Kreatori politike više ne ignorišu pojačanu retoriku američkog predsednika — i očajnički traže plan da ga zaustave.

„Moramo biti spremni za direktan sukob sa Trampom“, rekao je diplomata EU upoznat sa tekućim diskusijama. „On je u agresivnom režimu, a mi moramo biti spremni.“

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da planira da sledeće nedelje razgovara sa danskim zvaničnicima o američkoj akviziciji Grenlanda. Bela kuća je saopštila da bi Trampova preferencija bila da teritoriju stekne putem pregovora i da bi razmotrila kupovinu ostrva — ali da je vojno preuzimanje moguće.

Kako su se diplomatski napori u Evropi intenzivirali, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da su on i njegove kolege iz Nemačke i Poljske razgovarali o zajedničkom evropskom odgovoru na Trampove pretnje.

„U pitanju je pitanje kako Evropa, EU, može biti ojačana da bi odvratila pretnje, pokušaje na njenu bezbednost i interese“, rekao je Baro novinarima.

„Grenland nije na prodaju, niti je za uzimanje… tako da pretnje moraju prestati.“

„Svi su  zapanjeni i nesvesni šta zapravo imamo u rukama“, rekao je bivši danski poslanik. „Niko zapravo ne zna šta da radi jer Amerikanci mogu da rade šta god žele. Ali nam su potrebni odgovori na ova pitanja odmah. Ne mogu čekati tri, pet ili sedam godina.“

U sredu je POLITIKO izložio korake koje bi Tramp mogao da preduzme da bi aneksirao Grenland. A sada, evo i druge strane: Šta Evropa radi da ga zaustavi.

Opcija 1: Pronalaženje kompromisa
Tramp kaže da je Grenland od vitalnog značaja za bezbednosne interese SAD i optužuje Dansku da ne čini dovoljno da ga zaštiti od sve veće kineske i ruske vojne aktivnosti na Arktiku.

Dogovoreno rešenje, koje bi Trampu omogućilo da iz pregovora izađe sa nečim što može da proda kao pobedu i što bi Danskoj i Grenlandu omogućilo da sačuvaju obraz, možda je najbrži put iz nevolje.

Bivši visoki zvaničnik NATO-a predložio je da bi alijansa mogla da posreduje između Grenlanda, Danske i SAD, kao što je to učinila sa članicama alijanse Turskom i Grčkom oko njihovih sporova.

Američki ambasador u NATO-u Metju Vitaker rekao je u sredu da Tramp i njegovi savetnici ne veruju da je Grenland pravilno obezbeđen.

„Kako se led topi i kako se putevi na Arktiku i dalekom severu otvaraju… Grenland postaje veoma ozbiljan bezbednosni rizik za kopneni deo Sjedinjenih Američkih Država.“

Saveznici NATO-a takođe razmatraju nove ponude Trampu koje bi mogle da ojačaju bezbednost Grenlanda, uprkos široko rasprostranjenom stavu da je svaka direktna pretnja ruskih i kineskih brodova toj teritoriji preuveličana.

Danski izaslanici kažu da su godinama pokušavali da se zalažu za investicije u Grenland, ali njihove evropske kolege nisu bile otvorene — iako je diplomata EU upoznat sa situacijom rekao da postoje znaci da se stav menja.

Opcija 2: Dati Grenlandu gomilu novca

Trampova administracija je svim snagama podržala pokret za nezavisnost Grenlanda. Ideja je da će, ako arktička teritorija napusti Kraljevinu Dansku i potpiše sporazum sa SAD, biti preplavljena američkim novcem.

Iako je Tramp više puta odbio da isključi upotrebu vojne sile za zauzimanje Grenlanda, on je takođe insistirao da želi da to bude dobrovoljno.

EU i Danska pokušavaju da ubede Grenlandce da im mogu ponuditi bolji dogovor.

Brisel planira da više nego udvostruči svoju potrošnju za Grenland od 2028. godine u okviru dugoročnih budžetskih planova sastavljenih nakon što je Tramp počeo da polaže pravo na teritoriju koju drži Danska, prema nacrtu predloga Evropske komisije objavljenom u septembru.

Prema planovima, koji su predmet daljih pregovora među zemljama članicama, EU bi skoro udvostručila potrošnju za Grenland na 530 miliona evra za sedmogodišnji period počev od 2028. godine.

To dolazi pored novca koji Danska šalje Grenlandu kao deo svog sporazuma sa samoupravnom teritorijom.

Grenland bi takođe imao pravo da aplicira za dodatnih 44 miliona evra finansiranja EU za udaljene teritorije povezane sa evropskim zemljama, prema istom dokumentu.

Danska i evropska podrška trenutno se uglavnom fokusiraju na socijalnu zaštitu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zelenu tranziciju teritorije. Prema novim planovima potrošnje, taj fokus bi se proširio na razvoj sposobnosti ostrva za vađenje mineralnih resursa.

„Imamo mnogo, mnogo ljudi ispod granice siromaštva, a infrastruktura na Grenlandu zaostaje, a naši resursi se prvenstveno izvlače bez dobre dobiti u Grenland, već uglavnom u danske kompanije“, rekao je Kuno Fenik, poslanik opozicije iz Grenlanda koji se zalaže za nezavisnost.

Atraktivna ponuda Danske i EU mogla bi biti dovoljna da Grenlanđane drži van domašaja Amerike.

Opcija 3: Ekonomski odgovor

Od Trampovog prvog mandata, „uloženo je mnogo truda da se pokuša razmisliti kako da obezbedimo evropsku bezbednost, nordijsku bezbednost, arktičku bezbednost, bez aktivnog učešća SAD“, rekao je Tomas Krozbi, američki vojni stručnjak na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu, koji pruža obuku i obrazovanje za danske odbrambene snage.

„To je teško, ali je moguće. Ali ne znam da li je neko ozbiljno razmišljao o osiguravanju evropske bezbednosti od Amerike. To je jednostavno ludo“, rekao je Krozbi.

EU ima jedno snažno političko sredstvo na raspolaganju koje bi mogla da koristi da odvrati Trampa: Instrument protiv prisile, „trgovinsku bazuku“ stvorenu nakon prve Trampove administracije, koja omogućava EU da uzvrati na trgovinsku diskriminaciju.

Simptom/Politiko