić”, navodi akademik.

Kosovo je najvažnije državno i nacionalno pitanje, Srbija od Kosova ne sme nikada odustati, a jednog dana mora se podvući crta i postaviti pitanje odgovornosti najviših predstavnika i pregovarača u ime države Srbije za loše vođene pregovore, ocenio je on.

Akutna kriza na severu Pokrajine je goruće pitanje trenutno i dok se praktično Srbija suočava sa nasiljem organa vlasti iz Prištine i zaposedanjem zgrada lokalnih samouprava te zauzimanjem preostalih srpskih institucija, Čavoški podseća na činjenicu da je, na nesreću, od 2013. i potpisivanja Briselskog sporazuma, predstavnicima kosovskih Albanaca činjeno sve više i više.

Foto: Flickr

“Vučić je taj koga će Albanci zapamtiti kao izuzetno zaslužnog za konstituisanje njihove samozvane države. Od Briselskog sporazuma 2013. neprestano je ustupao sve više i više i sad se čudi kako nema srpskih institucija dole. Posle svega on traži ‘status quo ante’, to nije mogućno. On je kriv za ono što je učinjeno”, istakao je Čavoški.

Akademik skreće pažnju na to da je Srbija “nekad na KiM imala deset srpskih opština, u kojima se izbor vršio po Ustavu i zakonima Republike Srbije”.

“Takođe, imali smo organe unutrašnjih poslova koji su izdavali lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole i druge dokumente, civilnu zaštitu, i mnogo čega drugog… Sve je to ukinuo Vučić. Naterao je naše sunarodnike da prime državljanstvo tzv. Kosova i njihove dokumente i da učestvuju na izborima po zakonima Kosova i dokumentima Kosova”, kritičan je Čavoški, koji kaže i da “jednog dana, ako se i kada, ne daj bože, ta država u potpunosti konstituiše, Vučiću bi u znak zahvalnosti u centru Prištine trebalo da bude podignut spomenik”.

Osvrnuo se i na mišljenje bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je povodom aktuelnih događaja na severu Kosova rekao kako se “bližimo nečemu što je kraj institucionalnog postojanja Srba”, navodeći da “Tadić nema moralno pravo to da kaže”.

“Tadić je prvi, preko tada svog ‘diplomatskog potrčka’ Borka Stefanovića, započeo pregovore sa samozvanom kosovskom državom u Briselu i sklopio četiri vrlo nepovoljna sporazuma” (o matičnim knjigama; katastru; slobodi kretanja i priznavanju diploma, prim. aut.), jasan je Čavoški.

On je naveo da je važno očuvati supstancu onoga što se drži na Kosovu, a u kontekstu sprečavanja prijema Kosova u međunarodne organizacije, izneo je niz kritika prema spoljnoj politici države, posebno u odnosu sa Ruskom Federacijom.

printscreen

“Ulazak tzv. Kosova u Ujedinjene nacije ne zavisi od nas, već od odluke Saveta bezbednosti UN. To telo mora dati preporuku da neka nova država uđe u UN. Tamo imamo Kinu i Rusiju. Jedino one mogu upotrebiti veto i do sada su to činile. Međutim, kako od Rusije možemo očekivati da to i dalje nastavi kada naša vojna industrija isporučuje naoružanje Ukrajini (granate, 155 mm)?” upitao je Čavoški.

Na temu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka, akademik je mišljenja da vojni rok nikada nije ni trebalo ukidati, ali i da smatra da najava njegovog trajanja od 75 dana nije dobro rešenje.

“Znam šta je vojna obuka, služio sam vojsku godinu dana. 75 dana nije dovoljno jer se u tom vremenskom periodu ne može obučiti, može samo pešadinac i tzv. odeljenjska obuka. Po mom sudu, to ili treba da bude ‘ljudski’, sa rokom od godinu dana, ili treba odvojiti veća sredstva pa učiniti vojni poziv atraktivnim i angažovati veći broj profesionalnih vojnika”, zaključio je Kosta Čavoški.

Simptom/M. M.