Nobelova nagrada

Predsedništvo BiH nominovalo Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir

October 14, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Naime, kako je saopšteno, a prenosi N1, odluka je doneta zbog, kako objašnjavaju, „angažovanja na uspostavljanju trajnog mira u Pojasu Gaze“.

Odluka, koja predstavlja prvu zvaničnu nominaciju za naredni ciklus dodele ovog prestižnog priznanja, doneta je konsenzusom sva tri člana Predsedništva BiH — Denisa Bećirovića, Željka Komšića i Željke Cvijanović.

Kako se navodi, članovi Predsedništva BiH ocenili su da je Tramp imao ključnu ulogu u posredovanju između izraelske i palestinske strane. Prema njihovom mišljenju, njegovi diplomatski potezi doprineli su okončanju sukoba i otvorili put ka novom mirovnom procesu na Bliskom istoku.

Podsetimo, ova odluka dolazi gotovo dva meseca nakon što je predlog o nominaciji prvi put iznela članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović. Taj predlog, predstavljen u avgustu, tada nije prošao jer nije ispunjavao potrebne formalne kriterijume.

U avgustu ove godine predlog Cvijanović nije bio ni uvršten na dnevni red sednice Predsedništva BiH. Denis Bećirović i Željko Komšić tada su smatrali da dokument nije bio pripremljen u skladu s procedurama.

Napomenimo, predsednik SAD Donald Tramp nedavno je odigrao važnu ulogu u mirovnim pregovorima koji su doveli do prekida vatre između Izraela i Hamasa, oslobađanja talaca i otvaranja humanitarnih koridora.

Nakon današnje odluke, očekuje se da će Predsedništvo BiH u narednim danima zvanično dostaviti nominaciju Odboru za Nobelovu nagradu u Oslu.

Simptom/Nova.rs/N1

Putin: Nobelova nagrada za mir više nema isti značaj

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Bilo je slučajeva kada je Nobelov komitet dodelio nagradu onima koji nisu učinili ništa za svet. To je donelo autoritet nagrade. Stoga je autoritet u velikoj meri izgubljen“, rekao je Putin, ne precizirajući na koga misli, prenosi Danas.

Istovremeno, dodao je da nije na njemu da „sudi“ da li sadašnji američki predsednik zaslužuje Nobelovu nagradu ili ne.

“Ne znam. Ali on zaista čini mnogo da reši tako teške krize koje traju godinama, pa čak i decenijama “, rekao je Putin. Prema njegovim rečima, Tramp takođe „iskreno traži mir“ u Ukrajini.

Podsetimo, venecuelanska opoziciona političarka Maria Korina Mačado proglašena je dobitnicom Nobelove nagrade za mir. Istaknuta je „zbog svog neumornog rada na promovisanju demokratskih prava naroda Venecuele i borbi za pravednu i mirnu tranziciju iz diktature u demokratiju“.

Nakon toga, američka Bela kuća optužila je Nobelov komitet za „stavljanje politike iznad mira“. Dodali su da će „američki predsednik nastaviti da sklapa mirovne sporazume, okončava ratove i spašava živote“.

Tramp nije krio činjenicu da bi voleo da postane dobitnik Nobelove nagrade, naglašavajući da je u kratkom vremenu svog predsedništva već zaustavio sedam ratova – sa izuzetkom onog u Ukrajini, koji je obećao da će okončati „za 24 sata“ pre povratka u Belu kuću.

Simptom/N1/Danas

Šta je Bela kuća saopštila o Nobelovoj nagradi za mir – Tramp još uvek ćuti

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Portparol Bele kuće Stiven Čeung naveo je na platformi Iks da će predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nastaviti da sklapa mirovne sporazume, okončava ratove i spasava živote, ističući njegovu humanitarnu posvećenost i “snagu volje koja pomera planine”.

Čeung je dodao da je Nobelov komitet “stavio politiku iznad mira”.

Nobelov komitet je nagradu za mir dodelio Mariji Korini Mačado, ističući njen rad kao “hrabrog branioca slobode” u borbi protiv autoritarnog režima u Venecueli.

Iako američki predsednik nije zvanično komentarisao odluku Nobelovog komiteta, na svom nalogu “Truth Social” objavio je tri videa u kojima njegove pristalice proslavljaju sporazum iz Gaze.

