Repajićeva kaže da je baš sada, kada kapitalizam “proždire sve pred sobom”, i kada, kako kaže, zbog konstantne krize ulazi u svoju “fašističku fazu”, potreba za artikulisanim levim odgovorom očigledna.

“Autentična levica je neophodna Srbiji”, uverava ona i najavljuje izlazak na naredne izbore.

Prema njenim rečima, očigledne su i  posledice do kojih je došlo u protekle tri decenije tokom kojih su se leve politike suzbijale ili slabo i nikako razvijale, organizacije razbijale, a čitavi pokreti kooptirali.

“Zbog toga danas nemamo međunarodni radnički ili socijalistički pokret, na globalnom planu nemamo jasne odgovore na centralne probleme čovečanstva, ili jasnu ideju šta jesu centralni problemi, i nalazimo se na pragu svetskog nuklearnog rata”, ističe ona.

Kako kaže, i pored svega, za “levičare” uvek ima nade, te su se zato i organizovali u Partiju radikalne levice…

“… zato smo se i kroz različite pokrete, poput združene akcije “Krov nad glavom”, borili i borimo se da, s jedne strane, ukažemo na probleme u društvu i pokažemo da je “car go”, s druge strane da učinimo život u ovom društvu humanijim i podnošljivijim. Saniranje štete koju pravi kapitalizam, međutim, nikad ne treba da bude poenta političkog delovanja, zato nam glavni cilj sada jeste organizovanje u snažnu partiju koja će se boriti za stvaranje ljudskijeg, socijalističkog društva, u kome niko nije gladan i bez doma, u kome radnici ne rade u robovskim uslovima, u kome ne gledamo genocid “uživo”, u kome naša privreda nije podređena multinacionalnom kapitalu nego našim potrebama”, poručuje Repajićeva.

Kako PRL aktivno učestvuje u protestima “Podrška narodu Palestine Srbija”, pitali smo je da li nameravaju to i dalje da čine i kako uopšte gleda na sukob na Bliskom istoku koji je tako zastrašujući (u smislu ubijanja civila i dece u Gazi).

Odgovara da je PRL od samog početka u organizaciji protesta podrške narodu Palestine i poručuje decidirano da će nastaviti to da čine za narod u teškim uslovima koji je pod, kako kaže, izraelskim genocidom.

“Ne samo zato što su razmere genocida u Gazi zaista zastrašujuće, što bi već do sada svima trebalo da je jasno. Palestina je danas centralno mesto borbe protiv imperijalizma, mesto na kome je imperijalizam ogoljen u potpunosti. Palestinci jesu žrtve izraelske okupacije, aparthejda i etničkog čišćenja, ali važno je i da ih ne gledamo samo kao žrtve, to je narod koji pruža izuzetan otpor. Inicijativa “Podrška narodu Palestine Srbija” je već osam meseci jasno na pozicijama podrške oružanom otporu naroda Palestine”, naglašava Repajićeva, a upitana ima li šanse za priznanjem Palestine na nivou celokupne svetske zajednice jer su i neke zemlje EU (Španija, Malta, Slovenija i Irska), kao i Norveška, priznale Palestinu (što je ipak iznimka za tzv. zapadni svet), odgovara da su pomenuta priznanja “pre izuzetak nego pravilo”, kao i da se “boji da može da se desi da od Palestine ne ostane više ništa za priznavanje dok ne dođe do punog priznanja”.

Objašnjava takođe da, uprkos velikim narodnim protestima, većina evropskih i američkih vlada stoji nesumnjivo uz Izrael i da je previše interesa i političara uvezano sa Izraelom.

“Svakako im genocid koji se ne može sakriti otežava pravdanje podrške u sopstvenoj javnosti. Sve i da se desi priznanje palestinske državnosti od strane svih članica UN, to nije garancija za oslobođenje Palestine, već vrlo lako može biti neka vrsta kompromisa kojom bi saveznici Izraela pokušali da umire borbu protiv okupacije i imperijalizma bez suštinske nezavisnosti Palestine”, napominje ona.

Upitana za stavove po pitanju Kosova i Metohije i neka pozicioniranja na unutrašnjepolitičkoj sceni, te mogućim izlaskom na naredne izbore, Repajićeva kaže da oni svoje pozicije određuju u skladu sa svojim programskim ciljevima i “stvarnošću našeg društva”.

“Tako nam je formulisano i stanovište po pitanju Kosova – ono se mora rešavati u dogovoru Srba i Albanaca, a ne kroz apstraktne ideje, ali se mora i razumeti i okvir u kome se “razgovori” sada dešavaju – da je to defakto teritorija pod stranom vojnom okupacijom čija vlast danas diskriminiše srpsko stanovništvo”, jasna je ona.

Kada je u pitanju saradnja sa drugim političkim subjektima, ističe da iako na političkoj sceni u Srbiji nema organizacija ideoloških pozicija na kojima je PRL, uspešno su započeli stvaranje saveza sa različitim levičarskim organizacijama i pojedincima kroz, kako kaže, aktivnosti i antiratne i antiimperijalističke frontove.

“Politička saradnja i koalicije su stvar okolnosti, kao i tema oko kojih se sarađuje. Oni sa kojima ne bismo mogli da sklapamo bilo kakve dogovore jesu ekstremni desničari – bilo šovinističke ili pro-NATO organizacije. Ali, trenutno nam je prevashodni cilj izgradnja i jačanje organizacije i infrastrukture, između ostalog i radi izlaska na prve sledeće izbore. Da li ćemo to uraditi sami ili u okviru neke šire koalicije, pitanje je izborne taktike. Izgradnja organizacije je daleko dugoročnija, strateška stvar za borbu protiv ovog nehumanog sistema. Samo jaka i dobro organizovana levica može da se bori protiv rata, imperijalizma, fašizma i kapitalizma”, zaključila je Milena Repajić.

Simptom/M. M.