Gradska uprava Beograda želi da uvede savremen i održiv sistem bezbednosti i reagovanja u gradu, a kako bi to ostvarila predlog je da se za njegovo uspostavljanje i upravljanje angažuje privatna firma. To se može videti iz dokumenta predloga javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema.
Taj „bezbedni sistem“, koji treba da uspostavi i održava budući gradski partner, uključuje, između ostalog, uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos, analizu podataka, što uključuje i primenu inteligentne video analitike. Deo budućeg bezbednog sistema su i mobilne i pozorničke patrole.
Partnerstvo treba da odobri gradska skupština
Pred odbornicima beogradske skupštine na sednici koja je zakazana za petak 24. jul, naći će se i Predlog odluke o usvajanju predloga javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema Grada Beograda.
Predlog tog projekta je, vidi se, izradio Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju.
Ukoliko taj projekat bude usvojen i pokrenut, privatni partner će imati obavezu da finansira izgradnju, rekonstrukciju, nabavku, integraciju i uspostavljanje tog bezbednog sistema, vidi se iz dokumenta.
Tokom desetogodišnjeg trajanja ugovora privatni partner će da upravlja sistemom, da ga održava i da vrši njegovo tehnološko zanavljanje. To podrazumeva i nabavku i ugradnju opreme, te obezbeđenje kadrovskih kapaciteta.
A procena je da će privatni partner morati da angažuje približno 2.200 kadrova različitih profila, vidi se iz dokumenta. Kako se navodi, kadrovi u tom broju su neophodni za kontinuiranu dostupnost sistema „tokom 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji“.
Cena bezbednosti
Prema podacima datim u dokumentu, ukupna kapitalna investicija koja se odnosi na sistem je procenjena na 12,23 milijarde dinara (oko 104 miliona evra). Prosečni godišnji operativni troškovi procenjuju se na 6,55 milijardi dinara (55,8 miliona evra). Ta potrošnja je na teretu privatnog partnera.
Sa druge strane, Grad Beograd kao javni partner imaće obavezu da budućem privatnom partneru plaća tzv. „naknadu za dostupnost“.
Odnosno, kako se pojašnjava, javni partner ne plaća pojedinačne aktivnosti. On plaća za dostupnost i funkcionalnost sistema kao jedinstvenu uslugu. U skladu sa nivoom kvaliteta koji bude ugovoren.
Procena je da će ukupna vrednost naknade koju će platiti Beograd, tokom trajanja ugovora od 10 godina, iznositi 81 milijardu dinara, ili oko 690 miliona evra.
Naknada privatnom partneru utvrdiće se kao fiksna mesečna naknada za obezbeđenu dosutpnost integrisanog bezbednog sistema, vidi se iz dokumenta.
Naknada će se plaćati nakon izvršene mesečne verifikacije od strane javnog partnera tj. Grada Beograda.
Zašto Beograd uvodi bezbedni sistem
U obrazloženju predloženog projekta se navodi da se Grad Beograd svakodnevno suočava sa brojnim bezbednosnim izazovima. Ti rizici, kako piše, zahtevaju visok stepen organizacione, kadrovske i tehničke spremnosti.
„Povećanje broja javnih objekata, intenzivan razvoj urbanih celina, povećana koncentracija stanovništva, i sve izraženiji rizici od vanrednih situacija, prirodnih nepogoda, tehničko-tehnoloških incidenata, nameću potrebu uspostavljanja savremenog, integrisanog i dugoročno održivog sistema bezbednosti i reagovanja“, obrazlaže gradska uprava.
Dodaje se i da su trenutni sistemi i kapaciteti razvijani tokom više godina, najčešće kroz pojedinačne nabavke opreme, usluga ili infrastrukture.
„Usled toga je došlo do različitog tehničkog nivoa opremljenosti, različitih standarda održavanja i ograničene integracije pojedinih podsistema“.
Istovremeno, kako se navodi, obezbeđivanje potrebnog broja kadrova, savremene opreme, sistema javnog uzbunjivanja, video-monitoringa, senzorske infrastrukture zahteva značajna investiciona sredstva.
U dokumentu se tvrdi i da su sprovedene tehničke, ekonomske i finansijske analize koje pokazuju da predloženi model javno-privatnog partnerstva obezbeđuje povoljniji način realizacije projekta u odnosu na tradicionalni model u kojem bi Grad samostalno realizovao projekat.
„Najznačajnije prednosti predloženog modela ogledaju se u izbegavanju značajnih inicijalnih kapitalnih izdataka iz budžeta Grada, prenosu najvećeg dela investicionih, finansijskih i operativnih rizika na privatnog partnera, plaćanju isključivo po obezbeđenoj dostupnosti usluge i dugoročnoj predvidivosti budžetskih izdataka“.