Simptom/RTS/Tanjug

Marija Korina Mačado dobitnica Nobelove nagrade za mir

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je navedeno u obrazloženju, Marija Korina Mačado dobila je Nobelovu nagradu za mir “za njen neumorni rad u promovisanju demokratskih prava naroda Venecuele i za njenu borbu da postigne pravednu i mirnu tranziciju iz diktature u demokratiju”.

Mačado je rođena 1967. godine i bila je poslanik u parlamentu Venecuele od 2011. do 2014. godine.

Predsednik Komiteta za dodelu nagrade Jorgen Vatne Fridnes pohvalio je dobitnicu, rekavši za nju da je “hrabar i posvećen zagovornik mira koji održava živim plamen demokratije u sve većoj tmini”.

Iz Nobelovog komiteta su naveli da je, kao liderka demokratskog pokreta u Venecueli, Marija Korina Mačado jedan od najneobičnijih primera građanske hrabrosti u Latinskoj Americi u skorije vreme.

“Gospođa Mačado je bila ključna, ujedinjujuća figura u političkoj opoziciji koja je nekada bila duboko podeljena – opoziciji koja je pronašla zajednički jezik u zahtevu za slobodnim izborima i predstavničkom vladom. Upravo to leži u srži demokratije: naša zajednička spremnost da branimo principe narodne vladavine, čak i ako se ne slažemo. U vreme kada je demokratija ugrožena, važnije je nego ikad braniti ovaj zajednički jezik”, ističe se u saopštenju.

U saopštenju Nobelovog komiteta u Oslu između ostalog se ističe da Marija Korina Mačado ispunjava sva tri kriterijuma navedena u testamentu Alfreda Nobela za izbor dobitnika nagrade za mir.

“Ona je okupila opoziciju svoje zemlje. Nikada nije posustala u otporu militarizaciji venecuelanskog društva. Bila je nepokolebljiva u svojoj podršci mirnoj tranziciji ka demokratiji”, navedeno je u saopštenju.

Simptom/RTS

Putinov savetnik: Rusija bi podržala da Tramp dobije Nobelovu nagradu za mir

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Rusija bi, kada bi nas pitali, podržala odluku da se Nobelova nagrada za mir dodeli američkom predsedniku Donaldu Trampu. Kada bi nas pitali najverovatnije bismo to podržali”, rekao je Ušakov za ruske medije.

Ušakov je dodao i da je zastrašujuća izjava šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog da bi Kijev podržao kandidaturu Trampa za Nobelovu nagradu za isporuku raketa “tomahavk”.

“To je stravičan stav”, rekao je on.

Nobelov komitet će danas u 11 sati proglasiti dobitnika Nobelove nagrade za mir, a Tramp je jedan od kandidata.

Simptom/Danas/Izvestija

„Vizionarski“ pisac Laslo Krasnahorkai osvojio Nobelovu nagradu za književnost za 2025. godinu

October 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Laslo Krasnahorkai je veliki epski pisac u centralnoevropskoj tradiciji koja se proteže od Kafke do Tomasa Bernharda, a karakteriše je apsurdizam i groteskna ekscesija“, navodi se u saopštenju Akademije.

Drugi Mađar koji je osvojio nagradu, koju dodeljuje Švedska akademija, nakon Imrea Kertesa 2002. godine, Krasnahorkai je rođen u malom gradu Đuli na jugoistoku Mađarske, blizu rumunske granice.

Njegov roman iz 1985. godine, „Satanango“, smešten je u slično udaljeno ruralno područje i postao je književna senzacija u Mađarskoj.

„Roman prikazuje, snažno sugestivnim rečima, siromašnu grupu stanovnika na napuštenoj kolektivnoj farmi u mađarskom selu neposredno pre pada komunizma“, saopštila je Akademija.
Krasnahorkai je imao blisko kreativno partnerstvo sa mađarskim filmskim stvaraocem Belom Tarom. Tar je adaptirao nekoliko njegovih dela u filmove, uključujući „Satanang“ i „Verkmajsterove harmonije“.
Njihova saradnja je dobila priznanje kritike. Godine 1993. dobio je nemačku nagradu Bestenliste za najbolje književno delo godine za roman „Melanholija otpora“.

Ustanovljene testamentom švedskog pronalazača dinamita i biznismena Alfreda Nobela, nagrade za dostignuća u književnosti, nauci i miru dodeljuju se od 1901. godine.
Među prethodnim dobitnicima književne nagrade od 11 miliona švedskih kruna (1,2 miliona dolara) su francuski pesnik i esejista Sali Pridom, koji je osvojio prvu nagradu, američki romanopisac i pisac kratkih priča Vilijam Fokner 1949. godine, britanski premijer iz Drugog svetskog rata Vinston Čerčil 1953. godine, turski Orhan Pamuk 2006. godine i norveški Jon Fose 2023. godine.

