Glišić je naglasio da su one razorene zahvaljujući “ličnom, apsolutističkom režimu Aleksandra Vučića” i da u ovakvim, kriznim, lomljivim vremenima kojima prisustvujemo, “da institucije postoje, političke borbe i društveni sukobi bi se kanalisali kroz njih”, najpre Skupštinu, koja po njegovim rečima nije ništa drugo do “produžena ruka ili Glavni odbor Srpske napredne stranke”.

“Ovako smo prepušteni ulici, a ulica kad postane glavna može da bude vrlo surova”, upozorio je Glišić gostujući na platformi “Balkan info”.

On je kazao da režim još počiva na “medijskom spinovanju i izmišljanju”, te da se sama po sebi ukazuje potreba za promenom jakog partijskog modela koji je na snazi u Srbiji, kako navodi, ne samo od vremena SNS-a.

Odgovarajući na pitanja o studentskom buntu, Glišić je rekao da od prvog dana podržava studente i njihovu borbu “ali ne i blokade, koje otežavaju svakodnevni život građanima”, kao i da je neophodno upoznati se sa njihovom stvarnom politikom i odgovorima na politička pitanja ako već ulaze u političku ravan. Do sada je, kaže, u njihovim redovima po tom pitanju bila izražena kakofonija.

“Blokadni ili blokaderski model je suštinski nasilan i tu je reč o pasivnom nasilju. Ono nije vidljivo direktno kao kada se od strane batinaša režima bejzbol palicom razbije vilica devojci ali jeste nasilan: računajući da je politički cilj ka kome stremiš toliko veličanstven i tako poseban, ti sebi daješ za pravo da ugrožavaš živote drugih ljudi jer smatraš da je tvoja ideja takva da mora da izvrši potpuni uticaj na njihove živote. Tu ima elemenata totalitarizma”, upozorava Glišić, dok s druge strane priznaje da je studentski pokret oličen u blokadama napravio takav prodor u javnom mnjenju da je “ovaj režim poljuljan iz temelja”.

“Činjenica stoji i da nije bilo blokada to se ne bi desilo.”

Lider “Narodne mreže” ukazao je i na izvestan stepen ekskluzivizma tj. isključivosti na strani studenata u blokadi jer se, smatra, bilo koja sugestija ili kritika upućena njima smatra za jeres.

U tom pogledu, naveo je i da ne dozvoljava da mu se “prebacuje” na angažovanju u borbi protiv režima SNS-a koji, ističe, kritikuje od prvog dana 2012, samo iz razloga što potencijalno ne podržava svaki potez studenata u blokadi, ali je to podveo pod čitavu lepezu pitanja koja bi trebalo da budu u fokusu javnosti kako bi se osiguralo da političko društvo čine slobodomisleći pojedinci, politički pismeni i angažovani ljudi, odgovorni za budućnost države i svog naroda.

Rekao je i da su mnogi danas u opoziciji, aktivni po pitanju pada nadstrešnice, koji su, kako kaže, dugo ćutali i kasno se setili da su opozicija, istovremeno “i te kako glasni i spremni da glume moralne gromade”, što je, kaže, licemerstvo po sebi.

“Da su danas mnogi aktivni u protestima zbog pada nadstrešnice izašli na ulice 2013. kad je potpisan Briselski sporazum, možda bi se sve završilo još ranije i možda bismo Vučića, čoveka koji pokazuje patologiju prema vlasti, isključili još tada iz igre. Da su ljudi tada ovako gorljivo i masovno izašli kao što su izašli sada, taj čovek bio bi izbačen iz sedla a njegove gazde, koje su mu omogućile da od Srbije radi sve što radi i predale mu je ‘na izvolte’, uvidele bi da to tako ne može. Možda bi došao neko ko ne bi bio kudikamo moralno bolji ali bi makar bio mentalno ispravniji i zdraviji”, istakao je Glišić.

Kao jedno od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja, po njemu, uz pitanja KiM i RS, vidi “alarmantno stanje životne sredine”, te ukazuje da bi prva i najvažnija stvar trebalo da bude “zaštita ekologije u smislu zabrane rada okupacionog i izrabljivačkog Rio Tinta i drugih rudarskih korporacija ovde”.

Simptom/M. M.