Grad Beograd razmatra da na period od 10 godina angažuje privatnog partnera koji će biti zadužen da uspostavi i upravlja „integrisanim bezbednim sistemom“ na teritoriji glavnog grada. Privatni partner, koji bi trebalo da bude izabran do kraja ove godine, imaće obavezu da sopstvenim sredstvima finansira izgradnju, rekonstrukciju i nabavke u okviru budućeg sistema, kao i da obezbedi neophodne operativne i kadrovske kapacitete za njegovo funkcionisanje. Za posao koji bude obavljao u narednih 10 godina, privatnik će od Grada Beograda dobijati mesečnu naknadu.
Gradska uprava Beograda želi da uvede savremen i održiv sistem bezbednosti i reagovanja u gradu, a kako bi to ostvarila predlog je da se za njegovo uspostavljanje i upravljanje angažuje privatna firma. To se može videti iz dokumenta predloga javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema.
Taj „bezbedni sistem“, koji treba da uspostavi i održava budući gradski partner, uključuje, između ostalog, uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos, analizu podataka, što uključuje i primenu inteligentne video analitike. Deo budućeg bezbednog sistema su i mobilne i pozorničke patrole.
Partnerstvo treba da odobri gradska skupština
Pred odbornicima beogradske skupštine na sednici koja je zakazana za petak 24. jul, naći će se i Predlog odluke o usvajanju predloga javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema Grada Beograda.
Predlog tog projekta je, vidi se, izradio Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju.
Ukoliko taj projekat bude usvojen i pokrenut, privatni partner će imati obavezu da finansira izgradnju, rekonstrukciju, nabavku, integraciju i uspostavljanje tog bezbednog sistema, vidi se iz dokumenta.
Tokom desetogodišnjeg trajanja ugovora privatni partner će da upravlja sistemom, da ga održava i da vrši njegovo tehnološko zanavljanje. To podrazumeva i nabavku i ugradnju opreme, te obezbeđenje kadrovskih kapaciteta.
A procena je da će privatni partner morati da angažuje približno 2.200 kadrova različitih profila, vidi se iz dokumenta. Kako se navodi, kadrovi u tom broju su neophodni za kontinuiranu dostupnost sistema „tokom 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji“.
Cena bezbednosti
Prema podacima datim u dokumentu, ukupna kapitalna investicija koja se odnosi na sistem je procenjena na 12,23 milijarde dinara (oko 104 miliona evra). Prosečni godišnji operativni troškovi procenjuju se na 6,55 milijardi dinara (55,8 miliona evra). Ta potrošnja je na teretu privatnog partnera.
Sa druge strane, Grad Beograd kao javni partner imaće obavezu da budućem privatnom partneru plaća tzv. „naknadu za dostupnost“.
Odnosno, kako se pojašnjava, javni partner ne plaća pojedinačne aktivnosti. On plaća za dostupnost i funkcionalnost sistema kao jedinstvenu uslugu. U skladu sa nivoom kvaliteta koji bude ugovoren.
Procena je da će ukupna vrednost naknade koju će platiti Beograd, tokom trajanja ugovora od 10 godina, iznositi 81 milijardu dinara, ili oko 690 miliona evra.
Naknada privatnom partneru utvrdiće se kao fiksna mesečna naknada za obezbeđenu dosutpnost integrisanog bezbednog sistema, vidi se iz dokumenta.
Naknada će se plaćati nakon izvršene mesečne verifikacije od strane javnog partnera tj. Grada Beograda.
Zašto Beograd uvodi bezbedni sistem
U obrazloženju predloženog projekta se navodi da se Grad Beograd svakodnevno suočava sa brojnim bezbednosnim izazovima. Ti rizici, kako piše, zahtevaju visok stepen organizacione, kadrovske i tehničke spremnosti.
„Povećanje broja javnih objekata, intenzivan razvoj urbanih celina, povećana koncentracija stanovništva, i sve izraženiji rizici od vanrednih situacija, prirodnih nepogoda, tehničko-tehnoloških incidenata, nameću potrebu uspostavljanja savremenog, integrisanog i dugoročno održivog sistema bezbednosti i reagovanja“, obrazlaže gradska uprava.
Dodaje se i da su trenutni sistemi i kapaciteti razvijani tokom više godina, najčešće kroz pojedinačne nabavke opreme, usluga ili infrastrukture.
„Usled toga je došlo do različitog tehničkog nivoa opremljenosti, različitih standarda održavanja i ograničene integracije pojedinih podsistema“.
