Ekipa španskog selektora Raula Gonzalesa vraća se na veliku scenu, jer je prethodno Svetsko prvenstvo, 2025. godine, propustila.

Godinama srpski rukometaši gube dobijene mečeve, izmiče im taj jedan korak napred i blistaju protiv sjajnih ekipa, a onda kiksnu protiv nešto slabijih.

Delovalo je u nekoliko navrata da će tako biti i sada, pre svega jer je suđenje bilo skandalozno i sve vreme išlo u korist domaćina.

Od samog starta na terenu se vodila žestoka borba za svaku loptu i odmah je moglo da se nasluti da će tek poslednji minuti odlučiti putnika na šampionat.

Sredinom prvog poluvremena Srbija je upala u prvu ozbiljniju krizu kada su Mađari poveli sa 10:7 i kada Uroša Borzaša nije hteo šut, ali je situaciju na terenu potpuno promenio ulazak Miloša Kosa koji je doneo neophodnu tečnost i opasnost u našem napadu.

Dodatni vetar u leđa ekipi dao je po ko zna koji put naš sjajni golman Dejan Milosavljev odbranjenim sedmercem, pa nakon sjajne presečene lopte i gola Stefana Dodića u 25. minutu “orlovi” su stigli do potpunog preokreta i vođstva od 14:13.

Ipak, isključenje kapitena Mijajla Marsenića odmah vraća minimalnu prednost domaćinu, ali se na odmor odlazi u potpunom egalu od 17:17 i to nakon prelepog cepelina Vanje Ilića koji je u gol pretvorio Uroš Mitrović.

Početak drugog poluvremena doneo je novu veliku krizu za Srbiju pošto su u kratkom vremenskom periodu isključena čak trojica naših igrača, što Mađarska koristi da se odlepi na 21:18 u 37. minutu. Srećom po naš tim, Bence u 45. minutu promašuje penal za velikih plus četiri, a to kao da je probudilo “orlove”.

Selektor Gonzales je potom odlučio da aktivira igru sedam na šest koja je potpuno slomila odbranu domaćina i do samog kraja igralo se gol za gol, a Mađari nisu uspeli da ostanu u igri za SP te su pognutih glava izašli iz dvorane u Vespremu, dok su naši rukometaši ostali da slave sa nekoliko stotina Srba koji su došli da ih bodre.

Simptom/Direktno