Prošlo je više od mesec dana otkako je Libijska obalska straža (LSG), koju podržava EU, otvorila vatru bez upozorenja na spasilački brod „Oušen Viking“ u međunarodnim vodama, rizikujući živote 34 humanitarna radnika i 87 preživelih brodoloma.

Ovaj napad je izveden sa broda prebačenog na LSG iz Italije u okviru programa koji finansira EU.

Ali propisi bloka su jasni: Evropska komisija ne može finansirati strane uključene u kršenje ljudskih prava.
A evropski ombudsman je već optužio Komisiju za loše upravljanje zbog njenog odbijanja da objavi procene uticaja svog programa za Libiju.

Nivo zloupotrebe ostaje neprimećen jer se ovi događaji posmatraju isključivo kroz prizmu tekuće migracione krize u Evropi

Zaista, moralna je mrlja za Evropu to što njena strategija kontrole granica uključuje finansiranje milicija koje kidnapuju ljude na otvorenom moru i vraćaju ih na mesta gde, prema telima poput UN, bivaju mučeni, silovani, porobljeni, a ponekad i ubijani.

Ali bilo bi pogrešno posmatrati ovo isključivo kao pitanje migracije.
Centralni Mediteran je među najprometnijim pomorskim rutama i ključan je za svetske ekonomije.

Evropa se ne može shvatiti ozbiljno kao legitimni bezbednosni akter dok finansira anarhističke milicije koje deluju na destruktivan način blizu njenih obala

Nisu u pitanju samo izbeglice i nevladine organizacije, već su i italijanski ribarski brodovi napadnuti i od strane posada LCG-a.

Zaraza nekažnjivosti u Mediteranu bila je vidljiva i u ponovljenim napadima dronova na brodove flotile u međunarodnim vodama koji su se kretali ka Gazi. Srećom, španska i italijanska pomorska intervencija pružile su izvesnu obeshrabrenje za takve napade. Ali nikada nije smelo biti dozvoljeno da dođe do te tačke.

Naravno, promena stava Italije bila je prekasna za posadu Oušen Vikinga, koja je zatražila pomoć NATO-a nakon pucnjave ali nije dobila nikakvu podršku.

Da li bi se u budućnosti evropske zemlje mogle naći u apsurdnoj poziciji da obezbeđuju vojnu pratnju ili medicinske evakuacije za svoje građane koji su napadnuti od strane snaga koje su finansirane iz njihovih sopstvenih poreza?

Suočena sa reakcijom civilnog društva od strane 42 humanitarne i pravne organizacije nakon napada Oušen Vikinga, Komisija je branila svoje kontinuirano finansiranje LCG-a, rekavši da mora da „ostane angažovana da poboljša stvari“ – argument koji bi imao više vode da nije bilo 10 godina nepromenjenog ponašanja LCG-a i opširno dokumentovanog nasilja. U mračnoj ironiji, još jedan brod za spasavanje LCG, koji je obezbedila Italija, pucao je na drugi spasilački brod samo dva dana nakon saopštenja Komisije.

Simptom/Politiko