Simptom/Rojters

Naučnici Brunkov, Ramsdel i Sakaguči dobitnici Nobelove nagrade za medicinu za 2025.

October 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Otkrića Meri Brunkov, Freda Ramsdela i Šimona Sakagučija „postavila su temelje za novo polje istraživanja i podstakla razvoj novih terapija, uključujući lečenje raka i autoimunih bolesti“, navedeno je u obrazloženju odluke o ovogodišnjim dobitnicima Nobelove nagrade za medicinu, prenosi Rojters.

Nobelova nagrada dodeljena je za otkrića koja objašnjavaju kako imuni sistem napada neprijateljske infekcije, ali ne i sopstvene ćelije tela.

„Njihova otkrića postavila su temelje za novo polje istraživanja i podstakla razvoj novih tretmana, uključujući lečenje raka i autoimunih bolesti“, dodaje se u saopštenju Instituta Karolinska.

Dobitnici će podeliti nagradu u iznosu od oko 1,2 miliona dolara i dobiti zlatnu medalju koju će uručiti švedski kralj Karl XVI Gustaf.

Dalekosežne koristi od fundamentalnih fizioloških istraživanja

Naš imuni sistem koristi bela krvna zrnca koja traže znake infekcije – čak i viruse i bakterije koje nikada ranije nije sreo.

Ćelije koriste senzore – nazvane receptori – koji se nasumično prave u kvadrilionu različitih kombinacija.

Ovo daje imunom sistemu mogućnost da napadne širok spektar napadača, ali slučajnost procesa neizbežno stvara bela krvna zrnca koja mogu da napadnu naše telo.

Naučnici su već znali da su neka od ovih problematičnih belih krvnih zrnaca uništena u timusu – gde bela krvna zrnca sazrevaju.

Nobelova nagrada ove godine ide za otkriće regulatornih T-ćelija – poznatih kao čuvari imunog sistema – koje putuju telom da bi razoružale sve druge imune ćelije koje napadaju telo.

Nagrade za fiziologiju ili medicinu otvaraju sezonu dodele

Nobelove nagrade, ustanovljene testamentom Alfreda Nobela 1901. godine, dodeljuju se za izuzetan doprinos nauci, književnosti i miru. Nagrada za medicinu tradicionalno otvara sezonu dodele, dok su ostale kategorije najavljene za naredne dane.

Ceremonija dodele nagrada biće održana 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti. Među prethodnim dobitnicima su naučnici poput Aleksandra Fleminga, koji je otkrio penicilin.

Zna se da ovaj proces ne uspeva kod autoimunih bolesti poput dijabetesa tipa 1, multiple skleroze i reumatoidnog artritisa.

Kod raka, regulatorne T-ćelije sprečavaju telo da se bori protiv tumora, pa su istraživanja usmerena na smanjenje njihovog broja.

Kod autoimunih bolesti, ispitivanja se fokusiraju na jačanje regulatornih T-ćelija kako telo više ne bi bilo napadnuto. Sličan pristup bi takođe mogao biti efikasan u smanjenju rizika od odbacivanja transplantacije organa.

Profesor Šimon Sakaguči sa Univerziteta u Osaki u Japanu sproveo je eksperimente na miševima kojima je uklonjen timus kako bi razvili autoimunu bolest.

Pokazao je da ubrizgavanje imunih ćelija iz drugih miševa može sprečiti bolest – što sugeriše da postoji neki sistem za sprečavanje napada imunih ćelija na telo.

Meri Brunkov iz Instituta za sistemsku biologiju u Sijetlu i Fred Ramsdel, sada istraživač u „Sonoma Bioterapeutiksu“ u San Francisku, istraživali su naslednu autoimunu bolest kod miševa i ljudi, što je dovelo do otkrića gena važnog za funkcionisanje regulatornih T-ćelija.

Simptom/RTS/Tanjug

Japanskoj organizaciji Nihon Hidankio Nobelova nagrada za mir

October 11, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Masovni pokret, poznat kao “Hibakuša”, nastao je kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, dok su njegovi članovi neumorno radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja.

Postupno se razvila snažna međunarodna norma, poznata kao “nuklearni tabu”, koja je upotrebu nuklearnog oružja stigmatizirala kao moralno neprihvatljivu.

