U Nepalu rad novinara ometaju delimični prekidi telefonskih i električnih veza, nemogućnost pristupa određenim zonama katastrofe i dezinformacije na društvenim mrežama.
U Tibetu, te prepreke su pogoršane ograničenjima koja su nametnule kineske vlasti koje sprečavaju novinare da pristupe pogođenim područjima.
Nedostatak pristupa pouzdanim informacijama u obe zemlje podstiče širenje lažnih izveštaja o razmerama i posledicama katastrofe.
U Nepalu, dok se nastavljaju akcije potrage i spasavanja, broj žrtava je nepoznat.
I novinari su direktno pogođeni smrtonosnim poplavama: najmanje četvoro je nedostupno ili se vodi kao nestalo, po informacijama RSF-a koje su i dalje nepotpune. Oni koji su preživeli, od kojih mnogi povređeni i traumatizovani, nastoje da rade u izuzetno teškim uslovima.
“Nije samo pitanje ljudskih i materijalnih gubitaka. U nekim oblastima, način života cele zajednice je zbrisan”, kaže dopisnik RSF-a u Nepalu, Binod Dungel.
Ipak, novinari nastavljaju da se trude da rade na terenu.
Međutim, oštećeni putevi i nepostojanje transporta otežavaju rad novinara i ograničavaju izveštavanje sa terena i inostranih međunarodnih reportera i medijskih stručnjaka sa sedištem u glavnom gradu, Katmanduu.
Mnoge radio stanice ne rade u pogođenim područjima, nemoguće je štampati novine. Najmanje devet medija je pogođeno. Prostorije Radija Nuvakot i Radija Čimtešvor u Nuvakotu su oštećene, dok druge ne mogu da rade jer nema struje.
Neproverena statistika o žrtvama i kontradiktorne informacije šire se društvenim mrežama, delimično zbog početnog kašnjenja u kriznim komunikacijama vlasti i nedostatka podataka što komplikuje reagovanje u vanrednim situacijama, a i rad novinara.
Selija Mersije, šefica odeljenja RSF za Južnu Aziju je kazala da je “u katastrofi ovih razmera, ključan pristup pouzdanim i nezavisnim informacijama” zbog čega RSF poziva nepalske vlasti da omoguće bezbedan pristup novinarima područjima pogođenim katastrofom.
Organizacija poziva vlasti Nepala i da češće iznose zvanične podatke i garantuje slobodan protok proverenih informacija, umesto da novinare i javnost ostavlja da se oslanjaju na društvene medije koji su prepuni glasina i dezinformacija.
Mersije je ukazala i da platforme društvenih medija moraju pojačati suzbijanje sadržaja koji je lažan ili manipulisan veštačkom inteligencijom što podstiče zabunu u javnosti.
Veb-sajt za proveru činjenica NepalFactCheck proverava veliki broj lažnih vesti i sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom posle poplave.
Taj sajt je utvrdio da je jedan video-snimak poplave u Nepalu u celini napravljen upotrebom veštačke inteligencija, a drugi snimak koji navodno prikazuje nepalskog ministra unutrašnjih poslova kako s vojskom ulazi u tunel hidrocentrale u izgradnji, zapravo je izmenjen stari snimak iz Indije.
U drugom sadržaju lažno se tvrdilo da su ljudi zarobljeni na gradilištu hidroelektrane spaseni, ali je prikazano spasavanje na drugom mestu.
Da bi se suprotstavio dezinformacijama, Savet za štampu Nepala je postavio portal za prijavljivanje lažnih informacija.
U susednom Tibetu, teškoće u pristupu informacijama su još više zabrinjavajuće, a kontrast sa Nepalom je upečatljiv.
U vreme pisanja ovog teksta, kaže RSF, nijednom nezavisnom tibetanskom mediju ili međunarodnoj novinskoj organizaciji nije bio dozvoljen pristup području pogođenom katastrofom.
To odražava dugogodišnju praksu kineskog režima koji vrši jednu od najstrožih kontrola na svetu nad medijskim profesionalcima. Organizacija RSF je odavno primetila da je samo novinarima koje su vlasti prethodno odobrile, dozvoljen je ulazak na teritoriju i to uglavnom u grupama koje kineske vrati prate u stopu i strogo nadziru.
