Prema novom izveštaju vašingtonskog trusta mozgova Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), Sjedinjene Države ozbiljno zaostaju za Kinom u pomorskoj industriji, ne samo po broju brodova, već i u kapacitetu da ih grade, održavaju i zamene u slučaju rata.

Dramatična razlika u proizvodnom kapacitetu

Izveštaj CSIS-a navodi da Kina danas ima udeo od čak 50 odsto u globalnoj komercijalnoj brodogradnji, dok SAD učestvuju sa samo 0,1 odsto. Samo jedna državna kineska brodograditeljska kompanija proizvela je prošle godine oko 250 brodova, više nego što je cela američka industrija izgradila od kraja Drugog svetskog rata.

Posebno zabrinjava činjenica da se mnogi kineski kapaciteti za civilnu brodogradnju lako mogu pretvoriti u proizvodnju ratnih brodova. Ta “dvostruka” upotreba bi, kažu analitičari, mogla da omogući Kini da masovno proizvodi ratne brodove u slučaju rata, dok američka mornarica provodi godine u izgradnji novih razarača i nosača aviona zbog birokratije i dugih rokova.

video

Kineska flota je veća i mlađa od američke

Prema podacima CSIS-a, kineska mornarica danas ima oko 400 brodova, dok američka ima 295. I ne samo da ih je više, nego su kineski brodovi u proseku mnogo noviji – čak 70 odsto njih porinuto je posle 2010. godine, dok je udeo američke mornarice samo 25 odsto.

Među kineskim plovilima su novi modeli poput stelt razarača tipa 055 Renhai klase i nosača aviona Fujian sa elektromagnetnim katapultima. Kina je prošlog meseca uznemirila Australiju tako što je poslala malu flotu koja je skoro parirala celoj australijskoj mornarici u pogledu vatrene moći.

U međuvremenu, kineske snage takođe testiraju amfibijske platforme, plutajuće pontonske mostove za brzo prebacivanje tenkova i vojnika na obale Tajvana, dodatno pojačavajući strah od moguće invazije.

kineski nosač aviona/printscreen

Strukturni problemi američke industrije

Za razliku od Kine, američki brodograditelji se suočavaju sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, kašnjenjima i nerealnim projekcijama troškova. Prema izjavi jednog zvaničnika kongresnom komitetu, američka brodogradnja je u “konstantnom stanju upravljanja krizama”.

Izgradnja nosača aviona traje čak 11 godina, a podmornice ili razarača devet. U slučaju produženog sukoba, SAD bi mogle ostati bez mogućnosti da zamene izgubljena plovila, dok bi Kina nastavila proizvodnju zahvaljujući ogromnim industrijskim kapacitetima.

Stiven Bidl, profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, poredi situaciju sa Drugim svetskim ratom, ali sa obrnutim ulogama. Tada je američka industrijska superiornost kompenzovala početne gubitke u borbi protiv tehnički naprednije japanske mornarice. Danas bi, smatra on, sličan scenario mogao da se odigra u korist Kine.

Uprkos kvantitativnoj prednosti Kine, američka mornarica i dalje ima niz prednosti: veća i bolje opremljena plovila, superiorne senzore i nuklearne podmornice, ali i posade sa višestruko više borbenog iskustva. Kineski oficiri, podseća se, nisu učestvovali u velikim pomorskim operacijama od sukoba sa Vijetnamom 1979. godine.

Ali analitičari upozoravaju da bi ova prednost mogla biti nedovoljna u slučaju ozbiljnog pomorskog sukoba. “Koga briga ako imamo 250 najboljih brodova na svetu kada Kina može da ih proizvede na hiljade?”, pita geopolitički analitičar Džejkob Šapiro.

kineski nosač aviona/printscreen

Trampova strategija za obnavljanje pomorske moći

Američki predsednik Donald Tramp najavio je sveobuhvatno oživljavanje američke brodogradnje. On je najavio i otvaranje posebne kancelarije za brodogradnju u Beloj kući, kao deo svog plana za obnovu strateških industrija.

Pored toga, nova administracija je uvela visoke carine na kineske brodove i robu – u nekim slučajevima i do 104 odsto – što je izazvalo nemir među poslovnim ljudima i padove na globalnim berzama.

Tajvan u centru potencijalnog sukoba

Centralno pitanje pomorske bezbednosti ostaje Tajvan. Neki američki zvaničnici tvrde da je kineski predsednik Si Đinping naredio vojsci da bude spremna za invaziju do 2027. godine, ali postoje različita mišljenja o tome koliko je ova pretnja stvarna i koliko su kineske snage zaista spremne.

U svom izveštaju, CSIS poziva američku administraciju da pripremi odgovor: razbijanje kineskog “dvostrukog ekosistema” civilne i vojne brodogradnje, prekid finansijskih veza sa kineskim državnim brodogradilištima i ulaganje u sopstvene i savezničke sposobnosti van Kine.

Iako SAD i dalje imaju vojnu superiornost u kvalitetu, iskustvu i vatrenoj moći, industrijska snaga Kine predstavlja rastuću pretnju. Vreme koje SAD treba da odgovori sve je kraće.

Simptom/B92/Index.hr