Istovremeno, kako se navodi, obezbeđivanje potrebnog broja kadrova, savremene opreme, sistema javnog uzbunjivanja, video-monitoringa, senzorske infrastrukture zahteva značajna investiciona sredstva.
U dokumentu se tvrdi i da su sprovedene tehničke, ekonomske i finansijske analize koje pokazuju da predloženi model javno-privatnog partnerstva obezbeđuje povoljniji način realizacije projekta u odnosu na tradicionalni model u kojem bi Grad samostalno realizovao projekat.
„Najznačajnije prednosti predloženog modela ogledaju se u izbegavanju značajnih inicijalnih kapitalnih izdataka iz budžeta Grada, prenosu najvećeg dela investicionih, finansijskih i operativnih rizika na privatnog partnera, plaćanju isključivo po obezbeđenoj dostupnosti usluge i dugoročnoj predvidivosti budžetskih izdataka“.
Prema dokumentu, privatni partner biće dužan da uspostavi i tokom celog perioda trajanja ugovora od 10 godina obezbeđuje funkcionalnost i dostupnost sistema.
Sistem, kako se vidi iz dokumenta, obuhvata:
komandno-bezbednosne centre za upravljanje, koordinaciju i nadzor nad radom sistema,
komunalno-bezbednosne stanice (KBS) za decentralizovano praćenje bezbednosnih događaja,
integrisani informaciono-komunikacioni sistem koji omogućava prikupljanje, prenos, obradu i analizu podataka, uključujući primenu inteligentne video analitike i drugih savremenih tehnologija za automatsko prepoznavanje potencijalnih bezbednosnih rizika,
sistem komunikacije, dispečerizacije i operativnog upravljanja svim raspoloživim resursima,
mobilne patrolne jedinice sa neophodnim vozilima, opremom i obučenim kadrovima,
pozorničke patrole organizovane po teritorijalnim reonima radi kontinuiranog preventivnog prisustva, neposrednog praćenja bezbednosne situacije i postupanja po nalozima komandno-bezbednosnih centara,
sistem javnog uzbunjivanja, uključujući uspostavljanje, rekonstrukciju, modernizaciju, upravljanje i održavanje sistema za javno uzbunjivanje u skladu sa propisima kojima je uređena oblast smanjenja rizika od katastrofa
Dva velika objekta i 50 komunalnih stanica
Prema podacima datim u dokumentu, jedna od stavki za koju će biti zadužen privatni partner je izgradnja 50 komunalno-bezbednosnih stanica.
Pored toga, predviđeno je i da privatni partner obezbedi dva objekta od po 1.000 kvadrata, na dva različita dela grada. Oni će služiti za praćenje i monitoring i stacioniranje patrola za delovanje.
„Ovi objekti ostaju na raspolaganju privatnom partneru nakon isteka roka. Bilo da su u vlasništvu ili iznajmljeni. Privatni partner može doneti samostalnu odluku u vezi daljeg upravljanja istim“, navodi se u dokumentu.
Među stavkama koje obuhvata projekat su i sistem za uzbunjivanje, sa ugradnjom i održavanjem, AI analitika i VMS sa licencama, kamere za video nadzor, vozila sa dodatnom opremom.
Ugovor do kraja godine
U dokumentu u kojem se predlaže i obrazlaže buduće javno-privatno partnerstvo data je i očekivana dinamika sprovođenja.
„Nakon dobijanja saglasnosti Komisije za javno-privatno partnerstvo i usvajanja Predloga projekta od strane Skupštine Beograda, Beograd će pristupiti pripremi konkursne dokumentacije i pokretanju postupka dodele javnog ugovora u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i propisima kojima se uređuju javne nabavke“.
Po okončanju postupka sprovodi se izbor privatnog partnera i pribavljaju se sve neophodne saglasnosti i pristupa zaključenju ugovora.
Po stupanju javnog ugovora na snagu, privatni partner otpočinje aktivnosti na realizaciji projekta.
Te aktivnosti uključuju izradu dokumentacije za delove sistema koji su u nadležnosti privatnog partnera, nabavku, isporuku, ugradnju, integraciju i testiranje opreme, uspostavljanje sistema monitoringa i javnog uzbunjivanja, formiranje komandno-operativnih kapaciteta, obezbeđenje kadrovskih, tehničkih i organizacionih resursa.
U dokumentu se navodi i da privatni partner ostvaruje pravo na naknadu samo ukoliko su ispunjeni ugovoreni nivoi usluge.
Slučajevi umanjenja ili gubitka prava na naknadu, ali i opravdani razlozi za oslobađanje od odgovornosti biće uređeni samim ugovorom o javno-privatnom partnerstvu.
Dodaje se i da dinamiku uspostavljanja ovog sistema i realizacije pojedinih aktivnosti utvrđuje Grad Beograd.
