U nedelju se pojavio na godišnjoj dodeli nagrada za specijalnu kafu u istočnom delu Karakasa. Na snimcima koji su emitovani onlajn, predsednik je sedeo pred okupljenima i uručivao medalje proizvođačima kafe koji su predstavljali svoje najbolje proizvode. Isprobavao je različite kafe dok je davao kratke izjave – nijedna od njih nije otvoreno govorila o aktuelnoj krizi u zemlji.

Na kraju događaja uzviknuo je da je Venecuela „neuništiva, nedodirljiva, nepobediva“ dok je govorio o ekonomiji. Te reči su delovale kao aluzija na tenzije sa SAD, koje su u region poslale više od deset ratnih brodova i rasporedile oko 15.000 vojnika, u onome što tvrde da je napor u borbi protiv trgovine drogom – dok Karakas veruje da je reč o pokušaju da se Maduro prisili da napusti funkciju.

Madurov nastup na dodeli nagrada za kafu usledio je svega nekoliko trenutaka nakon što je američki predsednik Donald Tramp potvrdio da je telefonom razgovarao s venecuelanskim liderom. „Ne želim da komentarišem – odgovor je da“, rekao je Tramp novinarima u avionu Air Force One kada su ga pitali da li je do poziva zaista došlo. „Ne bih rekao da je prošlo dobro ili loše. Bio je to telefonski razgovor“.

Njujork tajms i Volstrit žurnal izvestili su da su Tramp i Maduro ranije ovog meseca razgovarali telefonom. Maduro i visoki zvaničnici njegove vlade nisu komentarisali taj poziv. U nedelju je Horhe Rodrigez, predsednik venecuelanske Narodne skupštine, odbio da govori o razgovoru, rekavši da to nije tema njegove konferencije za štampu – koja je bila posvećena najavi istrage o nedavnim američkim pomorskim napadima na navodne brodove s drogom u Karibima, u kojima je poginulo više od 80 ljudi.

Poslednjih dana Tramp je pojačao pritisak na Madura upozoravajući da bi kopneni udari protiv mreža za trgovinu drogom mogli uslediti „vrlo uskoro“, i poručio avio-kompanijama, pilotima i kriminalnim mrežama da izbegavaju venecuelanski vazdušni prostor, piše CNN.

Međutim, govoreći u nedelju u avionu Air Force One, Tramp je novinarima rekao da njegovo upozorenje o venecuelanskom vazdušnom prostoru ne znači da je vazdušni napad neizbežan. „Ne čitajte previše u tome“, rekao je predsednik, dodajući da je upozorenje izdao „zato što Venecuelu smatramo ne baš prijateljskom državom“.

„SAD žele našu naftu“

U međuvremenu, u potezu koji je delovao kao dodatno podizanje tenzija, Maduro je pisao OPEK-u optužujući SAD da silom žele da preuzmu venecuelanske rezerve nafte, dok je predsednik Narodne skupštine SAD optužio za „ubistvo“ zbog nedavnih napada na navodne brodove s drogom.

U pismu generalnom sekretaru OPEK-a Haitamu el Gaisu, datiranom 30. novembra, Maduro je optužio SAD da upućuju „stalne i ponavljane otvorene pretnje“ njegovoj zemlji, što, kako je rekao, „ozbiljno ugrožava stabilnost venecuelanske proizvodnje nafte i međunarodno tržište“. Smatra se da su venecuelanske rezerve nafte među najvećima na svetu.

Venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Gil Pinto objavio je pismo na Telegramu, uz poruku da će Venecuela „ostati čvrsta u odbrani svojih prirodnih energetskih resursa“.

„Ništa nas neće zaustaviti. Nastavićemo da budemo slobodni i suvereni!“, napisao je Pinto. CNN je zatražio komentar Bele kuće povodom pisma. Ranije je Stejt department odbacivao slične tvrdnje. Reagujući na ekskluzivni izveštaj CNN-a u kojem je kolumbijski predsednik Gustavo Petro rekao da je Trampovo interesovanje za Venecuelu povezano s naftom, a ne s trgovinom drogom, Stejt department je naveo da administracija ostaje „čvrsta u kontradrog operacijama na Karibima i posvećena zaštiti Amerikanaca od smrtonosnog otrova režima Nikole Madura“.

Ubistva na brodovima su zločin, tvrdi Venecuela

Ranije u nedelju Venecuela je SAD optužila za „ubistvo“, pošto je prvi put javno priznala da su među stradalima u američkim napadima na navodne brodove s drogom bili i neki venecuelanski državljani.

„Nema objavljenog rata (između SAD i Venecuele), stoga se ovo ne može okarakterisati drugačije nego kao ubistvo“, rekao je Rodrigez na konferenciji za štampu u nedelju. „Svako ljudsko biće ima pravo na zakonit postupak; niko ne sme biti brutalno ubijen“, dodao je. CNN je zatražio komentar Stejt departmenta. Ovo je prvi put da je Karakas otvoreno rekao da su neki Venecuelanci ubijeni u napadima SAD, koji traju od septembra.

Rodrigez, ključna figura Madurine vlade, rekao je da se sastao sa porodicama poginulih i da će se venecuelanski parlament sastati u ponedeljak kako bi „formirao posebnu komisiju za istragu ozbiljnih događaja koji su doveli do ubistva Venecuelanaca u Karibima“. Istraga će, kako je rekao, razmotriti navode da je američka vojska 2. septembra izvršila dodatni udar na osumnjičeni brod s drogom u Karibima, pošto prvi napad nije usmrtio sve koji su bili na brodu.

Kada ga je CNN-ov Stefano Pozebon pitao koliko je Venecuelanaca ubijeno u napadima, Rodrigez nije naveo broj, već je rekao: „Sutra počinjemo istragu; kada budemo znali, podelićemo te informacije.“

Madurova vlada je i ranije bila optuživana za vansudska ubistva i kršenje ljudskih prava. Prema saopštenju Kancelarije Visokog komesara UN za ljudska prava, Venecuelancima koji se suočavaju s represijom vlasti rutinski se uskraćuje pravo na pravično suđenje. Samo tokom oktobra više od 50 Venecuelanaca je pritvoreno iz političkih razloga, naveli su aktivisti za ljudska prava za CNN. Venecuelanska vlada negira optužbe o kršenju ljudskih prava.

Simptom/Nova.rs/Mila Marinović