Posle katastrofe, kineski režim je ovlastio samo državne medije da izveštavaju o poplavama, ali su ti izveštaji naglašavali dostignuća i uspehe režima u pružanju pomoći, umesto da prenesu sveobuhvatan prikaz razmera i posledica katastrofe.
Po pisanju kineskih državnih novina Xinjing Bao (The Beijing News), vlasti su kaznile najmanje deset korisnika interneta zbog „širenja glasina“ u vezi sa katastrofom.
Aleksandra Bjelakovska, šefica pravne službe RSF Azija-Pacifik je ukazala da je “poslednjih godina, pod mandatom Si Đinpinga, Tibet je de fakto postao informaciona ‘crna rupa’. Nijednom nezavisnom tibetanskom mediju, niti bilo kojem međunarodnom mediju, nije dozvoljeno da slobodno izveštava iz tog regiona. Jedini mediji kojima je dozvoljeno da rade su oni koje kontroliše kineska država i njeni propagandni organi koji izveštavaju o događajima u skladu sa smernicama koje je odobrio Odeljenje za propagandu Komunističke partije Kine”.
“U tim okolnostima praktično je nemoguće proceniti prave razmere tragedije, jer režim nastoji da ulepša svoj međunarodni imidž i uguši svaku informaciju koja bi ga mogla baciti u nepovoljno svetlo”, kazala je ona.
“Ovog puta kontrola informacija izgleda mnogo stroža, što novinarima izuzetno otežava da shvate prave razmere katastrofe“, rekao je za RSF Kalsang Džigme, glavni urednik nezavisnog medija Tibet Radio.
“Primetio sam veoma visok nivo cenzure i kontrole informacija unutar Tibeta”, kazao je on i dodao da je pokušao da dođe do Tibetanaca u egzilu čije su porodice u područjima pogođenim poplavama, ali “mnogi od njih se plaše da govore jer da bi to moglo da ugrozi njihove porodice u Tibetu”, rekao je taj urednik.
Po informacijama Tibet radija, Tibetanci koji žive u egzilu teško stupaju u kontakt s rođacima u tom regionu.
Tibet radio je nezavisno potvrdio da se veruje da je najmanje 29 Tibetanaca poginulo od poplave, dok je zvaničan broj koje je objavila Kina samo 16.
Broj žrtava na tibetanskoj strani izgleda da je značajno potcenjen, po tibetanskim medijima koji pokušavaju da provere informacije uprkos izuzetno ograničenom pristupu pouzdanim izvorima, a i samim podacima.
Izvori RSF-a su takođe izvestile o široko rasprostranjenoj cenzuri na kineskim društvenim mrežama, posebno na platformi WeChat, gde su vlasti cenzurisale ili obrisale reference na poplave.
Od 27. avgusta do srede, 2. septembra, glavni kineski državni mediji nastavili su da se fokusiraju na objavljivanje nove knjige predsednika „Odabrana dela Si Đinpinga o kulturi“, kao i na njegove posete, posebno Kirgistanu i Egiptu, čime su ograničili medijsko izveštavanje o poplavama.
Istovremeno, kineski algoritmi društvenih mreža uglavnom su u prikazivanju rezultata pretrage interneta davali prednost senzacionalističkom sadržaju, posebno u vezi sa navodnim sporom od 50 miliona dolara između glumice Đing Tijan i jednog milijardera kriptovaluta iako su kineski građani tražili informacije o poplavi i pitali o odgovornosti lokalnih vlasti za posledice.
Propagandisti povezani s kineskom državnom televizijskom grupom CGTN, kao što su Šen Šivej i Li Đingđing – koji se predstavljaju nudeći „nezapadnu perspektivu“, takođe su oštro kritikovali tvrdnje da su video-snimci poplava cenzurisani i umanjili podatke o žrtvama koju su objavili veliki strani mediji, poput BBC-ja. Oni optužuju strane medije da su “željni senzacionalizma“ i da “koriste katastrofe kao oružje”.
FACT News je izvestio da kineska vlada blokira pristup zvaničnoj veb stranici nepalske policije za identifikaciju žrtava poplava, čime se ograničava protok informacija u Kini. Ova tvrdnja je potvrđena na veb stranici RSF-a „China Firewall Test“, koja omogućava korisnicima da provere da li je veb stranica uopšte dostupna iz Kine.