Očekuje se da ugovor o javno-privatnom partnerstvu za projekat bude zaključen u decembru 2026, vidi se iz jedne od tabela u okviru dokumenta.
Projekat i u budžetu grada
U budžetu Grada Beograda za 2026. u okviru Sekretarijata za poslove odbrane nalazi se i projekat „uspostavljanje integrisanog bezbednosnog sistema Grada Beograda – GSB“.
Za njega je prema prvoj verziji budžeta za 2026, koja je usvojena krajem prošle goidne, bilo predviđeno 617,7 miliona dinara. Ali je rebalasnom izdvajanje za projekat povećeno na 1.017.203.639 dinara u 2026.
Postavljanje 104 stanice za Bele
I tokom prehodnih godina gradska uprava najavljivala je i sprovodila projekte vezane za unapređenje bezbednosti. Ali je i redefinisala i menjala imena službama koje su nadležne za nadgledanje javnog reda i mira.
U septembru 2022. odlučeno je da se Sekretarijat za inspekcijske poslove i Sekretarijat za poslove komunalne milicije, ali i deo službe Beoinfo integrišu u jedinstveni Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju. Formiranjem novog Sekretarijata redefinisani su poslovi i uloga komunalne milicije u Beogradu. I promenjen joj naziv u „Beogradski lični“ – BELI.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je naveo da je smatrao da komunalna milicija treba da se rebrendira. Da im se promeni suštinska uloga i da su ih zato nazvali ‘beogradski lični prijatelj, asistent, nadzornik’. Takođe, i da im se promeni uloga, da pored kontrole komunalnih problema budu i jedna vrsta „bezbednosnog faktora“, vidi se iz objave na sajtu Grada iz decembra 2024.
Beogradski sekretarijat za opšte poslove je 2023. zaključio okvirni sporazum za izradu dokumentacije i postavljanje 104 montažna objekta kao stalnih punktova za smeštaj komunalne milicije i inspekcije u Beogradu.
Sporazum za postavljanje tih objekta dodeljen je konzorcijumu oko firme W.D. Concord West, a vredan je bio 1,1 milijardu dinara.
Ovi objekti, koji su već postavljani na lokacijama po gradu, namenjeni su za pripadnike komunalne milicije, Belih i Obezbeđenja grada. Svaka stanica, kako se tvrdi, treba da vodi računa o bezbednosti dece u vrtićima i školama u svom rejonu. Pored toga u stanicama će građani mogu da prijave komunalni problem.
Komandni centar u Tiršovoj
Godinama unazad gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je govorio o „velikom bezbednosnom projektu“ u glavnom gradu. U okviru kojeg će biti postavljene pomenute 104 komunalno-bezbednosne stanice i komandno-bezbednosni centar.
Krajem februara 2025. iz gradske uprave je saopšteno i da je prva faza tog „velikog bezbednosnog projekta“ završena.
Tada je sa radom počeo Komandno-bezbednosni centar u Tiršovoj ulici odakle se pokrivaju dvorišta svih beogradskih osnovnih škola.
Šapić je tada naveo da je komandno-bezbednosni centar u Tiršovoj centralno mesto odakle će se pratiti situacija na terenu. I da, kako koja komunalno-bezbednosna stanica bude završena, tako će i ona da preuzima svojih nekoliko škola i vrtića u rejonu za koji je zadužena.
Šapić je u februaru 2025. naveo i da je ovaj projekat „produžena ruka“ bezbednosnog sistema u Beogradu, na čijem je vrhu Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Tada je naveo i da će Služba obezbeđenja Grada, koja će biti krovna u ovom sistemu, pratiti čitav taj bezbednosni sistem.
„Ovim sistemom će biti pokrivene sve urbane sredine na teritoriji grada. Ukoliko se utvrdi da ima bilo čega što ugrožava bezbednost građana, o tome će biti obaveštena policija. Ta služba (obezbeđenja) neće intervenisati, ali će se nje kloniti svi koji imaju nameru da, pogotovo u kasnim večernjim časovima, na bilo koji način krše zakon i red“.
Kako je tada najavio, ova služba obezbeđenja u večernjim časovima, kada škole i vrtići ne rade, patrolira po gradu. I u skladu sa dogovorom obaveštava beogradsku policiju, kao i komunalnu miliciju, ukoliko se pokaže da postoje kršenja komunalnih pravila i ugrožavanja javnog reda i mira.
Šapić je tada naveo da je čitav taj projekat rađen u skladu sa zaštitom ličnih prava. I da je zaštitnik građana davao jasne instrukcije na koji način da se izvede čitav projekat.
Simptom/Forbs Srbija