“‘Hibakuša’ nam pomaže da opišemo neopisivo, zamislimo nezamislivo i shvatimo neshvatljiv bol i patnju uzrokovanu nuklearnim oružjem. Odbor želi da prizna ohrabrujuću činjenicu – nijedno nuklearno oružje nije korišćeno u ratu za gotovo 80 godina. Napori ‘Nihona Hidankioa’ i drugih njegovim predstavnika, uveliko su pridoneli uspostavljanju nuklearnog tabua”, navodi se u obrazloženju Komiteta.

Potreba za nuklearnim razoružanjem

U obrazloženju se dodaje i da je “Nihon Hidankio” dao hiljade iskaza svedoka, izdao rezolucije i javne pozive, te slao godišnje delegacije u Ujedinjene nacije i druge mirovne konferencije da bi podsetio svet na hitnu potrebu za nuklearnim razoružanjem.

“Jednog dana ‘Hibakuša’ neće biti među nama kao svedok istorije, ali uz snažnu kulturu sećanja i kontinuiranu predanost, nove generacije u Japanu prenose iskustvo i poruku svedoka. Inspirišu i obrazuju ljude širom sveta. Na taj način pomažu u održavanju nuklearnog tabua. Nobelova nagrada za mir za 2024. ispunjava želju Alfreda Nobela da prizna napore od najveće koristi za čovečanstvo”, kaže se u obrazloženju Komiteta.

“Nuklearno oružje ne doprinosi miru”

Direktor nagrađene organizacije Tošijuki Mimaki, koji je preživeo bombardovanje Hirošime kada je imao tri godine, izjavio je da će priznanje dati veliki podsticaj naporima pokreta da pokažu da je ukidanje nuklearnog oružja moguće.

Istakao je da je ideja da nuklearno oružje donosi mir zabluda.”Nuklearno oružje mogu da koriste teroristi“, rekao je Mimaki, koji je rekao da je ista situaciju sa decom u Gazi, kao i u Japanu pre 80 godina.

Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija.

Ova nagrada čija je vrednost oko milion dolara, kao i druge Nobelove nagrade, donacija je švedskog pronalazača i industrijalca Alfreda Nobela i od 1901. se svake godine u Oslu.

Od ustanovljavanja, Nobelovu nagradu za mir dobilo je 110 pojedinaca i 30 organizacija, a pojedine organizacije su dobile nagradu više puta.

Simptom/RTS

Nobelova nagrada za književnost južnokorejskoj književnici Han Kang

October 10, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Predsednik Nobelovog komiteta Anders Olson pohvalio je Hanovu „fizičku empatiju prema ranjivim, često ženskim životima“ njenih likova.

„Ona ima jedinstvenu svest o vezama između tela i duše, živih i mrtvih, iu poetskom i eksperimentalnom stilu, postala je inovator u savremenoj prozi“, rekao je Olson.

Članica Nobelovog komiteta za književnost Ana-Karin Palm rekla je da Han piše „intenzivnu lirsku prozu koja je istovremeno nežna i brutalna, a ponekad i pomalo nadrealistična“.

Han postaje prva žena iz Azije i prva južnokorejska književnica koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Ona takođe postaje druga državljanka Južne Koreje koja je dobila Nobelovu nagradu, nakon što je pokojni bivši predsednik Kim Dae-jung dobio nagradu za mir 2000. On je počastvovan za svoje napore da obnovi demokratiju u Južnoj Koreji tokom prethodne vojne vladavine zemlje i poboljša odnose sa ratom podeljenim rivalom Severnom Korejom.

Simptom/AP

# Nobelova nagrada

Predsedništvo BiH nominovalo Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir

Putin: Nobelova nagrada za mir više nema isti značaj

Šta je Bela kuća saopštila o Nobelovoj nagradi za mir – Tramp još uvek ćuti

Marija Korina Mačado dobitnica Nobelove nagrade za mir

Putinov savetnik: Rusija bi podržala da Tramp dobije Nobelovu nagradu za mir

„Vizionarski“ pisac Laslo Krasnahorkai osvojio Nobelovu nagradu za književnost za 2025. godinu

Naučnici Brunkov, Ramsdel i Sakaguči dobitnici Nobelove nagrade za medicinu za 2025.

Japanskoj organizaciji Nihon Hidankio Nobelova nagrada za mir

Nobelova nagrada za književnost južnokorejskoj književnici Han Kang