Otkrića Meri Brunkov, Freda Ramsdela i Šimona Sakagučija „postavila su temelje za novo polje istraživanja i podstakla razvoj novih terapija, uključujući lečenje raka i autoimunih bolesti“, navedeno je u obrazloženju odluke o ovogodišnjim dobitnicima Nobelove nagrade za medicinu, prenosi Rojters.

Nobelova nagrada dodeljena je za otkrića koja objašnjavaju kako imuni sistem napada neprijateljske infekcije, ali ne i sopstvene ćelije tela.

„Njihova otkrića postavila su temelje za novo polje istraživanja i podstakla razvoj novih tretmana, uključujući lečenje raka i autoimunih bolesti“, dodaje se u saopštenju Instituta Karolinska.

Dobitnici će podeliti nagradu u iznosu od oko 1,2 miliona dolara i dobiti zlatnu medalju koju će uručiti švedski kralj Karl XVI Gustaf.

Dalekosežne koristi od fundamentalnih fizioloških istraživanja

Naš imuni sistem koristi bela krvna zrnca koja traže znake infekcije – čak i viruse i bakterije koje nikada ranije nije sreo.

Ćelije koriste senzore – nazvane receptori – koji se nasumično prave u kvadrilionu različitih kombinacija.

Ovo daje imunom sistemu mogućnost da napadne širok spektar napadača, ali slučajnost procesa neizbežno stvara bela krvna zrnca koja mogu da napadnu naše telo.

Naučnici su već znali da su neka od ovih problematičnih belih krvnih zrnaca uništena u timusu – gde bela krvna zrnca sazrevaju.

Nobelova nagrada ove godine ide za otkriće regulatornih T-ćelija – poznatih kao čuvari imunog sistema – koje putuju telom da bi razoružale sve druge imune ćelije koje napadaju telo.

Nagrade za fiziologiju ili medicinu otvaraju sezonu dodele

Nobelove nagrade, ustanovljene testamentom Alfreda Nobela 1901. godine, dodeljuju se za izuzetan doprinos nauci, književnosti i miru. Nagrada za medicinu tradicionalno otvara sezonu dodele, dok su ostale kategorije najavljene za naredne dane.

Ceremonija dodele nagrada biće održana 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti. Među prethodnim dobitnicima su naučnici poput Aleksandra Fleminga, koji je otkrio penicilin.

Zna se da ovaj proces ne uspeva kod autoimunih bolesti poput dijabetesa tipa 1, multiple skleroze i reumatoidnog artritisa.

Kod raka, regulatorne T-ćelije sprečavaju telo da se bori protiv tumora, pa su istraživanja usmerena na smanjenje njihovog broja.

Kod autoimunih bolesti, ispitivanja se fokusiraju na jačanje regulatornih T-ćelija kako telo više ne bi bilo napadnuto. Sličan pristup bi takođe mogao biti efikasan u smanjenju rizika od odbacivanja transplantacije organa.

Profesor Šimon Sakaguči sa Univerziteta u Osaki u Japanu sproveo je eksperimente na miševima kojima je uklonjen timus kako bi razvili autoimunu bolest.

Pokazao je da ubrizgavanje imunih ćelija iz drugih miševa može sprečiti bolest – što sugeriše da postoji neki sistem za sprečavanje napada imunih ćelija na telo.

Meri Brunkov iz Instituta za sistemsku biologiju u Sijetlu i Fred Ramsdel, sada istraživač u „Sonoma Bioterapeutiksu“ u San Francisku, istraživali su naslednu autoimunu bolest kod miševa i ljudi, što je dovelo do otkrića gena važnog za funkcionisanje regulatornih T-ćelija.

Simptom/RTS/Tanjug